Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Vlasnici internet platformi tvrde da je prisluškivanje preko mobilnih telefona nemoguće, ali korisnici slabo u veruju u to
Da li vam se desilo da razgovarate sa prijateljem o klima uređajima i naredni dan vam je telefon zatrpan reklama za iste?
Ukoliko vam se ovo dogodlo, verovatno ste pomislili da vas neko prisluškuje.
Vlasnici internet platformi i društvenih mreža koje najviše koristimo pak, kategorički tvrde da ne koriste mogućnost prisluškivanja, jer je to nezakonito.
IT konsultant Vojislav Rodić kaže za RTS da veruje da to i ne rade, jer bi bilo veoma skupo dolaziti do podataka na taj način.
„To što nam se u objavama na nekoj od internet platformi pojavi oglas ne samo kada razgovaramo sa nekim, već i kada pogledamo reklamu na televiziji, ili prosto razmišljamo o nečemu – posledica je toga što se prikupljaju podaci svih aspekata našeg digitalnog ponašanja i korišćenja platformi”, kaže Rodić.
On je rekao da treba imati u vidu i to da pre nego što sa nekim počnemo da razgovaramo o nečemu, mi smo o tome razmišljali. Moguće je da smo pre toga već nešto gledali na mreži ili je prijatelj sa kojim razgovaramo to radio.
„Pošto se nalazimo na istoj lokaciji, algoritam vlastnika internet platforme kaže, čekaj, ovi su zajedno, ovi su prijatelji, vrlo je verovatno da će i ovom drugom biti zanimljivo ono što je ovom prvom što je on već tražio“, objašnjava Rodić.
Prisluškivanje ili aktivno slušanje
Na našem tržištu se nudi nekoliko aplikacija koje se upravo koriste za prisluškivanje i najviše ih koriste detektivske agencije koje rade po Zakonu o detektivskim agencijama.
Agencije koje pružaju ovakve usluge u suštini rade sa državnim agencijama i tu cene usluga počinju od 500.000 dolara pa naviše, napominje Rodić.
Zato, dodaje, moramo da pravimo razliku između špijuniranja kao aktivnosti koja je precizno usmerena ka pojedincu ili organizaciji, od masovnog nadzora kome smo svi izloženi jednostavnim korišćenjem digitalnih asistenata – računara, laptopa, telefona, tableta…
Kada se radi o digitalnim agencijama, one prate naše sveukupno ponašanje preko kukija (kolačića) – malih digitalnih zapisa koji nas prate ne samo kada smo na nekoj društvenoj mreži, već i kada bilo šta drugo radimo ili ne radimo, ali je telefon uz nas i krećemo se.
Možemo li potpuno da se zaštitimo
Vojislav Rodić navodi da ako želimo u potpunosti da se zaštitimo od mogućnosti „aktivnog slušanja“ telefona, jer možda vodimo neki poverljiv razgovor, treba da nabavimo vrećicu izrađenu od tkanine sa bakarnim nitima i u nju stavimo telefon.
„To je jedini način potpune zaštite. Želite da budete mirni, oboje to uradite, ali cena je to što ćete onda biti nedostupni“, naglašava IT konsultant.
Takođe, svako od nas bi trebalo da odvoji malo vremena i da prođe kroz opcije u svom operativnom sistemu za svaku aplikaciju.
„Epl“ je 2021. godine u verziji operativnog sistema 14 uveo da je za sve aplikacije podrazumevano podešavanje da im je sve zabranjeno. Tako da kada aplikacija koju koristimo traži pristup kameri i mikrofonu, mi odlučujemo da li ćemo da dozvolimo ili ne, da li samo jednom ili stalno dok se koristi aplikacija, navodi Radić za javni servis.
Na telefonu Gugl tajno snima sve što govorite
Gugl, tehnološki gigant čije usluge koriste milijarde ljudi širom sveta, ima funkciju koja mu omogućava da tajno snima glasove korisnika i čuva ih u druge svrhe.
Gugl skladišti zvuk aktivnosti korisnika na vebu i u aplikacijama, uključujući verbalne interakcije sa opcijama za „pretraživanje“, „asistentom“ i „mapama“, a da bi poboljšao tehnologije za prepoznavanje glasa.
Nedavno je, međutim, stručnjak za tehnologiju otkrio “cheat code” za koji tvrdi da može da spreči Gugl da evidentiranje aktivnosti na pametnim telefonima korisnika.
Korisnici bi trebalo da prilagode svoj Gugl nalog izborom odgovarajućih podešavanja u odeljku „podaci i privatnost“ kako bi blokirali pristup mikrofonu i kameri, prenosi Večernji list.
Tehnološki preduzetnik Džefri Kastiljo podelio je savet sa korisnicima na video snimku na Instagramu, objašnjavajući kako mogu da isključe ovu funkciju.
Potrebno je otvoriti Gugl aplikaciju i kliknuti na „upravljaj svojim Gugl nalogom“. Zatim izaberite „podaci i privatnost“ i pomerite se nadole sve do opcije „podešavanja istorije“ i izaberite odeljak „aktivnost na vebu i aplikacijama“.
Nakon što kliknete na to i pomerite se nadole, trebalo bi da primetite da postoji plava kvačica pored odeljka „uključi glasovne i audio aktivnosti“.
Da bi se zaustavilo Giglovo „slušanje“ potrebno je isključiti tu opciju, odnosno, „ukloniti“ kvačicu.
„Kada je ovo podešavanje glasovne i audio aktivnosti isključeno, audio snimci glasovnih interakcija sa Gugl pretragom, asistentom/pomoćnikom i mapama neće biti sačuvani na vašem Gugl nalogu na Gugl serverima, čak i ako ste prijavljeni“, pojašnjeno je iz ovog servisa ranije.
„Ako isključite ovu postavku glasovne i audio aktivnosti, prethodno sačuvani zvuk se neće izbrisati. Možete da izbrišete svoje audio snimke u bilo kom trenutku.”
Gugl tvrdi da snima samo kratke delove razgovora kako bi identifikovao šta mu može koristiti za prepoznavanje glasovnih komandi i pružanje odgovora.
Uprkos tvrdnjama Gugla, kao i drugih tehnoloških kompanija poput Amazona i Epla, da njihovi pomoćnici poput Aleke i Siri slušaju samo komande, i dalje postoji velika zabrinutost za bezbednost korisnika.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve