Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Studentsko-građanski front, sastavljen od profesora i stručnih ljudi koje bi birali studenti, trebalo bi da se formira i kreira jedinstvenu “studentsku listu”. Takav je barem koncept koji su Studenti u blokadi predložili kao rešenje za izlazak iz političke i društvene krize u zemlji. Ovu su vest univerzitetski profesori dočekali mahom obazrivo.
Zvanično im je svima jasno da bi u narednim mesecima, ali i godinama, mogli da budu važna karika u političkom lancu odlučivanja, ali i narednih izbora.
ŠTA GOD TREBA
Na potencijalni poziv studenata da bude na izbornoj listi rado bi se odazvala Marija Draškić, profesorka porodičnog prava u penziji, sa Pravnog fakulteta u Beogradu. “Da, pristala bih”, kaže Draškić za “Vreme”. “Ali samo privremeno, za vreme neke prelazne, ekspertske Vlade.”
Ana Vuković Vimić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže za “Vreme” da bi “za studente uradila šta god da je potrebno”. Dodaje i da to ipak “zavisi isključivo od studenata, razgovora i dogovora sa njima. Najvažnije je da oni budu upućeni u moje iskustvo i način na koji sam sposobna doprinesem, kao i u ono za šta nisam kvalifikovana. Lično mislim da bih najviše mogla da doprinesem savetodavno, zbog iskustva u kreiranju politika, ali ne i u političkom angažovanju. Kao i svakom profesoru ili naučniku, mesto mi je u širenju zastupljenosti novih znanja u praksi i strateškom planiranju, ali ne i u bavljenju politikom.”
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta naglašava da ona pod “bavljenjem politikom smatra njeno uže značenje, odnosno aktivnosti u vezi sa vršenjem vlasti i donošenjem političkih odluka”. Navodi i da ove aktivnosti u mnogim resorima “treba da su zasnovane na bliskoj komunikaciji sa strukom i naukom, gde se opet vraćamo na važnost savetodavne uloge naučno-istraživačkih organizacija naše zemlje”.
IMAJU LI DEKANI VREMENA
Dekani sa Univerziteta u Beogradu mahom odgovaraju da nemaju vremena da se upuste u direktno bavljenje politikom i stave sopstveno ime na “studentsku listu”. Ipak, većina dodaje da su spremni da uskoče u borbu za studentska i prosvetna prava u Srbiji na druge načine, tokom izbornog procesa. Tako Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta, za “Vreme” kaže da bi mu bila čast da bude na listi studenata, ali da, zbog zdravstvenih problema, nije spreman na to. “Gledaću da pomognem na svaki način”, dodaje on.
Branislav Bajat, dekan Građevinskog fakulteta, bio je vrlo uključen u rad specijalizovanih grupa koje su procenjivale rad vlasti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Iako je tokom prethodnih meseci u više navrata branio studente i sopstvene kolege od napada vladajuće stranke, kaže za “Vreme” da ne bi pristao da se njegovo ime nađe među nosiocima “studentske liste”. “Nikada nisam imao ambicije da se bavim politikom”, dodaje Bajat.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, kaže pak za “Vreme” da ne bi bio na studenskoj listi jednostavno zato što “ima previše obaveza kao dekan”.
POLITIČARI MEĐU PROFESORIMA
Mnogi univerzitetski profesori su aktivni u političkim partijama, a neki od njih i poslanici u sazivu Republičke skupštine. Studenti su se do sada ograđivali od stavova svih političkih stranaka u zemlji, pa i opozicije. Pitanje je da li bi sada pristali da pojedini profesori budu na njihovoj listi, a da su već stranački opredeljeni.
Jelena Jerinić, profesorka prava i članica “Zeleno-levog fronta”, kaže za “Vreme” da misli da ne ispunjava uslove da bude na listi za koju će imena birati studenti, a slično odgovaraju i ostali političari među profesorima. Oni sa kojima je redakcija “Vremena” razgovarala kažu da mahom ne bi bili na samoj listi, ali ne zbog toga što oni to ne bi želeli. “Verovatno me studenti ne bi ni hteli”, nezvanično kaže jedan od njih.
Njegov kolega, koji također inzistira na anonimnosti, kaže “da bi bilo dosta lakše kada bi studenti prihvatili barem neke od onih koji su aktivnoj politici. Nisam član stranke, pa nemam direktne koristi od ovog stava, ali mislim da je nepravedno da se pojedini profesori eliminišu, pogotovo oni koji su tek poslednjih godina ušli u politiku i sve uradili da se studentima i pomogne. Što u Skupštini, što kao profesori na svojim fakultetima, to su kvalitetni ljudi”.
KO GOD BUDE BIO – BIĆE TAKMIČAR
Odluku studenata o zahtevu za izborima i kreiranju neke vrste liste koja nosi njihovo ime, politikolog Dejan Bursać vidi kao logičan evolutivni nastavak studentskog protesta.
“Ako režim ni posle šest meseci neće da vam ispuni zahteve, onda je došlo vreme da menjate režim. To je politička artikulacija o kojoj se priča već mesecima”, dodaje za “Vreme”.
Ukoliko ostanu pri zahtevu da na njihovoj listi ne budu političke ličnosti, Bursać kaže da ćemo na vanrednim izborima imati zanimljivu političku dinamiku.
“Čini mi se da će to ostati tako, da će studenti tražiti od opozicije da im bude neka vrsta podrške i da ne učestvuje u kampanji”, kaže Bursać. “Na osnovu stavova velikog broja glasača, verujem da bi to moglo dugoročno da bude dobro i za opoziciju, odnosno – da se veliki društveni pokret izbori sa SNS. U slučaju da uspe da ga pobedi i demokratizuje zemlju, opozicione političke stranke uspeće da ostvare sopstvene interese i profitiraju u budućnosti.”
U narednom periodu Bursaću će biti zanimljivo da vidi kako će se formirati ta “studentska lista”. Ko god bude na njoj, dodaje, po prvi put će biti kompetetivni takmac SNS posle 13 godina.
“Uprkos svih prednostima u izbornom procesu, novca, medija, oni sada ne mogu da računaju ni na ubedljivu pobedu, a pitanje je da li uopšte mogu da računaju na pobedu. Mi sad ponovo možemo reći da ćemo imati neizvesne izbore u Srbiji, posle dugo vremena”, kaže politikolog.
NIKO NIJE SKROZ ODBIO
Redakcija “Vremena” se obratila, što je i logično, samo profesorima koji podržavaju Studente u blokadi. Od barem 30 njih, gotovo da niko nije odgovorio da izričito neće jer ga to ne interesuje. Oni koji su pak rekli da ne bi bili na listi navodili su lične ili profesionalne razloge za to što su sprečeni za budu direktno angažovani. I mahom su ih obrazlagali nezvanično.
“Jednostavno, nisam školovan za to, nisam taj profil ličnosti. Zvuči rogobatno, ali poznajem sebe toliko da znam u čemu bih bio dobar, a u čemu ne. U ovome sigurno ne bih bio”, govori jedan od njih.
Dok Srbija bdi nam pitanjem – da li će i kada biti održani vanredni parlamentarni izbori – lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru 8. juna mogli bi mnogo da nam kažu o političkoj aktivnosti i udelu studenata, ali i profesora.
U Kosjeriću će u izbornom procesu učestvovati i studenti i opozicija, ujedinjeni na jednoj listi. Nosilac ove liste je Dragana Perišić, profesorka matematike i informatike. O učešću studenata u ovom izbornom procesu odluku nisu donosili plenumi, već je u pitanju lokalno aktiviranje studenata rodom iz Kosjerića. Jedan od njihovih uslova bio je da opozicione stranke koje budu na listi “Ujedinjeni za Kosjerić” skinu stranačka obeležja. Na drugoj strani, u Zaječaru, studenti se nisu aktivirali, a opozicija ujedinila, pa će ići u dve kolone.
Kosjerić je, po političkom konsultantu Dušanu Lj. Milenkoviću, presedan u političkoj praksi u Srbiji: “Politička moć novog političkog aktera – studenata – faktički je oblikovala model izlaska na ove izbore. Na jednoj listi imamo različite političke aktere koji su podržali studentski zahtev i prihvatili studentsku koordinaciju”, dodaje on.
Bursać smatra da će izbori u oba grada biti dobra pokazna vežba, u kojoj će Srbija videti sve prednosti i mane različitih modela organizacije opozicionih pokreta, pa i učešća profesora.
“Lokalni izbori pokazaće mnogo – koliko se zaista operacionalizuje pad SNS na biralištima, kao i koliko će opozicione liste uspeti da mobilišu građane, pogotovo ove u Zaječaru, na konto pada naprednjaka”, kaže Bursać. “Videćemo i kako se studenti uključuju u izborni proces i koliko će SNS koristiti mehanizme izborne manipulacije, koje oni inače sprovode na izborima. Da li će ih činjenica da mogu da padnu sa vlasti naterati da još više krše sva moguća izborna pravila, u nadi da će im to pomoći da namaknu koji glas više. Ili će pak zbog same činjenice da će fokus javnosti biti veći, sprovesti jedan relativno fer izborni proces.”
Bursać kaže i da mu se čini kako naprednjaci uopšte nisu u stanju da budu fer, a zbog toga će morati i da snose posledice. Ko god bude sa druge strane liste.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
