Na Kopaoniku je od 4. do 6. marta održan šesti po redu Kopaonik biznis forum u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Tema ovogodišnjeg foruma bila je "Tranzicija, dostizanje i povezane teme – uloga investitora iz Slovenije, Ruske Federacije i Austrije"
Tokom tri dana, na Kopaonik biznis forumu 2008 bilo je oko 400 učesnika, šezdesetak diskutanata, a objavljen je i zbornik sa dvadestak naučnih radova na teme obrađene na forumu. Među učesnicima su se našla najznačajnija imena domaće ekonomije i gotovo svi ministri iz ekonomskog dela Vlade. Tu su bili potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministar trgovine Predrag Bubalo, ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije Mlađan Dinkić, njegov pomoćnik Nebojša Ćirić, ekonomski savetnik premijera Milan Parivodić i bivši ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović i Goran Pitić. Među učesnicima našli su se i predstavnici Beogradske berze, Agencije za privatizaciju, Narodne banke Srbije i brojnih banaka, preduzeća i ekonomskih fakulteta.
VEDROVS. SUMORNO: Obrazlažući izbor ovakvih tema, organizatori su naveli da se Srbija na početku 2008. godine nalazi na prekretnici uslovljenoj rešavanjem statusa Kosova, a da ozbiljnost situacije dodatno pojačava nekonkurentna ekonomija sa niskim stepenom atraktivnosti za investitore. „Konkurentnost Srbije je niska i još pada, tržište kapitala je takođe nestabilno“, rekao je u uvodnom govoru Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, istakavši da, iako u privredi nema rezervi za nove geopolitičke turbulencije, stiče se utisak da ekonomija u Srbiji ponovo postaje zarobljenik geopolitike. „Dve decenije od početka tranzicije ovde još nema geopolitičkog smirivanja tla. Boreći se za Jugoslaviju, Srbija je više puta izgubila sebe, a ovih dana to ponovo radi“, rekao je Đuričin.
Ministar finansija Mirko Cvetković odgovorio je na Đuričinovo sumorno izlaganje rečima da stvari treba posmatrati kroz vedrije naočare i da ih je on sam stavio. Cvetković je naveo nekoliko primera koji ukazuju na to da u domaćoj privredi stvari idu nabolje, jer je bruto društveni proizvod u 2007. porastao za 7,3 odsto, da je u industriji i građevinarstvu privredni rast veći za oko četiri procenta, a u uslugama i neverovatnih dvadeset odsto, te da je pad aktivnosti prisutan samo u poljoprivredi, što je posledica suše. Sumirajući ekonomsku situaciju u 2007. godini, Cvetković je istakao i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena sa 21,6 procenata na 18,8, napominjući da, uprkos glasinama, niža stopa nezaposlenosti nije posledica odjavljivanja iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kao negativne strane ekonomske slike u 2007, Cvetković je istakao deficite trgovinskog i tekućeg bilansa, kao i fiskalni deficit, rast kreditne zaduženosti i to što plate rastu brže od produktivnosti. Kao uslove za ostvarenje ciljeva u narednom periodu, Cvetković je naveo stabilizaciju političkih prilika, ubrzanje strukturnih reformi, nastavak procesa pridruživanja Evropskoj uniji i priliv stranog kapitala u vidu direktnih ciljeva, dok su po njegovom mišljenju prioritetni ciljevi smanjenje ekonomskih neravnoteža, održanje rasta bruto domaćeg proizvoda i smanjenje nezaposlenosti.
BEZPOLITIKE: Jedna od najposećenijih rasprava na Kopaonik biznis forumu bila je ona na kojoj se govorilo o ulozi investitora iz Ruske Federacije u srpskoj tranziciji. Moderator panela bio je ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, a učesnici ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev, Jurij Viktorović Popov iz Lukoila i Aleksandar Beličev, zamenik generalnog direktora Gasprom banke. Ministar Bubalo je istakao da je rešenje energetskog problema nemoguće bez Rusije. Pored toga, napomenuo je Bubalo, ogroman spoljnotrgovinski deficit Srbije, gledano po državama, najveći je kada je reč o Rusiji: „Neka iskustva iz Italije, Austrije i Slovenije govore nam da smo smanjili deficit prema zemljama iz kojih nam dolaze strane investicije. To pokazuje da ćemo sa dolaskom ruskih investitora smanjiti deficit i prema ovoj zemlji.“
Ambasador Aleksejev, kog je dupke puna sala Kongresnog centra Sunčani vrhovi počastila aplauzom i pre nego što je počeo svoje izlaganje, rekao je da je Srbija za Rusiju prioritetni partner na Balkanu i da udeo Rusije u opštoj robnoj razmeni Srbije iznosi 11,3 odsto. „Ta dinamika vezana je za važeće bilateralne sporazume o spoljnoj trgovini. Glavna karakteristika rusko-srpske ekonomske saradnje jeste odsustvo mešanja politike i postojanje unikatnog tela kakvo je Međuvladin srpsko-ruski komitet za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju“, rekao je Aleksejev. Osvrnuvši se na stanje ruske privrede, on je naglasio da tri četvrtine ruskog izvoza čine energenti, te da je zadatak Rusije da izbalansira spoljnotrgovinsku razmenu plasirajući i druge proizvode.
Jedna od novina koje su se mogle čuti na Kopaoniku jeste i to da će zajedno sa Gasprom njeftom na srpsko tržište doći i Gasprom banka, treća po veličini u Rusiji. Zamenik generalnog direktora ove banke Aleksandar Beličev objasnio je da ona neće raditi sa stanovništvom, već da je globalni konsultant Gasprom njefta, čije će interese predstavljati u Srbiji.
Labus, Delta i osporavanja
Pored panela na kom je bilo reči o rusko-srpskoj saradnji, veliku pažnju privuklo je i izlaganje Miroljuba Labusa, bivšeg potpredsednika savezne i republičke vlade, a danas suvlasnika konsultantske firme Beloks. Za potrebe kompanije Delta i njenog spora sa Komisijom za zaštitu konkurencije, Labus je sa svojim saradnikom Timom Kalenom sa Univerziteta u Oksfordu uradio analizu tržišne koncentracije u slučaju Primer C – C market.
U svom kratkom izlaganju Labus je dao jednostavno objašnjenje zbog čega se podaci o udelu koji Delta grupa ima na beogradskom tržištu razlikuju u zavisnosti od toga da li je izvor Zavod za statistiku, prema čijim podacima učešće Delte iznosi između 27 i 30 procenata, Agencija Stratedžik marketing, čija procena varira između 29 i 39 odsto, ili Komisija za zaštitu konkurencije, koja udeo procenjuje na 50, odnosno 70 odsto. Prema Labusovoj analizi, ovi brojevi se razlikuju zbog različitog određivanja pojma relevantnog tržišta. Naime, ako se za relevantno tržište uzmu samo supermarketi, ispada da Delta ima znatno veći udeo nego kada se za relevantno tržište uzmu i supermarketi i male radnje. Pitanje je da li su kupovne navike Beograđana takve da male radnje konkurišu supermarketima. Istraživanje koje je za potrebe Beloksove studije uradila Agencija Stratedžik marketing pokazalo je da se ova tržišta preklapaju i da veći i manji prodajni objekti konkurišu jedni drugima. Ali, to nije sve, jer se pokazalo da nije zanemariva ni konkurencija koju ovim objektima predstavljaju pijace, kiosci, pa čak i prodavnice specijalizovane za prodaju sredstava za higijenu i kućne hemije. Komisija za zaštitu konkurencije pri proceni koncentracije Primera C i C marketa došla je do podatka da Delta učestvuje sa 70 odsto na beogradskom tržištu, dok je u oceni spajanja Merkatora i „Rodića“ Komisija procenila da je Deltin udeo u prestonici 35 odsto, s tom razlikom što je ovoga puta računala i supermarkete i nove radnje.
„Ako raširite tržište, svi su patuljci, a ako ga smanjite, svi su Golijati. Pitanje je šta je za koga relevantno tržište i to je jedan od uzroka nesporazuma u javnosti. Da li Delta ima ili nema dominantan položaj, zavisi od toga šta uzmete kao kriterijum za procenu. Imate dva slična slučaja: ‘Rodić’ – Merkator i Primer C – C Market. U jednom od njih je Komisija za zaštitu konkurencije pogrešila, samo je pitanje u kom“, objasnio je Labus u izjavi za „Vreme“. Osvrnuvši se na to kakvi su u Srbiji uslovi za primenu pravila o konkurenciji na tržištu, Labus kaže da kod nas postoje institucije, jer imamo potrebne zakone i Komisiju za zaštitu konkurencije, imamo političku volju, ali nemamo ljude: „Komisija ima devet saradnika, dok slično telo u Velikoj Britaniji ima 650, od čega 250 ekonomista. Naša komisija ne angažuje eksperte. Mene je da uradim ovu analizu angažovala Delta. Komisija nije procenila da joj treba moje znanje.“
Po Labusovom mišljenju, pored ljudi, Srbiji nedostaje i znanje, jer Uredba Vlade Srbije ima šest članova, a u Britaniji samo metodologija za određivanje relevantnog tržišta u maloprodaji ima 267 stranica. On dodaje da je dobro što kod nas na ovu temu postoji javna debata, ali smatra da u javnosti postoji nerazumevanje zakonodavstva, pošto se u medijima pogrešno koristi formulacija „zloupotreba monopola“. Naime, u procesu koji je protiv Delte pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije nije reč o zloupotrebi monopola, već o ograničavanju konkurencije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
