Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta
Krenimo od brojki. Za koji dan kompanija Gugl obeležiće deset hiljada dana postojanja, to je nešto duže od 27 godina i tri meseca. Od tog prvog dana u septembru 1996. do danas vrednost kompanije narasla je od nule do 2,14 biliona dolara, odnosno oko 214 miliona dnevno, kada se prosto podeli. Naravno, nisu već prvog dana vredeli više od dvesta miliona, rast je bio eksponencijalan, tako da danas Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta.
Ali pošto je samo multinacionalna kompanija, Gugl mora da se povinuje zakonima svih tržišta na kojima nastupa, a najveće pretnje dobija na domaćem, američkom tržištu. Tamošnje vlasti najavile su da će Gugl morati da se odrekne internet pregledača Hrom (Chrome) kako bi smanjio svoj enormni tržišni monopol. Trenutno dve trećine korisnika interneta koristi upravo ovaj pregledač ili brauzer. Prvi sledeći je Eplov Safari sa malo više od 18 odsto, treći je Majkrosoftov Edž (Edge) sa malo manje od pet odsto, dok Fajerfoks, Samsung internet i Opera ne bi prešli cenzus na izborima u Srbiji.
Mehanizam je jednostavan – većina nas na internet ide preko Hroma, u njega smo uneli sva podešavanja i lozinke koje nam omogućuju da krstarimo brzo i lako. Hrom prikuplja sve neophodne podatke, pa i više od toga, kako bi nam kretanje po internetu bilo što udobnije. Diveloperi prilagođavaju svoje aplikacije Hromu baš zato što ga većina koristi i tako u krug.
Otprilike slično kao i kod kompjutera gde većina koristi Vindouz, je l’ da? Samo što je tako bilo do pre desetak godina. Sada je vodeći operativni sistem Android, pre svega zbog mobilnih telefona i njega koristi nešto manje od polovine svih korisnika. Vindouz koristi četvrtina, iOS stabilnih 18 odsto kao i kod Safarija. Android je, znamo, Guglov proizvod što nam govori da većina onoga što radimo na internet prolazi kroz servere te kompanije. Za američku vladu navodno je manji problem to što Gugl radi sa našim podacima (ni sami nisu cvećke po tom pitanju), ali ih sekira što mimo Gugla niko ne može da dođe do daha. Zato je rešenje da se Gugl malo rasparča i time stvori prostor za konkurenciju.
Ova ideja nije nova. Datira iz poslednjih meseci prve Trampove administracije, a sadašnje pominjanje možda predstavlja i doček drugog Trampovog mandata. Moglo bi se očekivati da to bude jedna od prvih mera administracije u IT sektoru, čak i pre nego zabrana Tiktoka.
Prednosti rasparčavanja Gugla, po mišljenju eksperata, osim podsticanja konkurencije bile bi: neutralan razvoj tehnologije, gde ne bi sve bilo podređeno Guglovom eko sistemu; poboljšan odnos prema privatnosti, jer je Gugl usisavao sve naše podatke i od njih pravio profit; a sasvim je moguće i da bi se otvorili novi vidici za razvoj brauzera jer Guglu nije bilo interesantno ništa što mu ne donosi zaradu.
Loša strana bi bila to što bi ti konkurentski brauzeri morali nekako da se finansiraju, a da bi bili sasvim nezavisni, verovatno ne bi mogli da budu besplatni. Takođe, morali bismo da se oprostimo od udobnosti koju sada imamo kada je sve pod Guglovom kapom i besprekorno, da uz Hrom koristimo Google Drive i Gmail. U slučaju odvezivanja, verovatno ne bi bilo toliko glatko.
Što znači da smo sada pred malim testom. Ako Hrom bude odvojen od Gugla, to će biti jasan dokaz da ta kompanija ne može presudno da utiče na izbore, inače ne bi sebe doveli u ovakvu situaciju. Naravno, postoji i ona druga opcija.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
