Zaboravite da je pred vama stolica, kuća, čovek, pas… Ne gledajte umom, ne tražite skrivene veze, samo izoštrite čulo vida. Naučite da gledate – govorio je studentima profesor Džeri, slikar i grafičar Božidar Džmerković, jedan od najstarijih članova Grafičkog kolektiva, što se po njegovim radovima na nedavnoj izložbi Vlasnik sopstvene utopije ne bi reklo
Bilo nas je 12 u generaciji koja je upisala Fakultet primenjenih umetnosti 1974. godine. Bilo je to godinu dana pošto je naziv akademija promenjen u fakultet. Profesor Crtanja i slikanja, najvažnijeg predmeta u prvoj godini studija, upravo je napustio katedru Grafike i ostali profesori su uspeli da namole profesora Božidara Džmerkovića da pored svog predmeta Grafika, preuzme i nas prvake na predmetu Crtanje i slikanje. Niko od nas nije bio tada svestan kakvu smo sreću imali.
Profesor Džeri, kako su ga svi zvali, imao je dar, znanje i strpljenje da svakome objasni gde je pogrešio ili kako da poboljša stanje na svom radu. Imao je vrlo originalan način korigovanja studentskih radova: okrenuo bi sliku naopako – nije ga interesovao motiv i šta je na slici predstavljeno – fokus je bio na čistoj likovnosti, posmatrani su delovi slike isključivo kao likovni elementi: linija, površina, gradacija, tekstura, boja…
Predmet Crtanje i slikanje održavao se u velikoj prostoriji sa štafelajima gde su studenti crtali postavljenu mrtvu prirodu ili ljudsku figuru po modelu. Profesor Džeri bi tiho ušao, u sakou i sa beretkom na glavi, i diskretno jednom po jednom studentu pokazivao i komentarisao delove slike. To nisu bile primedbe tipa “pomeri ovo nalevo ili desno” ili “ovo ti ne valja” na čemu bi se završila korektura, bili su to suštinski komentari koji se pamte celog života. Za sve ono što nije bilo kako treba, on bi jasno objasnio zašto nije bilo dobro. Govorilo se o kompoziciji slike, proporcijama, ravnoteži njenih delova, odnosima boja, valera… Čiste boje, direktno iz tube, koriste samo deca. Zato služi paleta, na njoj se boje pomešaju, traže se nijanse koje su lične, personalizovane. Obraćala se pažnja da se “nemirni” delovi slike postavljaju pored “mirnih” kako bi se postigao sklad, odnosno kako se dva detaljima opterećena elementa ne bi međusobno sukobljavala. Jedan student je, posle više neuspešnih pokušaja, u šali napravio sliku–šemu na kojoj su konturama opcrtani oblici bili obeleženi sa “mirno” i “nemirno”. Zadovoljno se odmaknuo od šeme i rekao: “Ovo mora da uspe”!
Džmerković je svoj kabinet na Fakultetu koristio kao atelje i studenti koji bi imali razlog da provire u tu prostoriju mogli su mnogo da nauče samo gledajući njegove slike. Sve o čemu je on govorio studentima nalazilo se tu, kao primer.
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
