Udžbenik koji nije dosadan

Udžbenici, naročito oni na fakultetima, umeju da budu izuzetno zanimljivo štivo i za širu čitalačku publiku. Međutim, retko se desi da udžbenik za neki fakultetski predmet može da bude dobro nastavno sredstvo, a da u isto vreme bude ne samo interesantan širem krugu već i neverovatno zabavan, toliko da ga komotno možete poneti i na plažu. Verovatno jedinstven, a svakako veoma redak, takav slučaj jeste udžbenik namenjen izbornom predmetu Kreativno pisanje, profesorke Gordane Vuković-Nikolić, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Po obrazovanju lingvista, profesorka koja je godinama studentima na Arhitektonskom fakultetu predavala engleski jezik, nakon Bolonjskom deklaracijom predviđenog uvođenja predmeta Kreativno pisanje, Gordana Vuković-Nikolić napravila je udžbenik koji obavlja višestruku funkciju: uvodi studente u svet lingvistike, jezika, njegovih funkcija i moći, a sve to na vrlo neobičan i, netipično za knjigu koja se bavi jezikom, vizuelno interesantan način. U recenziji koju je napisao za ovu knjigu, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Mako posebno se osvrće baš na ovaj momenat: „Posebnu zanimljivost knjige predstavlja njen vizuelni potencijal koji, uvlačeći tekst u opšti dizajn stranica, ostvaruje vrednosti ekspresivnog izraza u punom značenju reči. U tom smislu, knjiga nudi studentima arhitekture možda i najčistiji oblik izvornog ekspresivnog doživljaja, koji se ostvaruje sadejstvom teksta, forme i boje. Ovakav način izlaganja materije može biti izuzetno zanimljiv upravo mladim ljudima, koji po svojoj vokaciji nisu skloni pisanju i uobličavanju ideja rečima. U tom kontekstu, ovu knjigu možemo smatrati i posebnim eksperimentom, koji svoje puno opravdanje može dosegnuti samo u kontaktu sa studentima.“

Sama autorka u predgovoru kaže da je ova knjiga namenjena studentima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu za izborni predmet Kreativno pisanje: „Cilj je bio da se neke teme iz lingvistike prikažu na neuobičajeni način i da se studenti time motivišu da u okviru svojih matičnih studija (arhitekture) traže nove puteve istraživanja i mišljenja.“ Takođe, na samom početku knjige, Vuković-Nikolić kaže da je knjiga pre svega namenjena čitaocima koji misle vizuelno, što je od presudne važnosti za studente arhitekture. Cilj ove knjige, a čini se i cilj Gordane Vuković-Nikolić, nije toliko da podstakne studente na pisanje, koliko da im probudi kreativnost. Kroz sve posebnosti jezika, ona ih vodi ukazujući na brojne primere iz života, kulture, umetnosti, popularne kulture, pa čak i sa estrade. Verovatno najveći kvalitet ove knjige koja se nigde strogo ne drži forme, jeste upravo to – odsustvo svake vrste formalnosti i poštovanje i podsticanje individualnosti svakog studenta.