Strateški Marketing – Javno mnjenje Srbije krajem septembra 2003

Anketa je obavljena u vreme veoma burne debate u javnosti i Skupštini Srbiji o eventualnom raspisivanju vanrednih izbora i glasanju o poverenju predsedniku Skupštine i Vladi. To je svakako imalo uticaja na opredeljenje birača.

Sintetički pokazatelj opšte političke klime dat je odgovorom na pitanje kako građani procenjuju u kom pravcu se zemlja kreće. Svega 32 odsto ukupne punoletne populacije Srbije misli da je pravac dobar, dok je za 49 odsto pravac loš. Neto negativan efekat je da čak 17 odsto građana više misli da je pravac loš nego da je dobar i to je najniža vrednost ovog pokazatelja od promene vlasti 2000. godine.

Ovaj pokazatelj je po pravilu, ne samo kod nas, paralelan s pozitivnim stavovima o premijeru i/ili s izbornim rejtingom vladajuće stranke – u našem slučaju Demokratske stranke. Vrednosti ovog pokazatelja u poslednjih par meseci deluju kao nastavak započetih trendova pre atentata na premijera Đinđića i uvođenja vanrednog stanja.

Stav da je Srbija na pogrešnom putu apsolutno dominira kod simpatizera SRS-a i SPS-a, a u nešto manjoj meri i kod onih koji bi glasali za DSS ili nisu opredeljeni.

Brige

Građane Srbije pre svega more ekonomske brige – a za većinu njih je briga broj jedan – nezaposlenost. Velika većina navodi posao kao ključni problem ne samo kao posledicu sopstvene nezaposlenosti već i zato što je ogroman broj zaposlenih pod pritiskom zbog neizvesne pozicije usled moguće privatizacije društvenih preduzeća ili zbog neregulisanog radnog statusa i rada u crnoj ekonomiji. Ovome treba dodati i činjenicu da kada neko od ukućana ima problem nedostatka posla, to oseća celo domaćinstvo, tako da ne treba da čudi podatak da dve petine građana vide to kao najveći problem zemlje.

Od političkih problema najviše se navode zabrinutost za budućnost usled političkih razmirica i problemi koji se mogu javiti u vezi sa statusom Kosova ili na Jugu Srbije, a korupcija i kriminal u socijalnoj sferi postaju briga skoro jednaka onoj koju građani osećaju zbog nedostatka posla

Političari

Opšti utisak o političarima je u poslednjih par meseci sve lošiji i lošiji i veoma se retko dešava da iza nekog od političara stoji više onih koji o njemu misle dobro nego onih koji misle loše. U oktobru je Dinkić ponovo pretekao Tadića, mada su procenti pozitivnih stavova (31,7 i 31,4) statistički gledano isti. Iza njih je Koštunica sa 29 odsto građana koji ga pozitivno ocenjuju. Veliki skok u odnosu na prethodni mesec napravio je predsednički kandidat Mićunović, koji je sada četvrti sa 28 odsto onih koji imaju pozitivan stav. Više od 25 odsto pozitivnih stavova imaju još samo Labus, Svilanović i Đelić. Testirano je 20 političara koji se biraju po kriterijumu da dve petine birača o njima ima ili pozitivan ili negativan stav.

Izbori

O predsedničkim izborima mišljenja su podeljena, a konfuziji među biračima dobrinele su i promene stavova stranaka. Naime, DSS i G17 plus su doskora bili ZA, a sada su protiv, a DS i ostatak DOS-a je doskora bio protiv, a sada je ZA. Zato su i stavovi o predsedničkim izborima unutar stranačkog izbornog tela nekonzistentni i čini se da je DS bio najefikasniji u prenošenju svog novog stava u stranačkoj podršci.

Bez nuđenja liste kandidata i dalje vodi Koštunica, ali sa nešto manjim brojem onih koji bi ga „postavili na mesto predsednika Srbije kada bi to mogli“ – preko 700.000 građana. Na drugo mesto je izbio Mićunović, koga, na osnovu uzoračke ocene, spontano pominje oko 550.000 građana. Iza njih su, sa ozbiljnijim procentima, još Labus i Nikolić.

Međutim, na ponuđenoj listi od do sada evidentiranih kandidata Mićiunović sa 24 odsto vodi ispred Nikolića koji dobija 12 odsto i Ilića sa 3 odsto, dok ostali kandidati zajedno nemaju 1,5 odsto. Skoro 20 odsto građana je sasvim sigurno da neće izaći na izbore, a oko 40 odsto nije odlučno ni po pitanju za koga bi glasali ni da li će izlaziti na izbore.

Kada se ima na umu da je anketa rađena da oceni stav biračkog tela u Srbiji (a ne ukupno evidentiranog biračkog tela), izlazi da je preko 2,4 miliona građana u ovom trenutku opredeljeno za koga će glasati, a da preko 800.000 nedostajućih za uspeh izbora treba da se traže u skupini koja približno broji 2,4 miliona, a koji još nemaju konačan stav o izborima za predsednika Srbije.

Na slične zaključke navodi i podatak da je 38 odsto građana sigurno da će glasati za predsednika, a 26 odsto navodi da će verovatno, ali ne i sigurno izaći na izbore. Iskustva pokazuju da oko 80 odsto onih koji kažu da sigurno glasaju i oko 40 odsto onih koji veruju, ali nisu sigurni da će glasati – stvarno glasaju. To zajedno, opet, daje broj od preko 2,4 miliona onih koji bi se u ovom trenutku pojavili na izborima, i takođe sugerišu da predstoji borba za privlačenje bar još 800.000 birača da bi izbori bili uspešni.

Stranke

U odnosu na prethodnih nekoliko meseci, u oktobru je došlo do migracije opredeljenih birača ka neopredeljenima, verovatno kao posledica afera, sukoba i optužbi koji dominiraju političkom scenom Srbije. Da su izbori bili u nedelju, DSS bi imao 14 odsto, a DS 13 odsto biračkog tela u Srbiji. Iza njih su SRS i G17 plus sa po 9 odsto, i SPS sa 4 odsto, i to su stranke koje bi ušle u parlament bilo da ostane sadašnji cenzus bilo da se promeni zakon. Spuštanje cenzusa na 2 odsto izvesno bi pogodovalo SPO-u koji bi u tom slučaju ušao u parlament, a realne šanse bi imali i Otpor i SVM. Od ostalih stranaka, čiji rejtinzi se ne mogu statistički precizno oceniti, izdvajaju se SSJ (sa malim biračkim telom, ali koje visoko participira na izborima), DHSS, GSS, LSDV…, a samo u oktobru i DC.

Očigledno je ne samo da je došlo do političke apatije ili nervoze koja je rezultirala sa preko 40 odsto neopredeljenih građana nego i do izvesnih pomeranja biračkog opredeljenja. To je najuočljivije kod G17 plus koji je izgubio natprosečno u Vojvodini – po svemu sudeći da su od toga imale koristi vojvođanske stranke, pre svega SVM i LSDV.