Misterije o vojnim kamionima, te kontroverze i izmene iskaza okrivljenog o oružju obeležile su početak suđenje Urošu Blažiću, optuženom da je 4. maja prošle godine ubio devet, a ranio 12 osoba. Zbog ovog masakra sudi se i Blažićevom ocu Radašinu, koji je inače vojno lice. On je optužen da je nelegalno nabavio veću količinu oružja, a njegov DNK pronađen je na oružju koje je Uroš Blažić koristio u masakru
U masakru su ubijeni Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25), dok je više njih teško ranjeno.
Tela mladih ležala su u krvi po putu i ulicama, izrešetana iz automatske puške i pištolja. Policija je satima jurila ubicu dok ga dan posle zločina nije pronašla u selu Vinjište kod Kragujevca, i to u domaćinstvu njegovih rođaka. Tokom pretresa tog domaćinstva pronašla je veću količinu sakrivenog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava. Bio je to tek početak misterije o oružju. Tokom uviđaja i pretresa kuća u kojima je živeo Blažić, kao i njegovi roditelji, arsenali oružja ugledali su svetlost dana i zapanjili javnost. Godinu i po dana kasnije ni žrtve ni njihovi bližnji ni javnost nisu dobili odgovor – odakle Blažićima toliko naoružanje i šta je sve vojska tokom uviđaja iz tih kuća odnela – to je i do danas ostalo tajna.
Okrivljeni za masovna ubistva Uroš Blažić promenio je iskaz. Sumnja se da neistinama pokušava da zaštiti oca koji radi u Ministarstvu odbrane. Na tvrdnje svedoka o vojnim kamionima koji su došli do kuće Blažića dok se krv ubijenih još sušila i iz nje “nešto” iznosili, institucije ćute.
PROMENA ISKAZA OPTUŽENOG ZA UBISTVA
Uroš Blažić je u tužilaštvu ispričao da je sa 18 godina, odnosno dve godine pre zločina, prešao da živi u kuću u naselju Varovnice u blizini sela Šepšin. “Kuća u kojoj živim ima podrum, prvi sprat, tri sobe i potkrovlje”, rekao je tada Blažić. “Nakon otprilike dve godine, odnosno negde u proleće 2021. godine i u jesen iste te godine, na tavanu, pod daskama, pronašao sam ‘kalašnjikov’. Bio je prekrivena staklenom vunom. Pretraživao sam na društvenim mrežama i video da se radi o tom modelu proizvodnje ‘Zastava’. Pronašao sam i kumulativnu minu, dve ručne bombe ‘kašikare’, bila je i veća količina municije za kalibar 7,62 milimetra, samo što su neki bili veći, a neki manji. Našao sam i neki manji pištolj ‘tetejac’, siguran sam da je imao broj na njemu. Bio je i pištolj koji izbacuje svetleće metke.”
Blažić, kako je sam rekao, nikoga nije obavestio o oružju koje je pronašao, pa ni oca koji je vojno lice, a to je objasnio time što “nije želeo da bude krivično odgovoran i da ide na robiju, da se ne pomisli da je on to kupio i da stavlja to oružje u neku distribuciju i dalju prodaju”. Naveo je i da je povremeno voleo da ide u streljanu, kao i u koju je streljanu išao kako bi vežbao pucanje.
Ipak, na suđenju je ispričao potpuno drugačiju priču. Više puta je naglasio da je oružje njegovo i da njegov otac nije ni u kakvoj vezi s njim. Blažić je, prema pisanju portala Telegraf, pred sudom rekao da mu se ljubav prema oružju javila 2020. godine. “Živeo sam u kući u Šepšinu i prvi put sam imao veću količinu novca da sebi nešto kupim”, naveo je Blažić. “Nisam hteo da pravim punoletstvo, osećao sam se nebitno i ugroženo. Kupio sam revolver i prateću opremu. Pokajao sam se što sam ga kupio jer nije zadovoljavao sve što sam hteo. Shvatio sam da njime mogu da se povredim, a ne da se zaštitim. Oružje nije kupljeno odjednom.”
On je rekao da je “iz svog okruženja video da je bezveze imati legalno oružje”, jer su njegovom ocu oduzeli malokalibarsku i lovačku pušku koje je legalno posedovao, “zbog neke neosnovane prijave”. Na pitanje sudije šta će mu oružje, rekao je da se nije osećao bezbedno, a da nije hteo legalno oružje da mu ga ne bi “tek tako oduzeli”.
“Morao sam da vidim kako radi oružje”, nastavio je Blažić. “U podrumu sam stavio okvir i onda je krenuo začarani krug mog nabavljanja oružja. Ne znam da li sam ja očekivao neku sigurnost, ne znam šta mi je bilo u mozgu. Kao što miš dovlači sir, ja sam dovlačio oružje. Mislio sam, kad imam automat, onda sam bolji, da mi treba ceo komplet, prigušivač. Hteo sam da imam jedan pištolj, a za godinu dana sam sakupio pravi vojni arsenal oružja.”
Rekao je da je naknadno kupio i “tokarev 33” iz kog je pucao kobne noći. Takođe je, potpuno smrenim tonom, kao da govori o nekoj svakodnevnoj stvari, objasnio i kako je isprobavao pištolje i rekao da ni dinar nije ulagao ni u šta drugo osim u oružje: “Moj otac nije ni u kakvoj vezi s tim. Radi se o profesionalnom oficiru koji nikada pred porodicom nije pričao o oružju, a kamoli da zna da ja imam puške, bombe. Pogotovu što sam mu dete. Ne da nije znao… Njega to nije zanimalo, stekao sam takav utisak još kao mali. Posle je radio civilni posao u Generalštabu i ministarstvu.”
Advokat oštećenih istakao je da je Blažićev iskaz u suprotnosti sa onim što je rekao u tužilaštvu i da je dužan da objasni da li je oružje pronašao na tavanu ili ga je sam kupovao.
“Većina stvari koje sam rekao u tužilaštvu je netačna”, odgovorio je Blažić. “Ja u tom stanju, posle svega što se dogodilo i spavanja na podu u stanici, nisam bio u stanju da ispričam ovu rekonstrukciju koju sam sad dao – od prvog pištolja – pa sam tada samo rekao da sam našao. Ovo sve što sam danas rekao je sušta istina i ja ću ovde da se zakunem. To da je nađeno na tavanu se sad vidi koliko je naivna priča. Tada nisam znao da će zbog toga da nastradaju mladi, tada sam na to oružje gledao sasvim drugačije. Današnja odbrana je tačna.”
Zatim je rekao da na dalja pitanja ne želi da odgovara jer se “potrudio da ispriča celu istinu u vezi sa poreklom oružja” i ne želi da mu se nešto “uzme iz konteksta i okrene protiv oca”.
KOJU TAJNU KRIJE OTAC UBICE?
Radiša Blažić, otac masovnog ubice Uroša, zaposlen je u Ministarstvu odbrane, odnosno u Vojsci Srbije, a kako je ispričao ranije u tužilaštvu, od 2008. godine ima čin pukovnika, i to kao načelnik Vojnog arhiva u Beogradu. Njemu se na teret stavlja da je neovlašćeno nabavio veću količinu oružja, a njegov DNK je prilikom analiza pronađen na oružju koje je Uroš Blažić koristio za izvršenje krivičnog dela. Tokom svoje odbrane, prema pisanju portala Nova.rs, negirao je krivična dela koja mu se stavljaju na teret. To je učinio i na saslušanju u tužilaštvu, rekavši da ne zna odakle je oružje koje je nađeno u njegovoj kući. Tvrdio je da je za deo oružja pokazao dozvolu pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, a da oružje za koje nema dozvolu nije znao da ima u kući.
Uroš Blažić je tokom masakra mlade ubijao automatskom puškom i pištoljem. Upravo na tom oružju koje je mlađi Blažić koristio nađen je DNK njegovog oca Radiše. O korišćenju oružja u porodici Blažić govorile su brojne porodice ubijenih. Tvrdili su da je upotreba oružja obavezna na svakom njihovom slavlju i da se čak puca rafalnom paljbom, a da se i sam Radiša hvalio kako poseduje toliko oružja da bi, ukoliko bi sutra izbio rat, mogao da pobije pola Dubone.
“Svi su se smejali i niko nije shvatio ozbiljno”, rekla je Milica Ivković.
TAJNA O VOJNIM KAMIONIMA NA MESTU MASAKRA
Porodice ubijenih tokom suđenja svedoče kako su ispred porodične kuće Blažića, 5. maja 2023. godine ujutru, odnosno dan nakon masakra, primetili teretna vozila Vojske Srbije. Ova informacija je dodatno zaintrigirala javnost imajući u vidu da se potpukovnik Radiša Blažić tereti da je u svom posedu imao ilegalno oružje. Meštani su ispričali da su videli da su iz kuće Blažića iznošeni nepoznati predmeti.
Kao dokaz za te tvrdnje, advokati porodica ubijenih i ranjenih su na kraju jednog od ročišta dostavili i snimke sa nadzornih kamera na kojima se vide kamioni koji prolaze kroz oba sela. Takođe, pojedini članovi porodice isticali su da je porodicu ubice i njihovo imanje u jednom navratu obezbeđivala vojna policija, a Milica Ivković, majka ranjenog Ivana Ivkovića i prva komšinica Blažića, ispričala je da je njihov komšija, koji živi preko puta, video kamione.
“Istina je da su došla tri vojna kamiona u kuću Radiše Blažića posle masakra. Bila je tu i vojna policija, a naša policija nije smela da priđe. Ko zna šta su sve uzeli i odneli iz kuće. Komšiju, preko puta, su oterali kada su ga videli ispred kuće…”, rekla je pored ostalog Milica Ivković, kako prenosi portal Nova.
Takođe, advokati porodica oštećenih ispričali su da porodice zaslužuju da znaju istinu, te je zatraženo da se utvrdi da li je istina, i ako jeste, zbog čega su ovi kamioni bili u kući potpukovnika Radiše Blažića. Takođe, otkriven je i serijski broj automatske puške iz koje je Uroš Blažić pucao, i roditelji tvrde da je pripadala Vojsci Srbije, pa su branioci oštećenih tražili da se utvrdi kojoj jedinici.
Posle masovnih protesta građana i na zahtev demokratske opozicije, Narodna skupština Srbije je 18. jula 2023. godine formirala Anketni odbor čiji je zadatak bio da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do dva masakra početkom tog maja – u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca – u kojima je život izgubilo 19 osoba.
Međutim, do istine se nikada nije došlo jer Anketni odbor nije ni uspeo da počne sa radom. Nekoliko dana kasnije Skupština Srbije saopštila je da obustavlja rad Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti dva masovna ubistva. Kako je navedeno u objavi parlamenta, to je učinjeno posle molbe grupe advokata porodica žrtava zločina u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
