Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića
ZARADIO NA MONOPOLU: Smiljko Kostić..
Novi niški gradonačelnik, ili kako njegove pristalice ističu prvi niški gradonačelnik, jeste bivši direktor Duvanske industrije Niš (DIN) Smiljko Kostić, koga je kandidovala Nova Srbija iako nije njen član, a sa njima i ne deli politička ubeđenja, jer je, kako sam ističe, levičar. Levičar koga je kandidovala monarhistička stranka opet tvrdi da nije jedan od političara o kojima i nema previše lepo mišljenje, već privrednik koji će Niš pretvoriti u motor razvoja čitave Srbije. „Od privrednika narod i treba da očekuje čuda i da očekuje najviše. Uspećemo, naći ćemo najbolje ljude i bezbroj timova koji će raditi za dobrobit građana“, obećava Kostić, inače i nosilac Ordena zasluga za narod iz 1985. godine.
BIVŠI: Bivši gradonačelnik Niša i kandidat Demokratske stranke (DS) Goran Ćirić jednostavno nije imao sreće da mu protivkandidat na lokalnim izborima nakon 19. septembra bude iz Srpske radikalne stranke (SRS).
…i DIN
Da je na listiću 3. oktobra, pored Ćirićevog imena bilo i ime radikalskog kandidata, sudeći po rasposloženju Nišlija iz drugog kruga, ne bi pakovao lične stvari iz kabineta u zgradi Predsedništva Skupštine grada. Ipak, u sukobu dvojice kandidata koji potiču iz stranaka uz koje ide epitet prodemokratskih, izabran je onaj koji poslednjih sedam godina nije bio na vlasti u gradu.
Sabirajući glasove petorice kandidata DS-a za predsednike opština i upoređujući ih sa brojem glasova koje je osvojio Ćirić, dolazi se do proste matematičke računice da su demokrate, kandidati za predsednike opština, osvojile oko osam hiljada glasova više od Ćirića. Zapravo, jedan isti čovek je glasao za demokrate u opštini, a za Kostića u gradu. Osim u prigradskoj opštini Crveni krst, gde je najviše glasova osvojio radikal, demokrate su pobedile u tri opštine gde im je protivkandidat bio iz SRS-a, dok je u Niškoj Banji kandidat Demokratske stranke Srbije pobedio kandidata DS-a.
Ćirić, koji je pobedio u prvom krugu tada je osvojio 18.640, dok je u drugom krugu za njega glasalo 22.823 birača. Kostić je imao 15.115 glasova u prvom krugu a pobedio je sa 39.972 glasa u drugom. U prvom krugu za kandidata radikala glasalo je 8220 birača, i da su svi u drugom krugu glasali za Kostića jasno je da je on pobedio zaslugom glasova DSS-a i G17 plus, čiji su kandidati u prvom krugu osvojili najviše glasova nakon prvoplasiranih.
„Za mene su glasali građani koji su to učinili i u prvom krugu, ali su protiv bili glasači svih ostalih stranaka. Glasači SRS-a, koji se nije javno opredelio za nekog kandidata za gradonačelnika, u velikoj meri su glasali za Kostića“, objašnjava Ćirić.
Ipak, Niš bi mogao da bude i povod za ozbiljno razmišljanje o dogovoru između Koštunice i Tadića o lokalnim izborima, jer je stranka srpskog premijera u Nišu pozvala svoje birače da u drugom krugu glasaju za kandidata koalicione Nove Srbije. I sam Tadić je, mada u stilu kolege premijera Vlade, veče pred predizbornu tišinu obećao da će dobro razmisliti, oceniti, proceniti, analizirati… a potom i narodu obelodaniti svoj stav o budućnosti dogovora koji je postigao sa Koštunicom pred drugi krug izbora za gradonačelnike i predsednike opština.
Predsednik Gradskog odbora DS-a u Nišu Vladimir Domazet precizno objašnjava da su glasovi stranaka takozvanog demokratskog bloka, među kojima su DSS i G17 plus, mogli biti presudni za pobedu Kostića. Niške demokrate podsećaju da se dan pred izborno ćutanje stav G17 plus „promenio“ tri puta. Najpre je saopšteno da će G17 plus podržati Kostića, potom je čelnik te stranke u Nišu Branislav Jovanović to demantovao, uz tvrdnju da G17 plus „ne podržava nijednog kandidata“, da bi potpredsednik stranke Mlađan Dinkić uveče kazao da stranka „podržava Ćirića mada je i Kostić dobar kandidat“.
Niške demokrate, koje su osvojile najviše odborničkih mesta u gradskoj skupštini, nakon poraza svog kandidata najavljuju da će biti konstruktivna opozicija. Iako su u prvom trenutku takvu izjavu Ćirića svi ocenili kao emotivnu i ishitrenu, niški gradski odbor DS-a ipak je odlučio da nakon sedam godina vladavine u gradu stranka pređe u opoziciju.
SADAŠNjI: Novi niški gradonačelnik pobedio je na izborima a da u kampanji nije bio ni previše glasan niti je Nišlijama nudio nešto što drugi kandidati već ranije nisu. Teško da su Nišlije mogle da čuju nešto što već nisu znale o Kostiću tokom predizborne kampanje. Obećavajući stručne timove za skoro sve oblasti života, uz priče o svojim slavnim danima direktorovanja u Duvanskoj industriji Niš (DIN), Kostić je osvojio Nišlije i to pre svega one koji sebe vide kao demokratske glasače koji su godinama glasali za stranke koje su oborile najpre socijalističkog šefa u gradu Mileta Ilića a potom i samog Slobodana Miloševića.
Uz slogan „Zaradićemo“ i „Niš nije bakšiš“ Kostić ni na plakatima nije propustio priliku da podseti građane kako je nekada uspešno vladao DIN-om mada njegovi protivnici tvrde da i nije bilo previše teško upravljati monopolističkom fabrikom. Tako se na plakatima pojavila slika kutije cigareta sa njegovim imenom i predizbornim sloganom, ali bez napomene da je pušenje štetno po zdravlje, što su ispravili njegovi protivnici te su prelepljivali plakate sloganom „Štetno po zdravlje“.
Priča o zaradama i parama, lako je naišla na prijem kod Nišlija čija su primanja dugo u donjem delu srpske lestvice. Svakako da ne treba prevideti ni da je garnitura političara koja je početkom sedmice spakovala kofere već sedam godina na vlasti. Iako demokrate i same tvrde da su svesni da su bili prinuđeni da rade i na svoju političku štetu kopajući niške ulice i obnavljajući infrastrukturu sve rešavajući osnovne gradske probleme, takva priča ovog puta nije prošla kod građana kojima rupe na ulicama nisu uspele da istresu koji dinar više iz džepa.
REINKARNACIJA: Izbor Kostića za novog gradonačelnika možda i ne bi bio preveliko iznenađenje, naročito ne posle prvog kruga, da Nišlije, koje su 1996. godine prve počele sa protestima zbog izborne krađe, ovog puta nisu glasale za čoveka koji je ipak postigao uspeh tokom vladavine Slobodana Miloševića.
Da se radi o reinkarnaciji čoveka bivšeg režima, makar i „samo“ privrednika, tvrde svi oni koji ne zaboravljaju da je među prvima u Nišu Kostić ugostio predsednicu JUL-a Mirjanu Marković, koja je sve cupkajući u srebrnim cipelicama obišla njegovih ruku delo – lepu zgradu Doma kulture u DIN-u. Takođe se ne zaboravlja ni da je u prvom sazivu republičke skupštine bio poslanik partije bračnog druga Mirjane Marković, a potom i zajedno sa nekadašnjim neprikosnovenim šefom niških socijalista Miletom Ilićem podelio Nagradu grada Niša.
Naravno većina je ipak spremna da sve socijalističko-komunističke detalje Kostićevog života zaboravi, jer je i on bio žrtva režima Slobodana Miloševića, jer je „na pravdi Boga“ uhapšen 1998. godine kada je tadašnja vlada Mirka Marjanovića procenila da Kostić „ugrožava državu i njenu ekonomsku stabilnost“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
