Neinformisanost građana stvara prostor za konfuziju, nepoverenje, pa čak i otpor prema ideji donorstva. Postoji ozbiljan rizik da pojedini građani, posebno oni iz ranjivijih grupa, ostanu neinformisani i time budu dodatno isključeni i diskriminisani
O tome kako odsustvo funkcionalnog sistema utiče na principe jednakosti razgovaramo sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković.
VREME: U svetlu odluke Ustavnog suda iz 2021. godine, kako ocenjujete dosadašnji institucionalni odgovor na obavezu da se Zakon o transplantaciji organa uskladi sa standardima pravne sigurnosti i zaštite ljudskih prava?
BRANKICA JANKOVIĆ: Institucionalni odgovor nije bio ni efikasan ni adekvatan, jer nadležni organi nisu postupili u roku od šest meseci koji je Ustavni sud ostavio odlažući objavljivanje svoje odluke, kako bi omogućio izvršenje neophodnih izmena i sprečio nastanak pravnih praznina u delu koji se odnosi na presađivanje organa i tkiva sa umrlih davalaca.
Iako je Ustavni sud još 2021. godine proglasio neustavnim pojedine odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ocenivši ih kao nejasne, neprecizne i nepredvidive, te samim tim suprotne načelu vladavine prava, ni tri i po godine kasnije ne postoji novi zakon koji bi ovu oblast sveobuhvatno regulisao.
Takvo kašnjenje ne samo da stvara ozbiljnu pravnu prazninu, već i direktno ugrožava prava građana, posebno onih koji se nalaze na listama čekanja, jer se odugovlačenje u donošenju zakona percipira kao zapostavljanje jedne grupe građana, za koju transplantacija organa predstavlja jedinu nadu za preživljavanje i/ili kvalitetniji život.
Kako vidite nacrt izmena Zakona o transplantaciji organa?
Nakon što su nam se obratile organizacije civilnog društva koje se bave ovom temom, uputili smo inicijativu resornom ministarstvu. Naši ključni komentari odnosili su se na potrebu za preciznošću, jasnoćom i pravnom sigurnošću, u skladu sa zahtevima koje je naveo Ustavni sud. Naglasili smo važnost uvažavanja mišljenja pravnih stručnjaka i organizacija civilnog društva, poput inicijative “Donorstvo je herojstvo”, koje su iznele kvalitetne i stručne predloge. Ukazali smo i na zabrinjavajući nedostatak transparentnosti u radu radne grupe, kao i na ignorisanje pojedinih važnih pravnih komentara, što je dodatno ugrozilo mogućnost da se nacrt zakona pripremi tako da obuhvati sve ključne aspekte i odgovori na pitanja iz odluke Ustavnog suda. Naš cilj je bio da se usvoje izmene i dopune koje će biti usklađene sa domaćim i međunarodnim standardima iz oblasti medicine i zaštite ljudskih prava, kako bismo izbegli da nove zakonske odredbe ponovo budu predmet razmatranja Ustavnog suda, što bi moglo dovesti do čekanja i novog usporavanja procesa transplantacije.
Koliko je važno da građani budu adekvatnije informisani o svojim pravima u vezi sa doniranjem organa? Postoji li rizik da pojedini građani ostanu neinformisani?
Adekvatna informisanost građana je od ključnog značaja za ostvarivanje svih ljudskih prava. Suprotno tome, neinformisanost građana stvara prostor za konfuziju, nepoverenje pa čak i otpor prema ideji donatorstva. Postoji ozbiljan rizik da pojedini građani, posebno oni iz ranjivijih grupa, ostanu neinformisani i time budu dodatno isključeni i diskriminisani. Zato smatramo da, uz donošenje novog zakona, mora da ide i snažna nacionalna kampanja javnog informisanja, uz učešće svih relevantnih društvenih činilaca.
Koji bi bili naredni najvažniji koraci kako bi se novi Zakon o transplantaciji doneo u što kraćem roku i obezbedio pravnu sigurnost za sve građane?
Najvažnije je da se zakon donese što pre, uz uvažavanje mišljenja relevantnih stručnjaka, smernica iz odluke Ustavnog suda, kao i uz uključivanje šireg kruga pravnih i medicinskih stručnjaka i organizacija koje se bave ovim životno važnim pitanjem, uz poštovanje uobičajene pravne procedure u donošenju zakona.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Jasno je da pravna neuređenost transplantacionog sistema utiče na nisku stopu doniranja organa u Srbiji. Ipak, ovaj problem postoji duže, između ostalog jer nikad nije postojala kontinuirana i ozbiljna državna kampanja koja bi građane informisala o tome šta transplantacija organa zaista znači
Od državnih institucija očekujemo da preuzmu odgovornost i počnu da deluju sistemski. Potrebni su konkretni potezi, jasan zakonski okvir, osnaživanje zdravstvenih kapaciteta i stvarna spremnost na dijalog
