Strah iz pisma

Deset do petnaest građana dnevno Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja u Beogradu prijavi sumnjiva pisma sa sporama bakterije bacillus anthracis koje izazivaju akutno-infektivnu bolest antraks, bedrenicu ili u narodu poznatu kao crni prišt, koja su pristigla baš u njihove poštanske sandučiće. Iako u Evropi do sada nije otkrivena nijedna pošiljka sa antraksom, na sve strane širi se strah od „sumnjivih“ pisama u kojima je najčešće brašno, prašak protiv vlage i šećer u prahu.

„Antraksa je najviše u medijima“, kaže Jovan Birač, direktor Sektora za informisanje Javnog preduzeća PTT Srbija, i dodaje: „Ako će neko da pošalje antraks, pošta tu ne može puno da učini sem da odvaja naizgled sumnjive pošiljke. Nijedna pošta tehnološki ne može da napravi neku vrstu sanitarnog kordona i primenjujemo iste mere opreza koje se primenjuju u Evropi. Nas ubeđuju da se antraks neće pojaviti, ali ako se pojavi, pojaviće se i tačka. Toksikolozi kažu da je jedini način sprečavanja antraksa otvaranje svakog pisma koje stigne u Srbiju, uzimanje brisa i njegovo slanje u laboratoriju. Mi smo uveli preventivne mere, rukavice i maske, ali to je prvenstveno zbog zaštite naših radnika koji rade na razvrstavanju pošte.“

Pre nego što neko pismo iz inostranstva stigne do krajnjeg primaoca prođe čak šest ruku. Pošiljka prvo prođe kontrolu u pošti iz koje se šalje, zatim stiže u Frankfurt ili Budimpeštu, gde se od raspada SFRJ sortiraju pošiljke za Jugoslaviju, potom kopnenim putem stižu do našeg graničnog prelaza ili vazdušnim na aerodromski terminal. Odatle pošiljke pristižu, na primer, u kragujevačku poštu koja to prosleđuje kruševačkoj i onda preko poštara pošiljka stiže do krajnje adrese. U PTT-u Srbija ističu da od 1991. godine tek 50 odsto njihove delatnosti čini poštanski saobraćaj, a od tog broja samo pet odsto su pošiljke poslate iz inostranstva. Fobija od belog praha uništila je započetu kampanju PTT-a Srbija, kojom su želeli da podsete građane na lepotu starog načina pisanja čestitki, razglednica i pisama, pa i na zadovoljstvo kada nešto od toga pronađete u svom poštanskom pretincu.

Panika koja je zahvatila svet idealna je za neslane šale, osvetu nesimpatičnim komšijama i poznanicama i svima onima koji „su vam se zamerili na određen način“. Radnici Jugobanke hteli su da naprave šalu sa jednim kolegom, ali su po završetku radnog vremena zaboravili baciti koverat, te ga je na stolu pronašao radnik obezbeđenja i to prijavio policiji. Klinci pored starog školskog štosa o prijavi podmetnute bombe u svojoj školi sada seju koverte na sve strane. Izvesni maloletnik iz Obrenovca došao je u dom zdravlja žaleći se na svrab, prvi simptom antraksa, ali se ispostavilo da je u pitanju češanje na pshičkoj bazi jer su ga drugari prethodno isprepadali navodnim antraks pismom iz Amerike. Upućeniji tvrde da je i prva dojava antraksa u Srbiji, kada je Lidiji Ćeranić ostavljen sumnjivi roze koverat sa još sumnjivijim prahom, proizvod komšijskih odnosa. Načelnik beogradske policije Boško Buha najavio je na konferenciji za novinare pokretanje krivičnih prijava protiv „šaljivdžija“.

Jedan službenik PTT-a Srbija napravio je lapsus u medijima te izjavio kako je potreban oprez čak i pri primanju telefonskih računa. Od tada su zabeleženi slučajevi penzionera koji su odbili da preuzmu penziju i drugih koji to koriste kao izgovor za neprimanje telefonskih računa.

Službenica u pisarnici beogradske pošte u Takovskoj ulici je pre nekoliko dana uočila pismo bez napisane adrese pošiljaoca na poleđini koverte što je bio dovoljan razlog da se pošiljka okarakteriše kao sumnjiva, te su momentalno pozvani nadležni organi – Ministarstvo unutrašnjih poslova i Gradski zavod za zaštitu zdravlja. Nekoliko obazrivih građana koji su bili u zgradi pošte su pobegli kada su primetili grupu uniformisanih policajaca, a panika je nastala onog trenutka kada je u zgradu utrčala ekipa lekara obučena u bele skafandere, sa maskama preko lica i rukavicama na rukama. Opšta strka u gradu izbegnuta je molbom nadležnih ljudi iz pošte da se novinarka jedne beogradske redakcije direktno ne uključi u radijski program sa vešću „pronađen antraks u pošti, došli su specijalci, za njima su utrčali lekari obučeni u astronautska odela…“

Poslednji zabeleženi slučaj kožnog antraksa u Srbiji dogodio se u Moravičkom okrugu, u okolini Arilja. Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja od 1991. do 2001. godine registrovane su 83 osobe obolele od antraksa, od kojih su 28 stanovnici centralne Srbije, a 54 stanovnici Kosova. Bakterija uglavnom napada stoku koja pase na tzv. mrtvim poljima, mestima na kojima su plitko i nepolivena krečom pokopana tela životinja zaraženih antraksom, čije spore decenijama mogu opstati u prirodi.

Iako do sada nijedan građanin Srbije nije zaražen bakterijom antraksa, postignuta su dva efekta: strah, jer je narod ovdašnji sklon panici – setite se samo pomračenja sunca i sakrivanja po podrumima od zračenja i mogućeg steriliteta; ekonomski – troškovi jednog mikrobiološkog istraživanja na prisustvo bacila antraksa iznose od 1000 do 2000 nemačkih maraka, što pojedini stručnjaci krste kao ekonomski terorizam.