Slušanje muzike

Sećate li se onih popodneva kada bismo se – čim se vratimo iz škole ili s fakulteta, a ni vikendi nisu bili izuzetak – toliko prepustili muzici i pustili je do daske, potpuno zaboravljajući da s druge strane zidova žive komšije? Melodije i basovi iz dečijih soba i dnevnih boravaka dobrano su umeli da protresu prozore, a ponekad i čitav ulaz, sve dok neko ne bi zalupao o radijator ili pozvonio na vrata da opomene.

Tada se tačno znalo ko u zgradi šta sluša i kakav mu je muzički ukus. Jer muzika je bila nešto što je možda najviše govorilo o nama: bila je svojevrsni znak raspoznavanja. Prolazila je kroz zidove, otvorene prozore i hodnike i, hteli mi to ili ne, postajala deo zajedničkog prostora. Bila je bučna, ekstrovertna i ponekad naporna, ali je u toj njenoj nametljivosti bilo i nečeg izrazito društvenog: pesma iz jednog stana mogla je da postane zvučna kulisa čitavog sprata.

No, takvi vidovi slušanja muzike uglavnom su utihnuli. U prilog tome govore i nedavna istraživanja koja pokazuju da čak 78 odsto korisnika popularnih striming servisa muziku sluša isključivo preko slušalica. Muzika tako više nije povod za okupljanje, već pre sredstvo za povlačenje u sopstveni svet. U temelju te navike leži nešto šire od same tehnologije. Reč je o još jednoj varijaciji individualizma, jednom od ključnih obeležja savremenog društva. Ono što se nekada delilo sa drugima danas se sve češće prilagođava pojedincu – njegovom senzibilitetu, životnom stilu i trenutnim okolnostima.

Takav princip već je duboko preoblikovao način na koji ljudi rade, provode slobodno vreme, pa i ostvaruju partnerske odnose. Postepeno je zahvatio i odnos prema umetnosti: muzika se bira i konzumira po istoj logici po kojoj se uređuju i drugi aspekti svakodnevice – prema ličnim afinitetima i trenutnim potrebama. Ono što je nekada predstavljalo zajedničko iskustvo, sve više postaje sadržaj precizno prilagođen meri korisnika. Algoritam to najbolje zna.

Generacija Z ovu simbiozu sa slušalicama živi najintenzivnije. Odrasla uz pametne telefone, navikla je da muziku ima nadohvat ruke, u svakom trenutku i za svaku priliku. U proseku više od četiri sata dnevno mladi provode uz striming, dok studije pokazuju da čak 64 odsto zaposlenih iz ove generacije kaže da su im slušalice postale nezaobilazan radni alat, ali i svojevrsni “štit” od kolega i spoljnog sveta. Muzika je, uz to, postala i brz način regulisanja raspoloženja. Ako treba da se razbude, smire ili koncentrišu, dovoljno je da izaberu odgovarajuću pesmu ili plejlistu. Muzika je tako postala neka vrsta ultra-brzog dopamina: treba odmah da “radi”, da podigne, smiri ili preusmeri pažnju. Što se raspoloženja brže menjaju, muzika postaje praktičniji način da se ona podešavaju u hodu.

Moja generacija, ona sa oznakom X, s druge strane, vokmen ili diskmen sa slušalicama je koristila uglavnom kao nužno zlo – tek da se prekrati duga vožnja autobusom ili vozom između dva grada. Postojao je, međutim, i jedan drugačiji, važan ritual: zajedničko slušanje novih ploča s prijateljima istog ukusa. Gramofon se pokrene, igla nalegne na vinil i album se sluša od A1 do B5, bez ikakvog skipovanja, nego po redu i u celosti. Muzika nije bila samo zvučna pozadina svakodnevice, već događaj kojem se posvećivalo vreme i pažnja.

Danas su, čini se, slušalice postale nepropusna granica između mladih i sveta oko njih. One ne moraju nužno da znače povlačenje, već im omogućavaju da sami određuju kada će okolinu čuti, a kada će je jednostavno isključiti. Roditelji tinejdžera, kao i oni sa mlađim kolegama u kancelariji, znaju tačno o čemu govorim. Dok “sluške”, naizgled, daju savršenu kontrolu nad onim što dopire do ušiju, pitanje je šta se tom kontrolom dobija, a šta gubi. Tišinu u stanu i mir u komšiluku svakako smo dobili, ali smo zauzvrat izgubili deo neposrednosti muzike i onu spontanu solidarnost koja nastaje kada svi, u istom trenutku, slušaju i osećaju isto. Muzika je postala praktičnija, tiša i ličnija, ali je time izgubila deo svoje neposrednosti i društvene dimenzije. Sve ređe je zajednički doživljaj, a sve češće nešto što svako nosi u svom malom zvučnom mehuru.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!