Platni promet

Sve je to, naravno, zbog sankcija, nepravednih, nezasluženih i ničim izazvanih. Dok si rekao „trideset prvi maj hiljadu devetsto devedeset druge“, prirodni tokovi novca bili su prekinuti. Nastala je frka neopisiva, što bi rekao pesnik, stanje sasvim protivprirodno u kome sada treba nositi okolo gotov novac, umesto da cirkulišu informacije. Tako smo se vratili u najmračniji srednji vek, u doba pre nego što su se pametni ljudi setili da izmisle platni promet, da bi zbog olakšavanja istog kasnije izmislili i banke.

Obe su stvari neverovatno jednostavne. Zašto bi neko iz Sijene u Amsterdam nosio preko planinčina i kroz šume pune razbojnika kovčege sa zlatnicima, kad za tim zapravo nema potrebe, a i naoružana pratnja sastavljena od tadašnjih „paravojnih formacija“ (naoružanih baraba) em je skupa, em je nepouzdana? Pošto se trgovina – razmena roba i usluga – jednostavno morala širiti Evropom, izmišljen je platni promet bezgotovinskim sredstvima a na osnovu uzajamnog poverenja koje je dobro za posao. Da toga nije bilo, još bismo sedeli oko vekovnih ognjišta i zbijali se u čopor (sabornost), u strahu od vukova.

Dakle: ako ja tebi pošaljem iz Amsterdama platno za toliko para, ti ne moraš da mi šalješ toliko zlatnika, nego ček, tj. garantno pismo na osnovu koga ja moje pare naplatim od tvog amsterdamskog bankara kod koga imaš otvoren kredit na osnovu roba ili usluga koje si mu isporučio – ili ćeš mu isporučiti. Ezra Paund u poglavlju „Leopoldinske reforme“ svojih „Kantosa“ lepo objašnjava kako su nastale moderne banke i na kom principu rade. On taj trenutak smešta u Sijenu 1622. godine, kada su se sijeneški trgovci dogovorili da naprave „prokleto dobru banku“, posle deset godina predlaganja i razmatranja, „un Monte, banku, fond osnovu, kreditnu ustanovu, mesto u koje i iz koga se šalju čekovi…“. Predviđeni su bili i godišnji bilans, pravo svakog građanina da ulaže po kamatnoj stopi od 5 odsto godišnje i da pozajmljuje po nešto većoj; provizije za pokrivanje troškova usluga (ministers), a da Magistrat vodi računa da se novac pozajmljuje samo onome ko će ga najbolje upotrebiti (piu utilmente); i tako dalje, do u poslednji detalj. U renesansnoj Sijeni Jezda, Dafina i još neki ne bi stigli ni da otvore banku, a već bi bili javno izbičevani i doživotno prognani iz grada.

U današnje vreme, tj. oko hiljadu godina kasnije, platni promet taman je dostigao savršenstvo: transakcije se odvijaju elektronskim putem, u realnom vremenu, što znači trenutno; sve može i može odmah; originalni principi bankarstva očuvani su i izoštreni. Jednom reči – sjajan sistem za poslovanje. Osim kad nastupe sankcije.

Tada nastaje stanje protivprirodno, jer se zaustavljaju tokovi kapitala i roba; prestaje slobodna trgovina, a nastupa carstvo šverca. To logičkim sledom dovodi do nasilne i protivprirodne preraspodele društvenog bogatstva, jer su pošteni bankari i trgovci izgurani sa tržišta u korist prevaranata, kriminalaca i švercera. Gospoda Radović, Dinkić, Đelić i još neka gospoda od policije upravo se bave razmerama te protivprirodne pojave koja je Srbijom harala ovih devet-deset godina. To što je celu stvar zamesio onaj gospodin iz Ševeningena u Holandiji, koji se lažno predstavljao kao bankar, ne čini muku nimalo lakšom. Kad se samo setimo koliko je ljudi prenosilo gotov novac tamo i ‘amo u strahu od raznih carinika i ostalih organa vlasti; koliko se ko ugradio u puko prenošenje para sa mesta na mesto; koliko su bile poskupele robe i usluge zato što nije bilo platnog prometa i koliko su se razni obogatili zbog toga… Zavrti se čoveku u glavi. Naravno da su se munđosi, kriminalci, šverceri i ostali bizmismeni u tome savršeno snašli.

Nije se okoristio niko osim munđosa. Oni koji su sankcije uveli i platni promet prekinuli teško mogu da kažu da je to srušilo lažnog bankara s vlasti. Umesto toga izgubljeno je mnogo para, potencijalno važni resursi radne snage i industrijske infrastrukture unazađeni su za desetak godina, ključne linije komunikacija stajale su zatvorene bez prave potrebe i bez ikakve koristi. A pare su se nosile u koferima, nafta u kantama, cigarete u čamcima itd.; srednji vek.

Zato treba što pre uspostaviti platni promet sa ostatkom sveta, makar i na onom renesansnom nivou kao u Sijeni 1622. Tek tada će se znati odakle i kuda koje i čije pare idu, pa neće razni istražitelji morati mesecima da kopaju po kompjuterima za raznim računima raznih finansijskih šibicara. Razume se da platni promet neće sprečiti muvanje, ali će barem normalnu trgovinu vratiti u normalne, jevtine i efikasne okvire. Napraviće se jasna razlika između poštenih i nepoštenih, umesto da svi budu ugurani u isti lonac kao do sada.