"Od naredne školske godine postojaće savetnici koji će se brinuti o kvalitetu reformisane nastave u celini i predmetni savetnici koji će se fokusirati na kvalitet nastave pojedinačnih predmeta", kaže za "Vreme" dr Harvi Stoker, ekspert za kontrolu nastave
KVALITETNA KONTROLA NASTAVE: Dr Harvi Stoker
U eri internet anketa, piplmetara, agencija za istraživanje i testiranje svega & svačega, jedno „terensko“ zanimanje čini se prilično anahrono: školski inspektor. Tihi čikica sa cvikerima koji prilježno nešto zapisuje u poslednjoj klupi dok sirota mala učiteljica preživljava svoje najgore trenutke, i rigidna kontrolorka od koje se ledi krv u žilama uskoro će morati da promene svoje odelo i ponašanje. Reformisano srpsko školstvo preduzelo je prve korake u modernizaciji i standardizaciji ove profesije: uvedeni su pojmovi poput „evaluacija“ i „samoevaluacija“, a zatim je promenjen i naziv same profesije. Naime, termin „školski inspektor“ odavno je prevaziđen u Evropi, zamenio ga je rado prihvaćen eufemizam „savetnik za osiguranje kvaliteta nastave“ (qualityassuranceadviser). Osim toga, reč „inspektor“ ima posebno ružnu konotaciju u zemljama s teškim policijsko-udbaškim nasleđem u kojima je rad prosvetnih „radnika“ procenjivan pretežno sa ideološko-političkog stanovišta.
Imidž i ponašanje Nadzorničke službe oblast je kojom se Ministarstvo prosvete i sporta u saradnji s Britanskim savetom i renomiranim stručnjakom dr Harvijem Stokerom intenzivno bavi. Dr Harvi Stoker je u periodu od 1991. do 2001. imao zvučno naimenovanje HerMajestyChiefInspector, a potom osniva samostalnu konsultantsku agenciju i radi na razvijanju kontrole kvaliteta nastave u Evropi i Hongkongu. „Ovo je moja treća poseta Beogradu u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete i sporta“, kaže za „Vreme“ profesor Harvi Stoker. Profesor Stoker je u Beogradu održao dva trodnevna seminara: prvi za nadzorničke savetnike, a drugi za predmetne savetnike. „Uloga školskih inspektora, uostalom kao i termin, treba da se promeni – od naredne školske godine postojaće savetnici koji će se brinuti o kvalitetu reformisane nastave u celini i predmetni savetnici koji će se fokusirati na kvalitet nastave pojedinačnih predmeta. Radio sam sa obe grupe, i moj utisak je da su to veoma sposobni i kvalifikovani ljudi puni entuzijazma sa odgovarajućim idejama u kontekstu ovdašnjih prilika“, kaže dr Stoker.
Kao rezultat saradnje stručnjaka iz Ministarstva i gostujućeg profesora nastali su dokument o profesionalnom ponašanju i nekoliko drugih dokumenata kojima se određuju strategije nadzorničkih službi i osiguranje kvaliteta nastave i definišu načini i procedure samoevaluacije u školama. Osnova Kodeksa profesionalnog ponašanja jeste drugačije sagledavanje i pristup profesiji, razvijanje novog koncepta mišljenja. „Kao prvo, termin ‘inspektor’ koji asocira na kontrole, pretnje i probleme promenili smo u ‘savetnik’, manje zastrašujući a više ohrabrujući termin“, govori profesor. Kodeks profesionalnog ponašanja dobiće saglasnost Ministarstva prosvete i sporta, i zapravo će predstavljati vrstu preporuke za pozitivan partnerski odnos predmetnih savetnika u školama. „S jedne strane, dokument šalje veoma važnu poruku savetnicima o tome kako bi trebalo da se ponašaju prema nastavnicima i školama – pozitivno i ohrabrujuće s idejom o zajedničkom cilju, a to je kvalitetna nastava. S druge strane, dokument pruža potvrdu školama i zajednici da novi sistem osiguranja kvaliteta nije zastrašujući. Treba biti pošten prema sebi i priznati da neke stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu.“
Drugi dokument s radnim naslovom „Opšti pregled efikasnog školstva“ po svojoj suštini je „vizionarski“, kaže profesor, uz objašnjenje: „Reforma kompletnog školstva veoma je kompleksan posao, i tad-kad u glavama profesora i učenika može doći do zbrke usled velikog broja poruka koje do njih dopiru iz različitih pravaca, može lako da im se desi da izgube svoje težište. Ovim dokumentom želimo da naglasimo kakve škole želimo u reformisanom školstvu.“ Profesor smatra da je to jednostavno s obzirom na tradicionalno dobar školski sistem u Srbiji, i da će čitajući taj dokument mnogi doći do zaključka da takve škole već postoje. Iako nije bio u prilici da poseti mnoge naše škole (bio je samo u dve), profesor Stoker kaže da je svestan nacionalnog ponosa kad je reč o obrazovanju u Srbiji. „Ovaj dokument poslužiće kao pregledni pokazatelj kakve škole treba da budu. Samoevaluacija je važan segment procesa i treba razviti njene mehanizme: šta smo postigli, čemu težimo i kako znamo da smo to postigli. Samoevaluacija ne sme biti isto što i samočestitanje, što lako može da se desi. Zbog toga su neophodni transparentnost procedure i konkretni dokazi o napredovanju.“ Naš sagovornik preporučuje strpljenje i optimizam i kaže da je u Škotskoj bilo potrebno deset godina (1989–1999) da bi se postigao željeni cilj u reformama školskog sistema.
Profesor procenjuje da će do maja 2004. pilot-grupa novopečenih reformisanih savetnika već biti u školama. U kojoj meri će se oni/one razlikovati od svojih prethodnika i da li će nositi neke posebne „savetničke“ uniforme, u ovoj fazi realizacije projekta nije poznato. Problem je jedino u tome što ni reč „savetnik“ nema mnogo bolju reputaciju na ovim prostorima.
Britanski savet(nici)
Saradnja između Britanskog saveta i Ministarstva prosvete i sporta otpočela je pre dve godine, kada je profesor Harvi Stoker prvi put bio u stručnoj poseti Beogradu. „Osiguranje kvaliteta nastave veoma je bitno, zapravo, čitava reforma ne bi imala smisla bez tog segmenta“, kaže za „Vreme“ Nevenka Aleksić, direktor Britanskog saveta. „Profesor Stoker je Škotlanđanin, a ispostavilo se da je škotski sistem rada i osiguranja kvaliteta nastave nama veoma blizak i primenljiv na naš školski sistem. Ministarstvo prosvete i sporta prihvatilo je njegov projekat, obavljeni su razgovori sa savetnicima u Ministarstvu, a potom je 25 inspektora iz raznih regiona prošlo obuku. Profesor je nedavno imao susrete sa nadzorničkom službom, predmetnim savetnicima i trećom grupom savetnika koji će pratiti školstvo kroz zakonske fakte. Ta grupa tek treba da se oformi.“
Uz podršku Britanskog saveta nedavno su naši stručnjaci prisustvovali na konferenciji u Sankt Peterburgu na kojoj se govorilo o različitim aspektima reforme obrazovanja; prošle godine su saradnici Ministarstva takođe uz podršku Britanskog saveta učestvovali na međunarodnoj akademiji na kojoj se diskutovalo o internacionalnim aspektima razvoja sistema osiguranja kvaliteta nastave u Nemačkoj, a sličan skup održan je i u Škotskoj. Direktorka Britanskog saveta najavila je i da će uskoro grupa od 12 profesora iz Londona doći u posetu beogradskim profesorima, što je prva takva poseta u Srbiji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
