Po obrazovanju lingvista, profesorka koja je godinama studentima na Arhitektonskom fakultetu predavala engleski jezik, nakon Bolonjskom deklaracijom predviđenog uvođenja predmeta Kreativno pisanje, Gordana Vuković-Nikolić napravila je udžbenik koji obavlja višestruku funkciju: uvodi studente u svet lingvistike, jezika, njegovih funkcija i moći, a sve to na vrlo neobičan i, netipično za knjigu koja se bavi jezikom, vizuelno interesantan način
Udžbenici, naročito oni na fakultetima, umeju da budu izuzetno zanimljivo štivo i za širu čitalačku publiku. Međutim, retko se desi da udžbenik za neki fakultetski predmet može da bude dobro nastavno sredstvo, a da u isto vreme bude ne samo interesantan širem krugu već i neverovatno zabavan, toliko da ga komotno možete poneti i na plažu. Verovatno jedinstven, a svakako veoma redak, takav slučaj jeste udžbenik namenjen izbornom predmetu Kreativno pisanje, profesorke Gordane Vuković-Nikolić, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Po obrazovanju lingvista, profesorka koja je godinama studentima na Arhitektonskom fakultetu predavala engleski jezik, nakon Bolonjskom deklaracijom predviđenog uvođenja predmeta Kreativno pisanje, Gordana Vuković-Nikolić napravila je udžbenik koji obavlja višestruku funkciju: uvodi studente u svet lingvistike, jezika, njegovih funkcija i moći, a sve to na vrlo neobičan i, netipično za knjigu koja se bavi jezikom, vizuelno interesantan način. U recenziji koju je napisao za ovu knjigu, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Mako posebno se osvrće baš na ovaj momenat: „Posebnu zanimljivost knjige predstavlja njen vizuelni potencijal koji, uvlačeći tekst u opšti dizajn stranica, ostvaruje vrednosti ekspresivnog izraza u punom značenju reči. U tom smislu, knjiga nudi studentima arhitekture možda i najčistiji oblik izvornog ekspresivnog doživljaja, koji se ostvaruje sadejstvom teksta, forme i boje. Ovakav način izlaganja materije može biti izuzetno zanimljiv upravo mladim ljudima, koji po svojoj vokaciji nisu skloni pisanju i uobličavanju ideja rečima. U tom kontekstu, ovu knjigu možemo smatrati i posebnim eksperimentom, koji svoje puno opravdanje može dosegnuti samo u kontaktu sa studentima.“
Sama autorka u predgovoru kaže da je ova knjiga namenjena studentima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za izborni predmet Kreativno pisanje: „Cilj je bio da se neke teme iz lingvistike prikažu na neuobičajeni način i da se studenti time motivišu da u okviru svojih matičnih studija (arhitekture) traže nove puteve istraživanja i mišljenja.“ Takođe, na samom početku knjige, Vuković-Nikolić kaže da je knjiga pre svega namenjena čitaocima koji misle vizuelno, što je od presudne važnosti za studente arhitekture. Cilj ove knjige, a čini se i cilj Gordane Vuković-Nikolić, nije toliko da podstakne studente na pisanje, koliko da im probudi kreativnost. Kroz sve posebnosti jezika, ona ih vodi ukazujući na brojne primere iz života, kulture, umetnosti, popularne kulture, pa čak i sa estrade. Verovatno najveći kvalitet ove knjige koja se nigde strogo ne drži forme, jeste upravo to – odsustvo svake vrste formalnosti i poštovanje i podsticanje individualnosti svakog studenta.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
