Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta
Krenimo od brojki. Za koji dan kompanija Gugl obeležiće deset hiljada dana postojanja, to je nešto duže od 27 godina i tri meseca. Od tog prvog dana u septembru 1996. do danas vrednost kompanije narasla je od nule do 2,14 biliona dolara, odnosno oko 214 miliona dnevno, kada se prosto podeli. Naravno, nisu već prvog dana vredeli više od dvesta miliona, rast je bio eksponencijalan, tako da danas Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta.
Ali pošto je samo multinacionalna kompanija, Gugl mora da se povinuje zakonima svih tržišta na kojima nastupa, a najveće pretnje dobija na domaćem, američkom tržištu. Tamošnje vlasti najavile su da će Gugl morati da se odrekne internet pregledača Hrom (Chrome) kako bi smanjio svoj enormni tržišni monopol. Trenutno dve trećine korisnika interneta koristi upravo ovaj pregledač ili brauzer. Prvi sledeći je Eplov Safari sa malo više od 18 odsto, treći je Majkrosoftov Edž (Edge) sa malo manje od pet odsto, dok Fajerfoks, Samsung internet i Opera ne bi prešli cenzus na izborima u Srbiji.
Mehanizam je jednostavan – većina nas na internet ide preko Hroma, u njega smo uneli sva podešavanja i lozinke koje nam omogućuju da krstarimo brzo i lako. Hrom prikuplja sve neophodne podatke, pa i više od toga, kako bi nam kretanje po internetu bilo što udobnije. Diveloperi prilagođavaju svoje aplikacije Hromu baš zato što ga većina koristi i tako u krug.
Otprilike slično kao i kod kompjutera gde većina koristi Vindouz, je l’ da? Samo što je tako bilo do pre desetak godina. Sada je vodeći operativni sistem Android, pre svega zbog mobilnih telefona i njega koristi nešto manje od polovine svih korisnika. Vindouz koristi četvrtina, iOS stabilnih 18 odsto kao i kod Safarija. Android je, znamo, Guglov proizvod što nam govori da većina onoga što radimo na internet prolazi kroz servere te kompanije. Za američku vladu navodno je manji problem to što Gugl radi sa našim podacima (ni sami nisu cvećke po tom pitanju), ali ih sekira što mimo Gugla niko ne može da dođe do daha. Zato je rešenje da se Gugl malo rasparča i time stvori prostor za konkurenciju.
Ova ideja nije nova. Datira iz poslednjih meseci prve Trampove administracije, a sadašnje pominjanje možda predstavlja i doček drugog Trampovog mandata. Moglo bi se očekivati da to bude jedna od prvih mera administracije u IT sektoru, čak i pre nego zabrana Tiktoka.
Prednosti rasparčavanja Gugla, po mišljenju eksperata, osim podsticanja konkurencije bile bi: neutralan razvoj tehnologije, gde ne bi sve bilo podređeno Guglovom eko sistemu; poboljšan odnos prema privatnosti, jer je Gugl usisavao sve naše podatke i od njih pravio profit; a sasvim je moguće i da bi se otvorili novi vidici za razvoj brauzera jer Guglu nije bilo interesantno ništa što mu ne donosi zaradu.
Loša strana bi bila to što bi ti konkurentski brauzeri morali nekako da se finansiraju, a da bi bili sasvim nezavisni, verovatno ne bi mogli da budu besplatni. Takođe, morali bismo da se oprostimo od udobnosti koju sada imamo kada je sve pod Guglovom kapom i besprekorno, da uz Hrom koristimo Google Drive i Gmail. U slučaju odvezivanja, verovatno ne bi bilo toliko glatko.
Što znači da smo sada pred malim testom. Ako Hrom bude odvojen od Gugla, to će biti jasan dokaz da ta kompanija ne može presudno da utiče na izbore, inače ne bi sebe doveli u ovakvu situaciju. Naravno, postoji i ona druga opcija.
Zašto sve to rade i naročito daju gas pred parlamentarne izbore 25. oktobra? I vlasnici i Marko Stjepanović kažu da je to samo slučajnost. Da nije to zbog onoga što će se dešavati na izborni dan i sledećih dana? Možda tada treba da budemo uber profesionalni i malo okrenemo glavu na drugu stranu, pričekamo sa objavljivanjem onoga što će se dešavati – pritisci, pretnje, predizborne mahinacije, “postizborna kreativnost”. That’s not going to happen, Brent
Mi spadamo među narode koji sebi moraju da postave pitanja o greškama u postavljanju nacionalnih ciljeva kroz istoriju i da se konačno usmerimo na izgradnju jakih nezavisnih institucija koje će moći da se odupru pokušajima zloupotrebe, što bi istovremeno značilo da konačno postanemo prava politička zajednica sa podelom vlasti i usmerenošću na slobodu
Vlada u tehničkom mandatu poručila je na promociji 168 novih policajaca u Sremskoj Kamenici da će nastaviti da ulaže u obuku, opremu i uslove rada policije. Macut je mladim policajcima poručio da budu odlučni, pravedni i humani, a Dačić da će ih država štititi.
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
