Trodnevna disciplina

Tražeći matičnu ploču za lap-top Toshiba Satellite 2535 CDS po Beogradu, svratih kod prijateljice koja je pak sa svojom prijateljicom uveliko tipkala namenski tekst za rubriku „Vreme uživanja“. Podstaknute primerima koje je gospođa Vera Varadi, negde u ovo vreme prošle godine, naslovila istoj rubrici, one pišu tekst o oglasima, oglašavajući delovanje „Našeg Prijatelja“, onog istog čiji su lik i delo podstakli Veru Varadi da se i sama oglasi. Dok Kaja čita oglase, Ivana Verin tekst „Trodnevna disciplina“, ja pišem…

Rušenje, štemovanje, otvaranje otvora u betonu, povoljno.

Oglas je, obično, plaćena pismena poruka kojom se obznanjuje mogućnost, nudi pogodnost, traži neka roba a još češće najavljuje lična usluga i stručna garancija. Oglasi mogu biti besplatni ako se usluge razmenjuju. Mnogo češće se plaćaju kako bi pokrenuli tržišni odgovor.

Naša ovlaš načinjena skica (imaš / nedostaje mi / daš / uzmem / hoću / ne bih) odnosa, nešto poput izvedene kvantitativne analize najtraženijih „Halo oglasa“ ukazuje da je ponuda nekih usluga u posmatranom periodu nadjačala njihovu tražnju. Ima se manje nego se hoće! Na primer, u rubrici komercijala i trgovina nude se 130 zaposlenja u odnosu na 14 slučajeva obznanjene tražnje. Međutim, generalni trend da se više nude nego što ih traže ne važi za administrativne poslove, za koje uopšte nismo zapazili javnu potrebu. Dok se pravne usluge gotovo uopšte ne traže i dalje se redovno štampaju ponude. Isti je odnos za knjigovodstvo, projektovanje, grafiku i dizajn. Prevodilačke usluge potražuje jedan klijent naspram mnoštva ponuda. O zdravstvenim uslugama je reč u tri ponude i pet tražnji. Pomoć u kući potražuju malobrojni, ponuda je obimna. Ovlaš predstavljena skica je deo prilično proizvoljnih odnosa.

Šta se najčešće oglašava? Ubedljivo najviše prostora, više od polovine „Halo oglasa“ zauzimaju oglasi za sredstva komunikacije: vozila (na dva i više kotača, na motorni i nožni pogon), kompjutere, mobilne i stabilne telefone, radio satelitske i TV prijemnike, prateću opremu i slično. Posle njih šire se rubrike za nekretnine i ono što u njih stane. Sudeći po oglasima, reklo bi se da najviše komuniciramo i najčešće stanujemo.

Profesorska kolonija 94+37 m2, terasa i staklena bašta + 37 m2 galerija II, uknjiženo.

Sve je rešeno, sve je dozvoljeno (sve se nudi / koješta se traži): iskrenost se podrazumeva, mada se naslućuju i sitne laži, stilske figure, prostakluci, „neviđena“ sintaksa, uzleti, zanosi… otkrivamo u pokušaju dalje analize pomenutih oglasa.

BEŽIČNI tel, velikog dometa, najmanjih dimenzija, najveći izbor, najpovoljnije.

Koliko verujemo ovakvim oglasima? Takve ponude, morate priznati, viđate stalno, a ako vam ništa od ponuđenog nije potrebno, verovatno se nećete upuštati u traganje za ovakvim oglasom. Ako i natrapate na ovakvu ponudu, šta se dešava? Ne verujete svojim očima da još ima sličnih zaluđenika i šta sve narod ne radi da skrene pažnju? Ili je vaša reakcija od onih neiščekivanih i nepoznatih koje nije moguće predvideti niti udenuti u neku od potrošačkih rubrika? Da kojim slučajem naiđete na sledeće obaveštenje, kako biste reagovali?

„Naš Prijatelj“ je prošle godine, čitajući svakog prvog i petnaestog u mesecu, čitajući velike pesnike, i to tako što je Vilijem Karlos Vilijamsa počeo da čita u ponoć, Beketa u jedan posle ponoći, Borhesa u dva… (vidi sliku), obgrlio vreme jedne godine i od nje napravio Manastir Vremena, sakralizujući samo vreme (Pozdrav „Vremenu“ i rubrici Vreme uživanja).

Tako je i dvadesetpetim Manastirom Vremena, završnim činom ovog kružnog bivanja, ili helderlinovski rečeno, pesničkim stanovanjem čoveka na ovoj zemlji, u trajanju od 24 sata – od podneva 31. decembra 2003. do podneva 1. januara 2004. godine, ispraćajući staru, dočekujući novu, Naš Prijatelj Sa Svojim Prijateljima lansirao svoj Manastir Vremena kao sugestiju bezazlenosti u bezvremenosti vremena i bezgraničnosti prostora u kojima živimo, a da toga nismo ni svesni.

Radeći to sve bez trodimenzionalne javnosti, nas tri pomislismo, ovog puta ćemo ga o-glasiti, barem u tri dimenzije:

Obaveštavmo zainteresovane da će Miroslav Mandić 2004. godine održati 52

Pre–davanja o 33 godine svoje umetnosti. InfoÉ:064/1101545

I još nešto: „Ne znamo zašto je Mihajlo Petrović svojoj sviračkoj družini dao ime Suz. Ona je osnovana jednog junskog predvečerja 1896. godine, iste godine kada je postao član društva italijanskih matematičara u Palermu. Dve kafane, Mon Plesir i Kod ujne, bila su mesta u kojima je Mika, skoro redovno, sa Prijateljima, posle svirke čitao oglase iz dnevnih novina, koje je kasnije sakupio u devet svezaka i nazvao ih Celomudrenije ovog sveta. “ (iz projekta Tajna Jegulje posvećenogMiki Alasu)

Kada i kako biva da alhemija Oglasa preuzima poetski nagovor?