Prijatelju, prijatelju…

Najpre se pojavilo šturo i rutinsko saopštenje MUP-a Srbije 30. juna 2017. godine: „Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su D. A. (1969) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iznuda, odmah nakon što je od oštećenog građanina preuzeo kovertu u kojoj je bilo 30.000 evra.

Policijski službenici su kod D. A., osim koverte sa novcem, pronašli i mobilni telefon sa kojeg je oštećenom slao preteće sms poruke. On je u više navrata od oštećenog zahtevao veće sume novca.

Osumnjičenom D. A. određeno je zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz odgovarajuću krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.“

Iza inicijala krilo se ime Dejana Anđusa, novinara iz Beograda, koga mnogi i ne uključuju u red „novinara“ jer je u svojoj karijeri imao više situacija koje su narušavale novinarski etički kodeks čime se sam isključivao iz „branše“. Uprkos tome, Anđus je bio autor i voditelj veoma gledanog programa na Kopernikus televiziji, ali je i sam pred kamerama često znao da kaže kako ne živi od novinarskog posla, te da je u ozbiljnom „biznisu“ i hrani na stotine radnika i njihovih porodica.

Njegov program s vremenom je dobijao na značaju: u trenutku kada na drugim televizijama nije moglo čuti „drugačije mišljenje“ on se na neki način odmetnuo i počeo da govori kritički o vlasti Aleksandra Vučića. Pritom je „ceo grad“ znao da je on stari drug braće Vučić i da je bio veoma važan u danima kada je SNS bio u opoziciji i kada se borio da dođe na vlast u Srbiji.

Vest o Anđusovom hapšenju proširila se po celoj zemlji i regionu jer je TV Pink besomučno nekoliko dana na svakih sat vremena emitovao snimke koji je napravila ili BIA ili pripadnici MUP-a Srbije. Na njima se vidi da Anđus na nekom parkingu na Novom Beogradu kako preuzima od nekog čoveka koji izlazi iz crnog automobila beli koverat, a potom i kako mu prilaze policajci u civilu, on njima pokazuje šta se nalazi u koverti i na njegovom mobilnom telefonu.

Od trenutka kada su ga odveli dogodile su se dve stvari: počelo je formalno procesuiranje Anđusa za delo iznude, rečeno je da se radi o sumi od 30.000 evra, i počela je rasprava u javnosti o tome kako se uopšte to dogodilo, odnosno šta znači hapšenje čoveka koji nema status kriminalca i za koga je teško reći da je mogao da preti bilo kome. Dalje, zbog toga što je javno emitovan snimak praćenja i privođenja Anđusa, ponovo je aktuelizovana tema curenja informacija iz istraga i njihova javna zloupotreba. Pored toga, bočne priče koje su pratile ovo hapšenje otvorile su važnu temu odnosa vrha vlasti sa ljudima iz privrede i načina na koji se dobijaju poslovi od države.

Pošto je saslušan u policiji, Anđusu je određeno zadržavanje od 48 sati koje je potom odlukom suda produženo u pritvor od 30 dana. Pošto je saopšteno da se „brani ćutanjem“, u javnost više nije procurila nijedna informacija o daljem toku istrage. Slučaj je u rukama tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jelene Katić i, kao i u drugim slučajevima, nisu spremni da kažu bilo šta o samom postupku osim da je sve rađeno po zakonu.

Međutim, ono što je javno i iza scene prethodilo hapšenju Anđusa dovodi u sumnju postupak policije i budi sumnju da je on zapravo žrtva nameštene akcije između vlasti – kojoj nije odgovaralo ono što on javno govori – i ucenjenog privrednika iz putarske industrije koji je na taj način, „otkačivanjem“ Anđusa, hteo da se spasi i da za svoje firme obezbedi nove poslove. Tako je dotad nevidljivi Milojica Marković, ili Miki Europark, zakoračio u javnost od koje se godinama vešto skriva i u kojoj se dosad pojavljivao samo kao čovek koga Aleksandar Vučić navodi kao deo putarske mafije u Srbiji (transkript konferencije za novinare SNS-a iz 2010. godine) ili čoveka bliskog Tomislavu Nikoliću a koji će biti uhapšen u velikoj akciji koju Vučić sprema za decembar 2013. godine.

Dakle, u zbiru, Anđus, stari prijatelj Aleksandra i Andreja Vučića, uhapšen je jer je iznudio 30.000 evra od preduzetnika Milojice Markovića, čoveka koga je Vučić kvalifikovao kao člana „putarske mafije“ u Srbiji. Razume se, o ovim pozadinskim Vučićevim vezama sa akterima ove policijske akcije i dalje tužilačke istrage, nije bilo reči u javnosti osim u prilozima N1 televizije i onome što je objavljivao tabloid „Kurir“ – poslednjih mesec i po dana na novoj ratnoj stazi sa Vučićem.

Građani koji nisu gledali Anđusove emisije na TV KCN i ne čitaju „Kurir“ mogli su da zaključe da se radi o nekom čudnom liku, dežmekastom bradonji, palom u neprestanoj borbi Vučićeve vlasti protiv kriminala i korupcije, što je još jedna pobeda i dokaz da je Srbija zemlja zakona a ne mafije.

Kako je nekoliko dana nakon toga rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović novinarima: „Anđus je sitan reketaš, nemojte da od njega pravimo neku medijsku zvezdu.“

foto: d. kujundžić / tanjug

VUČIĆ JE MOJ PRIJATELJ: Kao neko ko dolazi sa „strane SNS-a“, Dejan Anđus je bio, u velikoj meri, potpuna nepoznanica u „glavnim medijskim krugovima“ u Srbiji. Njegova biografija novinara koji je radio u „Sportu“, „Politici Ekspres“, „Velikoj Srbiji“ (glasilu SRS-a) i docnije u „Sportskoj galaksiji“ (nezavisnom TV projektu Milojka Pantića i Dobrivoja Jankovića – veterana sportskog novinarstva u Srbiji), a zatim na Fokus radiju, i bio neverovatno važan za SNS u vreme kada su išli ka vlasti, i kasnije na TV KCN-u, prožeta je jednom osobinom: beskompromisnom kritikom najpre sportskih, a docnije i političkih dešavanja u Srbiji.

Ta kritika je često prelazila granicu dobrog ukusa i zato je on uvek ostajao na potpunoj medijskoj margini, prepoznat kao neka vrsta čudaka, TV propovednika i začetnika svojevrsne antitelevizije. Zato, kada je bio pretučen pre tri godine „od strane“ Nebojše Čovića, to nije bilo uzeto za ozbiljno, skoro da niko osim NUNS-a na to nije reagovao. Čak je izgledalo i da je on sve izmislio i da je iz mržnje prema Čoviću pretukao sam sebe da bi njemu napakostio.

Takav kakav je, Anđus je sa detaljnim znanjem iz fudbala i drugih sportova i sa temeljnim poznavanjem sadašnje srpske političko-privredno-bezbednosne scene privlačio publiku i postao u poslednjih nekoliko godina veoma gledan. Kao pravom političkom TV guruu, ljudi su mu se u isto vreme i smejali i pažljivo ga slušali. Jer, nekako su svi razumeli da on ima dobre izvore u ovoj „garnituri“ i da ne govori samo „iz glave“.

To što nije bio prepoznat među „uvaženim kolegama“ nije ga mnogo opterećivalo i izgledao je kao neko ko je uspeo da se izbori za određeni status u društvu koji mu je omogućavao da konačno živi na malo „višoj nozi“ i da ima tu slobodu da u svom terminu na TV KCN-u priča o čemu god želi i sa kim god želi.

Za razliku od perioda kada je čitao svoje sportske komentare na „Sportskoj galaksiji“, koje je i danas moguće naći na Jutjubu i koji su neverovatno gledani, nastup na TV KCN-u bio je jednako oštar, ali mnogo više pomeren ka politici i raspravljanju svega što ima veze sa politikom uz neprestano isticanje da je Vučić njegov prijatelj i da on ne mora da strepi i brine jer su svi ostali nebitni, da on ima direktan kontakt sa „vrhom“ i da na taj način završava sve što mu je u životu potrebno.

Da mu je Vučić prijatelj govori i u poslednjem javnom nastupu u intervjuu internet stanici Balkan Info, poznatoj po tome da daje prostor i Vučićevim neistomišljenicima i nekima od najbizarnijih likova koji se mogu zamisliti na srpskoj javnoj sceni ili u srpskom javnom blatu. Nekoliko dana pre nego što će biti uhapšen, on je tu naširoko govorio kako ga je saslušavala BIA i navodio loše strane Vučićeve vladavine. Ukratko – sve ono što je već govorio u svom programu i na Kurir TV i na drugim javnim pojavljivanjima.

Iz svega toga proizlazi da je Anđus razumeo da Vučić kao političar ne može da ima prijatelje, ali je sve vreme ponavljao da su oni ipak prijatelji i da će Anđus biti čovek koji će jedini hteti da pije kafu sa Vučićem kada ovaj jednom ode sa vlasti.

S druge strane, Vučić nikada nije sa takvim žarom govorio o svom odnosu sa Anđusom, štaviše, skoro da ga nikada javno nije ni pomenuo. I sada, kada je ovaj uhapšen, Vučić je potvrdio da je čovek koji je „prijavio“ Anđusa za iznudu bio kod njega na razgovoru, ali je to nekako relativizovao rekavši da su mnogi bili, da su mnogi zvali, a da je on samo tražio da se radi po zakonu. Anđusa je pomenuo kao čoveka koji mu šalje mnogo SMS poruka i to je sve.

Anđus to nije razumeo, očevidno, jer inače teško da bi na onaj način i posle saslušavanja u BIA relaksirano pričao kako mu Milojica Marković duguje novac i kako će morati da plati to što je dužan i slično.

NARODNI TRIBUN ILI PAJAC: Anđus se kretao po celom gradu, po čitav dan se sastajao sa raznim ljudima, iz sporta, politike i privrede, te uživao u stepenu prepoznavanja kod običnih ljudi. Čak je u jednom intervjuu koji je objavljen na portalu „Mocart sport“ u novembru 2013. godine na pitanje da li mu mnogo ljudi prilazi na ulici rekao:

„To je masovna pojava i do sada sam primao samo čestitke i pohvale. Pretpostavljam da će biti kao s Džonom Lenonom, jedna nezgodna situacija i biće kraj“.

Poslednjih meseci je često zaoštravao retoriku u svojim nastupima prema Vučićevoj vlasti, često pominjući da više neće da ćuti, da on zna sve i da će reći sve, ali bi onda zaćutao, odložio program na dve nedelje pa se opet vraćao na samo sportske teme.

Sam je javno govorio o tome da ne živi od novinarstva jer od novinarstva i ne može da živi kao čovek, da je dugo godina zapravo „gladovao“ i da će sada da iskoristi situaciju i mogućnost koja mu se ukazala. S druge strane, zaista je možda i jedini u javnosti na direktan način govorio o „osetljivim temama“, o vezi između mafije i sporta, mafije i politike, mafije i bezbednosnih službi. Takav njegov nastup mu je donosio sve više publike koja je želela da čuje nekoga ko se ne plaši da glasno i slobodno govori, pa makar to bilo i preterano i ponekad na granici uvredljivog.

Anđus je taj „stil“ izgradio radeći na Radio Fokusu u vreme dok su Nikoliću i Vučiću bili potrebni mediji koji ih podržavaju i, još više, koji govore o tome kakva je priroda vlasti Demokratske stranke u to vreme i uključivali građane da govore koliko žele i sve što žele. Ta publika je Anđusa počela da doživljava kao „svog“, kao nekog ko zaista radi to što radi zbog njih, zbog njihovog glasa, kao nekog ko im daje šansu da govore o svojim mukama i da izgovore svoj stav makar on bio koješta ili neka vrsta uvrede.

Direktno uključivanje publike u program i otvoren razgovor a ne podsmevanje donelo je više glasova SNS-u nego svi bilbordi i kampanje na televizijama pred izbore 2012. Anđusa je dugo vremena, sa još nekim svojim kolegama sa TV KCN-a, bio glas naprednjaka a protiv svega što su demokrate predstavljale i on je to radio sa velikom strašću.

I on je, kao i mnogi u Srbiji, poverovao da je 2012. bila prekretnička godina i da će njemu lično krenuti mnogo bolje, da će u društvu zauzeti mesto koje je mislio da mu pripada: govorilo se da mu je bilo obećano mesto urednika u sportskoj redakciji RTS-a, da će biti važan u upravi FK Crvena zvezda, ali se ništa od toga nije desilo.

Ni TV KCN, koji je bio SNS televizija, za svoj „doprinos“ nije nagrađen obećanom nacionalnom frekvencijom, pa je Anđus potražio posao na drugoj strani.

MIKI I PUTARI: U danima posle hapšenja Dejana Anđusa, vlast je na sve načine želela da izbegne da govori o čoveku od koga je Anđus „iznuđivao“ novac, a kada je u javnosti o tome progovorio estradni menadžer, nekadašnji političar iz vrha SNS-a Saša Mirković, to ime i dalje nije pominjano u neprestanim izveštajima o hapšenju, nego je ministar Stefanović čak rekao da je 30.000 vrh ledenog brega i da je taj čovek bio godinama reketiran.

A Milojica Marković, koji godinama uspešno izbegava novinare, dugogodišnji je preduzetnik u putarskim poslovima, povezan sa svima – od Ljubiše Buhe Čumeta do Mila Đuraškovića. Njega je Vučić u svojim opozicionim danima označavao kao deo „putarske mafije“ sa kojom će se obračunati kada dođe na vlast:

„Evo na mapi oni što upravljaju, Mile Đurašković, zatim Milojica Marković, zatim Ljubiša Buha, ali nije on nego njegov advokat, izvesni Dule Vasović ako se ne varam, ovo je gospodin Omega. E, ima još jedan genije koji je veoma važan, to je genije koji kontroliše puteve na severu Kosova i Metohije, vidite ga, ova lila boja, reč je o gospodinu Branku Miljkoviću, za njega nije čak ni ministar za KiM gospodin Bogdanović. I on je protiv njega, ali ne sme ništa da kaže.“ Tako je Vučić govorio u vreme dok je bio u opoziciji, a kada je došao na vlast sredinom 2012. godine i krenuo u obračun sa raznim „mafijama“, među ljudima čije se hapšenje najavljivalo bio je i Milojica Marković, o čemu je izvestio „Blic“:

„Istraga je završena i u slučaju zloupotreba u preduzeću ‘Vojvodinaput-Bačkaput’. Direktor ove firme Milojica Marković moraće da objasni kako je Milu Đuraškoviću, vlasniku ‘Nibens grupe’, omogućio sticanje preko milion i po evra koristi kroz privatizaciju ‘Bačkaputa’ koja je kasnije raskinuta“, izveštava „Blic“ u broju od 5. decembra 2013.

Dakle, Miki Europark, vlasnik firmi Europark, Sremput i poslovno povezan sa Batrićem Radunovićm Baćkom iz Srbijaautoputa (koga je Vučić takođe bio označio kao deo „putarske mafije“), bio je predmet istrage u vreme dok je Vučić bio prvi potpredsednik Vlade Srbije i lično rukovodio akcijom borbe protiv korupcije i kriminala.

Tog Mikija je Vučić, na kraju, primio i od tada je Mikiju čini se bolje krenulo. Prema onome što bi moglo da se nasluti iz Anđusovih javnih izjava, on je obezbedio „pomilovanje“ kod Vučića i zauzvrat dobio neku vrstu partnerstva u poslovima koje je vodio Marković. Formalno, Anđus je bio zaposlen do pre mesec dana u preduzeću čiji je formalni vlasnik Marković i to na mestu šefa marketinga, ali se čini da je bio mnogo više od toga i da je njegovo prisustvo u preduzeću omogućilo tranziciju iz jednog režima u drugi bez hapšenja i proganjanja.

Pored toga, kako se vidi iz finansijskih izveštaja Markovićevih kompanija, on je u trenutku kada mu je FK Crvena zvezda dugovao preko 200 miliona dinara (po pozajmici iz perioda kada je klub formalno vodio Vladan Lukić, a svoju ulogu su imali Goran Vesić i Aleksandar Vučić) bio u blokadi, ali da je normalno radio i dobijao poslove izgradnje ili održavanja puteva. O toj pozajmici je Anđus uvijeno govorio godinama unazad, ljut na ponašanje raznih uprava Zvezde koji njegovom „prijatelju duguju milione“.

Kada se na ovo doda i činjenica da je Anđus poslednja dva meseca više puta javno govorio o poslovima koje u putarstvu dobijaju firme povezane sa vođama ekstremnih navijačkih grupa FK Crvena zvezda – ukazujući na to kao na Vučićevu težnju da im se oduži (ili da se od njih zaštiti) tako što će im davati nameštene poslove – postaje još jasnije u šta se on upleo, te da je do kraja verovao da ga njegov stari prijatelj neće „izdati“ i da će „naći zajednički jezik“.

Ali, očevidno, Vučić ovoga puta ne da nije hteo da ga „primi“ ili da mu odgovara na poruke, nego je svojim nemešanjem ohrabrio policiju da sa Markovićem pripremi stupicu za Anđusa. Hapšenju je prethodilo i izbacivanje Anđusa iz firme (poštom su mu dostavili radnu knjižicu), kao i njegovi uzaludni pokušaji da dođe do Markovića, koji se vešto krije, i da proba da „raspravi stvar“.

TRGOVAC UTICAJEM ILI NARODNI TRIBUN: Dok ne istekne rok od 30 dana pritvora koji je Anđusu određen „da ne bi uticao na svedoke“, što je izgleda komično, verovatno se neće ništa više saznati o ovom slučaju u kome se spajaju svi elementi Vučićeve vladavine: lažna obećanja prijateljima, velika sposobnost manipulacije, sport, kriminal, politika, namešteni poslovi i medijska zloupotreba svega toga.

Anđus je u svom novinarskom delovanju više puta prekršio novinarski kodeks čime je svoju poziciju slabio, ali to ne umanjuje značaj činjenicâ koje je javno izrekao. Činjenica da je svoj program koristio da bi „slao poruke“ koje su izgledale kao da je trebalo da odmrznu neke poslove ili da ubrzaju druge poslove ne ide mu u prilog i zbog toga može da bude optužen da je trgovao uticajem.

Ali, ako bi se to dogodilo ili ako bi bio optužen za iznudu (a on sam kaže u snimku policije da mu je čovek vratio ono što mu duguje), to suđenje bi moglo da istera na videlo mnoge čudne radnje i odnose kojima je sklona vlast u Srbiji. Anđus povezuje suviše ljudi koji sede na važnim mestima da bi ga kvalifikovali kao „malog reketaša“.

S druge strane, on je prvi iz „jezgra SNS-a“ koji je pao na ovaj način, što zapravo pokazuje da on nema velikog uticaja i da nema moćne zaštitnike. Predstavljen je kao uličar koji reketira ljude, samo što nigde nismo videli i razumeli odakle mu ta snaga i zašto bi iko pristao na njegovu ucenu ili pretnju SMS-om.

On je, na neki način, kolateralna šteta u ratu Vučića sa „Kurirom“ i opomena za sve koji se ubuduće usude da samo daju nagoveštaj da bi mogli da se politički organizuju na način koji bi mogao da ugrozi Vučića.

„Ako se naljutim, formiraću politički pokret, pa će videti šta će da im se dogodi“, znao je Anđus da podvikne u svom programu.