San žitelja beogradske mesne zajednice „Lipov lad“ prekinut je pretprošle subote bukom motornih testera: radnici Gradskog zelenila brzometnom akcijom posekli su dvadesetak stabala u parkiću između solitera. „Prvo sam mislila da još uvek sanjam“, rekla je za „Vreme“ Ivana Ivić, čiji balkon gleda na to igralište. „Dok sam se presvukla i sišla da vidim o čemu se radi, sve je već bilo gotovo: klackalice, penjalice i ljuljaške na kojima su se deca do juče igrala bile su demontirane, a sva stabla oborena.“ Kaže da joj je poslovođa ekipe drvoseča rekao da je tog jutra dobio nalog da dođe sa svim raspoloživim testerama i raščisti parcelu. Dodaje da je, kao vrhunac ironije, na kamionu kojim su debla i granje odvezeni pisalo „Drveće su pluća grada“.
PROTESTI:Sama seča drveća, ali i vreme kada je obavljena – subotom u ranu zoru, razljutilo je stanare okolnih zgrada koji su posegli za najomiljenijom metodom iskazivanja nezadovoljstva: blokirali su saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra. Saobraćaj je deblokiran tek posle intervencije policije. Nekoliko dana kasnije, u opštini Zvezdara saznali su da je drveće posečeno jer je sledeće nedelje trebalo da počne gradnja poslovno-stambene zgrade na toj parceli. To ih je dodatno razgnevilo i od tada se svakodnevno okupljaju, na mestu posečenih stabala zasadili su borove mladice, sve da bi sprečili naum „korumpirane gradske vlasti koja preimenuje zelene površine u građevinske parcele“ i time, ne obazirući se ni na šta, „deci oduzima prostor za igru“ i gradu nanosi neprocenjivu ekološku štetu.
„Protesti građana kad nešto u njihovom komšiluku počinje da se gradi postali su uobičajena pojava, bez obzira na to što je gradnja u skladu sa usvojenim urbanističkim rešenjima“, objašnjava Đorđe Bobić, glavni arhitekta grada. „Međutim, ti koji se bune zaboravljaju da je na mestu gde njihove kuće danas stoje takođe bilo neko drveće koje je moralo biti posečeno da bi stanovi bili izgrađeni. To je normalan proces izgradnje grada, kao što su i ovi protesti normalni.“ Kaže da se u ovom slučaju, kao i u svim ostalim, radi o gradskom građevinskom zemljištu koje se privodi nameni.
„Više od trideset godina to je bila zelena površina, a dvadesetak je održava Gradsko zelenilo“, tvrdi Slobodan Dopuđa, jedan od organizatora protesta. „Pred prošlogodišnje izbore gradska vlada je na igralište postavila nove koševe, u parkić klupe i ljuljaške, a sad tvrde da nikad nije bila zelena površina već građevinsko zemljište i da je na tom mestu predviđena izgradnja ‘monstrum zgrade’, pored nje podzemne garaže na tri etaže i da će umesto prilaznih staza sadašnjim zgradama biti prosečene saobraćajnice.“ Ističu da je košarkaško igralište – koje će takođe biti uklonjeno – jedino na potezu od Crvenog krsta do Cvetkove pijace, da se na njemu po ceo dan okuplja omladina različitog uzrasta i da je to dokaz licemerja političara koji čine aktuelnu gradsku vlast, kojima su bila „puna usta interesa dece i naobećavali se da će, ako budu izabrani, posebnu pažnju posvetiti obnavljanju postojećih i izgradnji novih javnih sportskih terena“. Sada će, kažu gnevni stanari, umesto igrališta nići kafići i kockarnice.
Glavni gradski arhitekta kaže da je ova parcela koja izgleda kao livada uknjižena kao gradsko građevinsko zemljište koju je Grad pre dve godine privremeno uredio, isto kao što je uređena i Mitićeva rupa jer, prosto, nema smisla da bude neuređeno dok se ne privede nameni. „Lako je moguće da, kad jednog dana počne gradnja na mestu Mitićeve rupe, građani ustanu u odbranu ‘zelene površine’ koja to nije i da ‘potegnu’ iste argumente: decu koja će izgubiti igralište. I opet će vlast biti kriva.“
TUŽBE:Aktuelni Detaljni urbanistički plan usvojen je pre skoro tri godine, i bio je stavljen na javnu raspravu, zainteresovani građani stavljali su primedbe na pojedina rešenja, neke su prihvaćene, a neke odbačene. Njime su, naglašava, definisane i zelene površine, parkovi, skverovi, sportska i dečja igrališta. Posle usvajanja, kaže Bobić, plan nije moguće promeniti, a ako bi se to i učinilo, bio bi to opasan presedan. „U slučaju o kome govorimo, sve što je urađeno u skladu je sa zakonom i sumnjam da nezadovoljni stanari bilo šta mogu da urade da spreče gradnju“, kategoričan je. „Preduzeće ‘Crnotravac’, kojem je ovo zemljište dodeljeno još 2000. godine, uplatilo je naknadu za korišćenje gradskog zemljišta koja nije mala, izrađena je projektna dokumentacija, što takođe nije jeftino, i grad je obavezan da gradnju omogući.“ S druge strane, kaže, stanari mogu tužiti Grad, ali to bi samo prolongiralo početak gradnje.
Ovo natezanje oko igrališta i parčeta zatravljenog zemljišta sa panjevima i pre neki dan zasađenim borovim mladicama može trajati godinama: stanari su pokrenuli upravni postupak da ospore odluku o sečenju već posečenog drveća koji će, imajući u vidu efikasnost pravosuđa, doći na red tek na jesen. Do tada će, kako najavljuju, biti podneta tužba protiv gradske vlasti i zahtev za izmenu Detaljnog urbanističkog plana. Sve i da zahtevi budu odbijeni i tužbe odbačene kao neosnovane, mnogo će vremena proteći do punovažne presude. Sve to vreme stanari će morati da budu u pripravnosti da građevinari plac ne ograde i ne počnu sa kopanjem temelja, a investitor će trpeti gubitke.
Sve bi bilo mnogo drugačije da je neko na vreme pogledao šta u predlogu Detaljnog urbanističkog plana stoji i eventualno uložio primedbu ako mu se nešto u predloženom ne dopada. Pitanje je, međutim, da li su građani, nenaviknuti da se njihovo mišljenje uvažava, bili adekvatno obavešteni i podstaknuti da u donošenju odluka učestvuju. Tek, prilika za to propuštena je pre dve godine, a sledeća, kada stanovnici ponovo budu mogli da utiču na urbanistička rešenja, ukazaće se tek za nešto manje od dvadeset godina.