Mnogi mere koliko je kilograma, a koliko glasova Nikolić izgubio tokom svog štrajka/ posta, a malo ko obraća pažnju na to šta će biti sledeći korak naprednjaka
Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je na Vaskrs 24. aprila prekinuo štrajk glađu pričestivši se posle Vaskršnje liturgije, koju je u Sabornoj crkvi služio patrijarh Irinej. Posle je patrijarh pozvao Nikolića i ministre unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i vere i dijaspore Srđana Srećkovića u patrijaršijske odaje, a tamo o politici nisu razgovarali: Objašnjenje je glasilo: „Pa Vaskrs je!“, mada su potezi tokom tih događaja povlačeni baš nekako po crkvenom kalendaru iako ti naprednjaci, dok su bili radikali, nisu mnogo koketirali s crkvom. Nikolić je svoj politički motivisan štrajk žeđu prekinuo na Veliki četvrtak posle poziva patrijarha Irineja i posle uvida u rezultate analize krvi.
Sada mnogi lideri javnog mnjenja, inače nenaklonjeni Nikoliću, mere koliko je kilograma, a koliko glasova on izgubio tokom tog posta. Malo ko obraća pažnju na to šta bi mogao biti naredni korak naprednjaka, a oni će, očito nešto raditi, kao što su radili i u poslednjih 35 meseci, menjajući sredstva pritisaka (lokalne kampanje, dve velike peticije, najava demonstracija, miting, štrajk glađu i žeđu, štrajk glađu, post, performansi i pritisak na medije).
DVE PETICIJE: Oni su u junu 2009. ostvarili zapažen rezultat na ponovljenim lokalnim izborima u Zemunu (32 odsto glasova) i na Voždovcu (oko 30). U januaru i februaru 2010. organizovali su potpisivanje peticije za obaranje vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Tvrde da su sakupili milion potpisa. Odgovor jednog predstavnika vlasti je, navodno, bio šaljiv: „Šta, samo milion!“
Godinu dana kasnije, 13. januara 2011, naprednjaci su predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović predali peticiju sa 304.180 potpisa građana za promenu Ustava, kojom se traži smanjenje broja poslanika i ministara itd.
Petog februara oni su organizovali prilično posećen miting u Beogradu koji je protekao bez incidenata i uz trud obezbeđenja i policije da se spreči da se u njega infiltriraju desničarske i navijačke grupe koje su se eksponirale prošlog septembra (oko 6000 učesnika nereda povodom Parade ponosa).
Nakon februarskog mitinga, naprednjaci su najavili da će 16. april biti Dan za promene (sedeće demonstracije na stiroporu dok izbori ne budu raspisani). U toku tog mitinga, koji je bio nešto slabiji od prethodnog, Nikolić je pozvao pristalice da se raziđu i saopštio da je prestao da uzima vodu i hranu: „Ako mi se nešto desi, raspiši izbore!“, dovikivao je Tadiću preko Pionirskog parka.
ZOVI ME SPASOJE: Tokom Nikolićevog štrajka, naprednjaci su najavljivali da će serijom protesta u više gradova pojačati pritisak na vlast, ali se sve završilo performansima u Beogradu ispred Predsedništva Srbije i RTS-a, u Kruševcu, Nišu i Valjevu, da, i pozivom Nikoliću na Veliki petak 22. ispred Beogradskog kliničko-bolničkog centra da prekine štrajk glađu. Kao što su i druge akcije ličile na kopiju onoga što je u pretprošloj deceniji radila opozicija, tako je i ovaj završni čin ličio na onu scenu na preobraženjskom mitingu opozicije 1999. kada je Spasoje Krunić pozvao Vuka Draškovića da dođe na govornicu, a deo mase skandirao „Zovi ga Spasoje!“, pa je događaj kasnije nazvan „Miting Zovi me Spasoje“. Deo demonstranata je posle zviždao Vuku, a Nikolića su sada čerečili kolumnisti. Preko zamenika predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića Nikolić je tada poručio da će, nakon što do Vaskrsa bude razmišljao o svemu u Srbiji, krenuti, kako je rečeno, u najžešći politički obračun sa onima koji su Srbiju uništili i opljačkali. Tu retoriku naprednjaci-radikali koriste odavno. Za sada najavljuju krivične prijave protiv odgovornih za prodaju Telekoma… Miting? Možda.
U aprilu 2011. naprednjaci nisu ostvarili svoj proklamovani cilj – određivanje datuma vanrednih izbora. Njihove pretnje nisu bile dovoljno uverljive, a njihove akcije nisu bile velikog obima ni dometa, a pitanje je i šta su bila njihova stvarna očekivanja. Nikolić koji je u politici od 1990. možda je znao da se za tako vremenski udaljen cilj (izbori za osam ili deset meseci) sada ne može skupiti kritična masa i da najavom sedećih demonstracija nije fascinirao protivnike – zašto bi, inače, pre početka tog mitinga prestao da uzima vodu i hranu…
Da je s govornice uzviknuo: „Sedi dole, dok ja gladujem!“, da li bi oni sedeli duže tamo na stiroporu, nego što je on postio? Drugim rečima, on je svoje pristalice preveo žedan preko vode, računajući valjda s tim da im je poznata ona niška: „‘Bem ti besenje, zamal’ da s’ udavim!“
Izborno buđenje: Budimo u dodiru
U PUNOM ZALETU: Mlađan Dinkić
Koalicije jure, partije rade po terenu
Ne zna se kad će izbori, ali svi su u kampanji. Ako neko to nije primetio, neka pogleda šta radi Mlađan Dinkić. U toku Nikolićevog štrajka on je izjavio da nema osećaj da se na političkoj sceni Srbije bilo šta bitno izmenilo, pa dodaje da bi on radije na ulicu nego u krevet, da ga ne zanima da li je Nikolić dobio ili izgubio nešto štrajkom, već to da ostvari peticiju Ujedinjenih regiona Srbije (URS) o decentralizaciji, pošto „od isprazne politike građani nemaju koristi, ali imaju od toga da se izgradi škola, bolnica ili ukinu putarine za građane Mladenovca i Grocke“. I krenuo je sa preostalim resursima.
U Narodnoj skupštini Srbije 14. marta je formirana poslanička grupa Ujedinjenih regiona čiji je šef Mlađan Dinkić, koji je nakon smene s mesta ministra i potpredsednika vlade sada formalno smenjen i sa mesta predsednika Nacionalnog saveta za regionalni razvoj. Dinkić inače svakodnevno vodi akciju „Moj grad, moja šansa“ i pokušava da napravi koaliciju koja bi bila iznad crte. Liberalni konzervativisti iz G17 plus u okviru političkog saveza URS zapravo prave koaliciju sa nizom raznobojnih manjih partija. Počeli su prošlog maja taj savez sa Koalicijom „Zajedno za Šumadiju Verka Stevanovića i Narodnom partijom bivše radikalske gradonačelnice Novog sada Majom Gojković, a nastavili sa pokretom „Živim za Krajinu“ Boška Ničića, sa Vojvođanskom partijom Aleksandra Odžića, sa Koalicijom za Pirot, sa Bunjevačkom strankom, sa predsednicima opština gde je Dinkić sekao vrpcu, na primer s predsednicima opština Rača i Pirot, odnosno sa grupama građana (GG): „Dragana Živanović Rača“, „Belocrkvanska slobodna inicijativa“; „Otvoreni krug“; „Cokić predsednik“; „Stojanča Arsić“; „Pokret za Vranje“; „Aca Jovanović“; „dr Goran Janjić“; „dr Rakić – adv. Pešić“; „dr Gaga Ćetković“; UG „Za naše mesto“; „Narandžasti blok“. Sada je Dinkić s predsednikom Reformističke stranke iz Niša Aleksandrom Višnjićem potpisao sporazum o pristupanju ove partije URS-u.
Dinkić saopštava da je peticiju Ujedinjenih regiona Srbije za donošenje zakona neophodnih za decentralizaciju države u prethodne tri nedelje potpisalo 225.000 građana, a da mu je cilj da do kraja maja bude prikupljeno više od 300.000 potpisa za podršku zakonima o finansiranju lokalnih samouprava i vraćanju imovine gradovima i opštinama, o tome da 80 odsto poreza na plate ostane u opštini u kojoj su prikupljeni, da se opštinama i gradovima vrati imovina i da se njihovi čelnici biraju direktno…
Ko kaže da ne zna dete šta je 300.000 glasova.
Ako neko i dalje misli da izborna kampanja nije počela, samo neka pogleda kako je na vladinoj strani živa aktivnost koalicionih partnera na terenu. U Jagodini prilikom redovnog prijema građana kod gradonačelnika Dragana Markovića Palme, gost je koalicioni partner zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, sada možda ključna ličnost za odluku o raspisivanju izbora, koji izjavljuje da je jedino vlast koja je u dodiru sa građanima sposobna da donosi odluke u korist države i naroda. Mogao je da doda i da koalicioni partneri u komplikovanim okolnostima mogu da donesu korisne odluke samo ako budu u dodiru.
A ko veruje da će se izborni ishod u Srbiji lomiti između pet slova SNS:DS neka to svoje viđenje uporedi sa slikom te frenzične aktivnosti i sledećim činjenicama:
U Skupštini Srbije deluju 23 stranke:
Srpska radikalna stranka, SRS (77 poslanika); Demokratska stranka, DS (64); G17 plus (21); Demokratska stranka Srbije, DSS (21); Liberalno-demokratska partija, LDP (12); Socijalistička partija Srbije, SPS (11); Nova Srbija NS (9); Liga socijaldemokrata Vojvodine LSV (5); Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS (5); Srpski pokret obnove, SPO (4); Savez vojvođanskih Mađara, SVM (4); Sandžačka demokratska partija, SDP (4); Jedinstvena Srbija, JS (3); Zajedno za Šumadiju, ZZŠ (2); Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, DSHV (1); Nestranačka ličnost, NL (1); Demokratska levica Roma, DLR (1); Pokret veterana Srbije, PVS (1); Socijalno-liberalna partija Sandžaka, SLPS (1); Partija za demokratsko delovanje, PZZD (1); Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka, BDSS (1); Socijaldemokratska unija, SDU (1); Demohrišćanska stranka Srbije, DHSS (0); Trenutno je u Registar političkih stranaka upisano 77 političkih stranaka. U januaru ove godine status registrovane dobila je i Komunistička stranka. Poslednja, registrovana 8. aprila ove godine, je Bošnjačka demokratska zajednica.
U toku 2010. godine Srbija je dobila tri nove stranke, „Puls Srbije“, Stranka vojvođanskih Slovaka i stranka „Nijedan od ponuđenih odgovora“…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
