Dobri rezultati Zvezde i Partizana počivaju na stranim igračima, a istovremeno iz omladinskih pogona oba kluba u prve postave ušlo je tek nekoliko igrača. Ispostavlja se da smo uz veće interesovanje za košarku i pune tribine Arene dobili još veću omrazu između navijača dva kluba, te neprekidni niz međusobnih uvreda, prozivki i tuča. Takođe, velika državna ulaganja nisu još uvek dovela do toga da Zvezda i Partizan postanu samoodrživi, što je preduslov da bi se dobila stalna licenca Evrolige i time zarada od televizijskih i drugih prava
U prethodne tri nedelje, nakon što se predsednik države Aleksandar Vučić u jednom od nebrojanih televizijskih nastupa požalio da Crvena zvezda i Partizan reketiraju državu, a u fokusu su bili košarkaški klubovi, mnogo toga novog se čulo od čelnih ljudi dva kluba i od samog Vučića u naknadnim nastupima. Ali sve te novosti o trošenju miliona evra samo su potvrdile da država, oličena u Vučiću, preko državnog i gradskog budžeta, javnih preduzeća i firmi povezanih sa državnim poslovima, pokriva veliki deo troškova oba kluba i tako ih praktično održava u elitnoj Evroligi.
Saznalo se da su u poslednjih sedam sezona, zaključno sa aktuelnom, država, grad Beograd i državna preduzeća uplatili Crvenoj zvezdi ukupno 33 miliona evra, a Partizanu 27 miliona. Kod Zvezde to je više od 56 odsto svih prihoda, a kod Partizana više od 40 odsto. Uz to, država ih ne blokira zbog poreskih dugova, iznajmljuje im najveću halu po tri puta manjoj ceni od tržišne i nalazi im sponzore i među privatnim kompanijama koje zarađuju na javnim poslovima. Ostali prihodi dolaze, kako tvrde uprave, od sponzorstva privatnih kompanija, prodaje ulaznica, igrača i televizijskih prava, uplata Evrolige…
Sveprisutni predsednik države proteklih je dana i nedelja održavao u javnosti temu finansiranja dva naša najveća košarkaška kluba, jer mu je, najpre, dobro došla da goruće probleme, počev od postizborne krize, gurne u drugi plan, a i da istovremeno, po ko zna koji put, istakne svoje zasluge i nadmoć. Trudio se da u prozivci i kritici bude neutralan, ali ipak nije mogao sakriti svoje neprijateljstvo prema klubu čiji ga navijači i dalje prozivaju sa tribina.
foto: vladimir šporčić / tanjug…i Ostoja Mijailović
“NEĆEMO DA SE PREPUCAVAMO”
Sve se rasplamsalo nakon finala Kupa Srbije u Nišu, koji je dobila Crvena zvezda, kada je trener Partizana Željko Obradović burno reagovao na ponovljene prozivke Zvezdinih navijača da je državni projekat i pozvao svoju upravu da iznese sve podatke o poslovanju. Usledio je prvo Vučićev žestok odgovor, koji je Obradovićev nastup nazvao “odvratnim napadom na državu”, a potom se saopštenjem oglasila Partizanova uprava i iznela podatke o prihodima u poslednjih sedam godina, otkako je na čelu kluba Ostoja Mijailović (vidi tekst “Kome smeta Željko Obradović i zbog čega”, “Vreme”, broj 1729). Na to je odgovorila Zvezda svojim finansijskim izveštajem, koji obuhvata period od 2011. godine do danas, koliko je na čelu kluba Nebojša Čović, a reagovala je i država poslavši budžetsku i poresku inspekciju u oba kluba.
Čović se potom pojavio u “Podkastu kod Luke i Kuzme”, koji vode novinar Sportkluba Luka Spasovski i bivši košarkaš Vladimir Kuzmanović, i u višečasovnom nastupu nahvalio sebe, svoj klub i predsednika Vučića, otkrio par pikanterija i zgoda sa igračima i trenerima, ali je na kraju, uprkos tvrdnjama da ne želi da se raspravlja i svađa, svojim opaskama na račun Partizana samo doprineo da se rasprava između dva tabora u javnosti rasplamsa i zaoštri.
Potom se ponovo oglasio Vučić, ponovivši kako bez države i njega lično ni Zvezda ni Partizan ne bi opstali, te proširivši svoje zasluge i na privatne kompanije, koje, kako kaže, nagovara da sponzorišu ova dva kluba.
Čovićeve prozivke, a čini se Vučićeve još više, naterale su predsednika Partizana Ostoju Mijailovića da i sam javno istupi pa je na Televiziji Prva pokušao da odgovori tako da uzvrati glavnom rivalu, ali i da slučajno ne povredi predsednika države i svog partijskog kolegu.
“Država je pratila naš rast, podržala ga i sada nam daje pet puta više nego 2017. Ali smo i mi podigli naše zarade skoro 50 puta nego pre sedam godina. I ne interesuje me koliko je država podržala druge projekte. Zahvalan sam na tome. Kažu mi ljudi da sam napravio ime u KK Partizan, a 2017. godine je Partizan bio pred gašenjem i da se to desilo, mene i moja pokolenja bi proklinjali doveka. Kada je došao Željko Obradović, došao je iste godine i Piksi, došao je i Kari Pešić. I država je sve to pomogla, zašto to ne reći. Ali to što se koristi narativ da je Partizan državni projekat nije pošteno. Neka onda Zvezda objasni kako je dobila prošle godine duplo više novca od nas, 11 miliona evra naspram naših 5,6 miliona”, izjavio je Mijailović i naglasio da je protiv vređanja predsednika države i predsednika Zvezde sa tribina i protiv “prepucavanja” sa “večitim rivalom”.
Sutradan je na istoj televiziji gostovao Nebojša Čović i uprkos tome što je već u prvoj rečenici naglasio da niko iz Zvezde ne želi da se “prepucava” i što je nastup Mijailovića dan ranije bio prilično pomirljiv, nastavio je sa žestokim prozivanjem uprave, trenera i navijača Partizana.
“Nećemo da se prepucavamo. Nemamo ni s kim da se prepucavamo. Samo neka se dogovore ko laže, da li predsednik ili trener? Kod nas, bar dok sam ja predsednik kluba, posao svih trenera je da se bave terenom… Pravi se ambijent da je Partizan opoziciona avangarda, a tamo vređaju sve žive, počevši od predsednika države, pa na dalje. Vređaš, vređaš, pa dobiješ novac. Pa onda malo prestaneš da vređaš, pa opet vređaš. Zvezdini navijači to nikada nisu radili. Vređali su Miloševića i Tadića, ali to je bilo ideološko neslaganje”, objasnio je Čović.
Po njegovim rečima, u Zvezdi je sve transparentno, pošteno i po zakonu, i nijedan dinar od države nisu dobili indirektno, što se za Partizan ne može reći.
“Preduzeće dobije posao sa državom, pa odatle prebaci pare. Tačnije, jednom nam je pomogao ‘Milenijum tim’ i zahvalni smo mu vrlo. A što se tiče ovih drugih, neka oni kažu koliko su dobili iz telekomunikacija, koliko iz nabavke automobila, koliko iz građevinskih poslova i tako dalje”, izjavio je Čović aludirajući na poslove firmi u vlasništvu Mijailovića i drugih iz uprave Partizana.
PRIMER LITVANSKOG ŽALGIRISA
Ogromna ulaganja države – više od 60 miliona evra u sedam poslednjih godina – pravdaju se na razne načine i nesporno je da ima pozitivnih efekata: Zvezda i Partizan su postali konkurentni u Evroligi i dominantni u regionalnoj ABA ligi, navijači postavljaju rekorde u poseti, o atmosferi na utakmicama u Areni se priča širom Evrope i sveta, prihodi oba kluba mimo državnih ulaganja, naročito Partizana, enormno su porasli, košarka je sve popularnija među mladima…
S druge strane, dobri rezultati oba tima počivaju na stranim igračima, njih je iz sezone u sezonu sve više i mnogo novca je bačeno na promašena pojačanja, a istovremeno iz omladinskih pogona oba kluba u prve postave ušlo je tek nekoliko igrača i nema naznaka da će u bliskoj budućnosti biti drugačije. Euforija koja prati utakmice ova dva kluba nije se prenela na druge klubove i takmičenja, a ispostavlja se da smo uz veće interesovanje za košarku i pune tribine Arene dobili još veću omrazu između navijača dva kluba, te neprekidni niz međusobnih uvreda, prozivki i tuča. Takođe, velika državna ulaganja nisu još uvek dovela do toga da Zvezda i Partizan postanu samoodrživi, što je preduslov da bi se dobila stalna licenca Evrolige i time zarada od televizijskih i drugih prava.
Vlast Aleksandra Vučića zaista ulaže mnogo više državnog novca u sport, ali, barem kada su ulaganja u dva najjača košarkaška kluba u pitanju, to se radi bez ikakvog dugoročnog plana i cilja. Možda je primer litvanskog Žalgirisa dobar za usporedbu, jer se takođe radi o klubu iz male, ali košarkaške zemlje, koji je stalni član Evrolige i uspešniji u poslednjih godina sedam godina i od Zvezde i od Partizana.
Ovogodišnji budžet kluba iz Kaunasa je 13 miliona evra, manji je za sedam miliona od Partizanovog i skoro tri od Zvezdinog. Od tih 13 miliona, dva miliona Žalgiris dobija od grada Kaunasa (što je 15 odsto od ukupnih prihoda) i to je sva pomoć države, a ostalo je 4,1 milion evra od sponzorstava i reklama (pravih, a ne delegiranih od države), 1,9 miliona evra od televizijskih prava i pet miliona evra od prodaje karata. U timu su Litvanci većina i uz četiri stranca trenutno imaju jednu pobedu više od Zvezde i dve manje od Partizana. Uz to, ni predsednik Litvanije, a ni gradonačelnik Kaunasa ne prozivaju klubove da ih oni finansiraju, niti navode kako mimo zakona izdvajaju pare iz budžeta i pritiskaju javna i privatna preduzeća da budu sponzori, niti se uprave Žagirisa i drugog najjačeg kluba Ritasa iz Viljnusa međusobno optužuju za kriminal i prevare, niti se u javnosti stvara ratna atmosfera između navijača dva kluba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
