Opačić se u zahuktalom naletu isprazne rečitosti iz sve snage trudio da proces usmeri na politički teren i sebe predstavi kao žrtvu montiranog suđenja. Sudija je uzalud pokušavao da ga vrati i usmeri na izjašnjenje o navodima optužnice. Ali, uzalud: "Okrivljen sam samo zato što sam poznavao Dušana Spasojevića. On je bio čuven i voljen kao i ja
Nenad Opačić, optužen zajedno sa još osmoricom Novosađana za višegodišnje rasturanje opojnih droga, našao se u neprijatnoj situaciji koju očigledno nije očekivao: da se pred Specijalnim sudom brani od teških optužbi tužioca. Slušajući njegovu odbranu, neupućeni posmatrač bi, bez sumnje, stekao utisak da ga treba odmah pustiti na slobodu i bogato nagraditi jer je na svojim plećima izneo teret petooktobarske revolucije učestvujući aktivno u njoj tokom poslednjih desetak godina. I da se nikad nije bavio rasturanjem droga.
Po već ustaljenom maniru ovejanih kriminalaca prišljamčenih petooktobarskim događanjima, u nadi da će im kriminalna aktivnost biti oproštena ili zaboravljena, a što je u nekim slučajevima bivalo, Opačić se u zahuktalom naletu isprazne rečitosti iz sve snage trudio da proces usmeri na politički teren i sebe predstavi kao žrtvu montiranog suđenja. Sudija je uzalud pokušavao da ga vrati i usmeri na izjašnjenje o navodima optužnice. Ali, uzalud: „Okrivljen sam samo zato što sam poznavao Dušana Spasojevića. On je bio čuven i voljen kao i ja… Voleo je život i često bio moj gost u Novom Sadu… Ubili ste ga, ne prilikom hapšenja, već namerno iz niskih pobuda jer je reč o važnom svedoku što je veoma lako dokazati“, sipao je kao iz rukava Opačić uz tvrdnju da on nije bio član nikakve organizovane grupe trgovaca drogom, već da je kriminal u Vladi Srbije. „Uoči petog oktobra Spasojević, koga sam upoznao još 1997. godine, pozvao me je telefonom i rekao da ja organizujem sastanak Đinđića i Milorada Lukovića Legije. Došao sam do Đinđića i utanačio taj sastanak“, kaže Opačić. Međutim, prema njegovim rečima, Spasojević mu se posle tog sastanka javio i rekao da su „ovi prevaranti“ i da će biti krvoprolića na ulicama. Spreman da se žrtvuje i život priloži na oltar revolucije, Opačić mu je odgovorio: „Brateee, hajde da se vidimo i pozdravimo a sutra ti ispali prvi metak u mene.“
Sudija je na kraju ipak uspeo da Opačića privoli da odgovara na pitanja napominjući da će u završnoj reči imati priliku da govori sve što misli da treba. Inače, Milan Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, u svojstvu svedoka saradnika tvrdio je u istrazi da je od Dušana Spasojevića preuzeo 15 kilograma heroina i dao Opačiću koji pred sudom to negira. „Đura Mutavi je jedan džulov, prilično namazan…“, započeo je Opačić, ali ga je sudija prekinuo i opomenuo da bira reči i pazi šta govori. Nastojeći da bude mangup i duhovit, Opačić je prihvatio opomenu sudije i nastavio: „Dobro, Mutavi je jedan divan dečko, dobrica i ne zaslužuje da se o njemu tako govori.“ Ipak, kao najvećeg dilera droge u Novom Sadu i okolini Opačić je imenovao baš Đuru Mutavog koji je svoje dilere ubeđivao da drogu rasturaju u korist države i da on, Opačić, s tim nije imao nikakve veze. „Ja sam načinio veliku grešku što sam Mutavog upoznao sa Dušanom Spasojevićem i insistirao da mu da neki posao, a da li je on radio drogu sa Spasojevićem, ja ne znam“, tvrdi Opačić koji očevidno Suvajdžiću pripisuje svoj boravak u zatvoru i odgovornost pred sudom. Koliko je ogorčen na Đuru Mutavog videlo se na prošlogodišnjem suđenju u Novom Sadu kad je zašiljenom četkicom napao Suvajdžića i ubo ga u lice, što je tužilac kvalifikovao pokušajem ubistva, a sud mu izrekao prvostepenu presudu na ukupno 15 godina zatvora zbog rasturanja heroina, otmice i pokušaja umorstva Đure Mutavog.
Biznismen Nenad Opačić nije baš bio uverljiv kad je govorio o svojim uspešnim poslovima, zapravo o trgovini kojom se navodno bavio. Bio je vlasnik Fudbalskog kluba „Veternik“ i imao nekoliko lokala, tri stana i kuću od 1000 kvadrata. „Sve sam to zaradio pre nego što sam upoznao Dušana Spasojevića, odnosno od 1990. do 1995. godine. Kockao sam se i imao velike dobitke, ali sam sve izgubio zbog fudbala (!). Sada imam jedan stan na ženino ime“, vajkao se Opačić pred sudom. Inače, vlasništvo nekog fudbalskog kluba služi uglavnom kao izvrstan način za pranje para. Kako kriminalcima tako i nekim političarima. Sve u svemu stekao se utisak da je Opačićeva odbrana tanušna i neubedljiva. U vreme zaključenja ovog broja „Vremena“, pozvana su četvorica svedoka, a da li će među njima biti i svedok saradnik Miladin Suvajdžić, nije rečeno.
Kako pouzdano saznajemo, predstoji još jedna optužnica protiv Nenada Opačića zbog krivičnog dela iznude. Reč je o izvesnom Vukoviću, vlasniku benzinske pumpe koji je svojevremeno bio otet ali pogrešno „tipovan“ jer se ispostavilo da nema toliko novca da bi se otkupio. Pre nego što je bio uhapšen, Opačić je posetio Vukovića i tražio nekoliko stotina hiljada maraka uz obećanje da će on s Dušanom Spasojevićem srediti da ga ponovo ne kidnapuju.
Branioci Dušana i Dragoljuba Zličića, Predraga Opačića, Aleksandra Ivanovića i Živka Starčevića, optuženih u okviru Veterničke grupe zbog dilovanja droge, advokati Biljana Desnica Petrović i Vladimir Horovic podneli su specijalnom sudu podnesak o procesnim primedbama. Branioci navode da je okrivljeni Dejan Bogićević dao iskaz pred MUP-om u prisustvu državnog tužioca a bez prisustva po zakonu obaveznog branioca koga sam izabere i bez uverenja na pravo da sebi angažuje zastupnika – branioca. Naime, okrivljeni je upozoren na odredbe iz člana 226. tač. 9. ZKP koji kaže: „Ako osumnjičeni u prisustvu advokata pristane da dâ iskaz…“ Ovo upozorenje je moralo biti učinjeno u prisustvu advokata kako to piše u zakonu… Svako pozivanje na Naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja nije zakonito jer je Naredbom određeno da lice koje ugrožava bezbednost drugih građana ili Republike MUP može prinudno dovesti i zadržati u službenim prostorijama do 30 dana. Nije dato pravo MUP-u da sprovodi druge radnje osim pomenutog privođenja i zadržavanja. Svako drugačije tumačenje, pišu branioci, značilo bi samovolju i, na primer, tada i pravo da MUP može da donese i presudu oglašavajući osumnjičenog krivim i kažnjavajući ga.
Zbog toga branioci predlažu da se iskazi Dejana Bogićevića i Milana Krasića „smatraju informativnim razgovorima koji se u smislu ZKP-a imaju izdvojiti iz spisa po rešenju istražnog sudije ili rešenju postupajućeg predsednika Veća pre otpočinjanja glavnog pretresa“. Drugim rečima, usvajanje ovog predloga značilo bi izdvajanje iskaza iz spisa, odnosno da se na njima ne može zasnivati presuda. Predsedavajući Sudskim većem odlučio je da se o predlozima sud izjasni nakon završetka dokaznog postupka, što inače zakon dozvoljava.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
