Đaci direktorki zameraju što je stalno namrgođena i odbojna, što je zatvorila izlaz iz škole za vreme odmora tako da su za užinu "osuđeni" na jednu ili dve vrste hrane, što kada joj se obrate, ona kaže da nema vremena za razgovor jer mora da vodi računa o svemu u školi, što je "sastavila neki školski parlament koji je šarena laža jer nijedan predlog nije usvojila", što je uopšte uzev, kako kažu, nefer prema đacima
Šest nedelja pred malu maturu, u vreme kad osmaci i njihovi nastavnici uobičajeno razmenjuju osmehe jer će se uskoro rastati, planuo je sukob između učenika VIII-4 Osnovne škole „Drinka Pavlović“ sa jedne i direktorke te škole sa druge strane, tako žestok da će Ministarstvo prosvete i sporta morati da se umeša i razreši ga.
Sve je počelo, kako to obično biva, vrlo naivno: pre otprilike mesec dana, učenici ovog razreda su na času likovnog dobili prazne cedulje i rečeno im je da na njima napišu šta misle o školi uz napomenu da cedulje ne potpisuju. Svako je napisao nešto, ali su dva pametnjakovića, najverovatnije potaknuti mogućnošću da anonimno iskažu svoju posebnu duhovitost, napisala da je škola ono što većina đaka inače misli da škola jeste i što u prisustvu starijih ne izgovaraju, a nije „smaranje“, a direktorki dodelili grub i uvredljiv kvalifikativ koji je inače u nas veoma uobičajen i upotrebljava se svakodnevno, kad god se ukaže prilika da se žena uvredi. Isti kvalifikativ u obliku grafita, uzgred budi rečeno, već dve godine „krasi“ dvorišni ulaz u školu a da se niko nije setio da ga ukloni.
LIČNA UVREDA: Po rečima direktorke Milene Bićanin, anketa je sprovedena da bi se prikupili duhoviti odgovori koji bi bili štampani na „flajerima“ namenjenim prvacima i njihovim roditeljima. „Nije bila namera da na takav način ulazim u njihova intimna razmišljanja jer, uopšte uzev, mi znamo šta oni misle o svojoj školi i školi uopšte i nije bilo potrebe da na taj način dolazimo do istine, pogotovu ne da tu istinu kažnjavamo. Ali, kada sam to videla na ove dve cedulje, zaista sam se zgrozila, nisam mogla da verujem da učenik kome nastavnik da cedulju u ruke, može da se usudi, ma šta inače mislio, da tako nešto napiše. Bila sam jako potresena i naravno da sam pokušala da saznam ko je to napisao. Saznala sam ali ništa nisam preduzimala jer se nisam usuđivala da uđem u tu vrstu rasprave. Kazna za to je veoma neprijatna, ali stojim na stanovištu da učenik to ne sme da uradi.“ Kaže da je i drugi „autor“ identifikovan, ali da su potrebne još neke potvrde.
Saznanje ko je napisao uvredu kiselilo se skoro mesec dana, sve dok „duhoviti“ dečak nije pozvan kod direktorke u kancelariju, jer je u školu doneo nešto nalik na pikado strelicu, što je okvalifikovano kao „hladno oružje“. Susret oči u oči autora uvrede i onoga kome je uvreda bila namenjena bio je početak svega što će se kasnije dogoditi. Direktorka je pozvala majku dečaka, i preporučila joj da sina upiše u drugu školu. U protivnom, imaće jedinicu iz vladanja, što će mu biti smetnja pri upisu u srednju školu.
„Niko se nikada nije tako osorno prema meni ophodio“, rekla je za „Vreme“ dečakova majka gušeći se u suzama. „Prosto me je ucenila: ili ću ga ispisati ili će mu ona dati jedinicu iz vladanja, učiniti možda da razred ponavlja, ali i da će svim direktorima srednjih škola napisati pismo da ga u svoju školu ne prime.“ Kaže da ju je molila da odluku promeni, da ga ne izbacuje i da dopusti dečaku da razred završi u ovoj školi. „Što sam je više molila, to je ona prema meni bila grublja.“ Po njenim rečima, direktorka joj je preporučila školu u koju dete da upiše i rekla joj da ne kaže razlog zašto ga premešta iz jedne u drugu školu na kraju školske godine, već da kaže da se uhvatio lošeg društva. Ona se prvo sa sudbinom pomirila, ali se kasnije i predomislila jer, kako je rekla, nije mogla da laže. Smatra da, iako je dečak uradio veoma ružnu stvar, takvu kaznu ne zaslužuje. S druge strane, direktorka kaže da to jednostavno nije tačno. „Ja po zakonu dete ne mogu da izbacim iz škole. Samo sam rekla kako lakše može da prođe, šta je u njegovom interesu jer mu, ako se sam ne ispiše, preti jedinica iz vladanja.“
TRAJNI SUKOB: Revoltirani postupkom direktorke, učenici iz razreda ovog dečaka organizovali su protestni skup u petak, za vreme prvog časa, tražeći da razgovaraju s direktorkom. Razgovor je obavljen u napetoj atmosferi i nije dao nikakvog rezultata: obe strane su ostale „ukopane“ na svojim pozicijama. Posle skupa, u razgovoru za „Vreme“ objasnili su svoje stavove: „Niko njega ne podržava što je to napisao, jer stvarno je nepristojno i nevaspitano, ali to je bila anonimna anketa i rečeno nam je da napišemo šta hoćemo a da nas asocira na školu. On je to napisao i ja sam mu rekla da to nije u redu i on se pokajao. Ni tada, kao ni sada on ne ume da objasni zašto je to uradio.“ Smatraju da ona time što hoće da ga udalji iz škole želi da pokaže ostalim učenicima svoju moć, da pokaže kako je ona vrhovni organ vlasti, kako se protiv njene reči ne može i da tako učvrsti svoj autoritet koji nema. Napisali su i pismo nastavnom veću u kome zahtevaju da direktorka, ako sama ne podnese ostavku, bude smenjena.
Na pitanje da li znaju šta znači ta reč kojom je direktorka okvalifikovana, kažu da tu reč ne upotrebljavaju kao odrasli. „U našem slengu znači karakondžula ili rospija, neko ko se prema nama loše ponaša i koga ne volimo.“ Objašnjavaju da je ovo tek vrh ledenog brega, i da konflikt sa direktorkom traje otkad je postavljena. „Zato onaj grafit na školi i stoji toliko dugo“, kažu.
Direktorki zameraju što je stalno namrgođena i odbojna, što je zatvorila izlaz iz škole za vreme odmora tako da su za užinu „osuđeni“ na jednu ili dve vrste hrane, što kada joj se obrate, ona kaže da nema vremena za razgovor jer mora da vodi računa o svemu u školi, što je „sastavila neki školski parlament koji je šarena laža jer nijedan predlog nije usvojila“, što je uopšte uzev, kako kažu, nefer prema đacima. „Usuđujem se da kažem da cela škola o njoj tako misli“, zaključio je jedan dečak.
„Nikad nisam sa decom bila u konfliktu i na kraju dobijem to što sam dobila“, kaže na to direktorka. „A trudim se strašno za njih, a onda me oni, iz čiste obesti, zato što im je to ćef, tako vređaju i danima mi prave problem.“ Kaže da je kapiju postavila da bi znala gde su, da ne jure ulicom za vreme odmora. „Ako ih udari auto, šta ću ja?“ Govori i plače: „A kažu mi da sam ja njima dželat. Ja pokušavam da ih zaštitim, a oni me mrze, ja to znam. Za njih sam idiot. Na osnovu čega tako misle. Koliko mojih đaka to misli. Odakle im pravo da nekoga tako kvalifikuju?“
DELO I KAZNA: Jelisaveta Vilotić, školski psiholog, kaže da je deci dozvoljeno da pogreše i da kazne služe da bi došlo do korekcije ponašanja. Ako toga nema, onda kazna nema svrhu. Ali, dodaje, dete samo zato što je dete nema prava da radi nešto što druge vređa. „Ja se duboko nadam da ćemo rešiti ovaj problem na pravi način i da će svi biti zadovoljni, ali tako da rešenje ne bude zataškavanje već da ima efekta za ubuduće.“ Kaže da ništa još nije odlučeno, da će se nastavno veće izjasniti o tome podizanjem ruke. „Nadam se da će ovaj dečak ostati u školi jer on je naš đak i mi moramo da mu pomognemo. Mislim da mu je dovoljna kazna sve ovo što preživljava, pre svega neizvesnost u kojoj se nalazi, ali i to što svi znaju šta je uradio i što se o tome masovno priča.“
„Da, da. Već ih vidim kako glasaju“, komentariše izjašnjavanje nastavnog veća jedan dečak. „U veću sedi 64 nastavnika, a samo troje će eventualno da glasaju protiv.“ Kaže da se većina nastavnika direktorke plaši, a da joj se ostali „uvlače“. Navodi primer njihove razredne koja im je posle protesta rekla da „ih se odriče“, da na nju „više ne računaju“, da će im ukinuti dodatnu nastavu iz matematike za prijemni ispit i da će im proslava mature biti uskraćena. Kaže da im je nastavnica geografije otvoreno rekla da će nastavnici podržati direktorku, isto kao što su oni ustali u odbranu svoga druga.
EPILOG: Nastavno veće je na sednici održanoj u ponedeljak uveče izglasalo da se ovaj učenik kazni ukorom nastavničkog veća što automatski povlači jedinicu iz vladanja koja se ne može „popraviti“, a buntovnom VIII-4 je promenjen razredni starešina. Da bi sve bilo zanimljivije i što oslikava kod nas uvreženi podanički mentalitet, u zapisniku sa sednice stoji da direktorka nije tražila nikakvu kaznu, već da je to stav veća.
„Ne želimo da odustanemo od ovoga, ne plašimo se posledica i spremni smo da ih prihvatimo“, jednoglasna je reakcija dece na ovu za njih poražavajuću vest. Kažu da su svesni da će ih „svi nastavnici sada nagaziti i to na kvarno“, ali da „ima samo još šest nedelja do kraja, stisnućemo zube i izdržati, jer smatramo da smo u pravu“.
Dečakova majka je, posle svega, podnela pijavu Prosvetnoj inspekciji tražeći pravdu. Kakva će reakcija biti, kako će inspektor tumačiti povredu obećane anonimnosti i kažnjavanje ličnog stava učenika, tek će se videti.
Dovoljno smo odrasli da shvatimo da je komentar u anonimnoj i kako je naknadno nazvana otvorenoj anketi našeg druga, neprimeren i uvredljiv, čega je on i sam svestan. Međutim, uprkos tome ne možemo da prihvatimo nefleksibilan stav i drastične mere koje je direktorka škole preduzela povodom ovog slučaja. Smatramo da se isti mogao rešiti na manje drastičan način – običnim razgovorom. Posebno smo revoltirani njenom potrebom i nemoći da izađe na kraj sa ovom situacijom o čemu svedoči njeno pozivanje policije da joj se nađe pri ruci.
Zbog svega navedenog mislimo da Milena Bićanin nema ni ljudsku ni pedagošku širinu da stoji na čelu kolektiva čiji je zadatak da se bavi ne samo našim obrazovanjem, već i vaspitanjem. Žao nam je što nije imala dovoljno sluha da prihvati naše priznanje da smo pogrešili, a ujedno joj ne sporimo rezultat na uređenju škole.
Da bi izbegli prikupljanje potpisa za peticiju, što bi moglo da dovede do daljeg zaoštravanja neprijatne situacije a, nažalost, i iz straha da bi još neko od učenika mogao da snosi posledice, odlučili smo da se obratimo nastavničkom veću škole da utiče da se ova odluka preinači i da nam se omogući da svoje školovanje u OŠ „Drinka Pavlović“ privedemo kraju na regularan način bez dodatnih tenzija, kako među učenicima tako i među nastavnicima. Nadamo se da ako smo imali dovoljno svesti da uvidimo i priznamo grešku, da će i veće nastavnika imati dovoljno snage da odreaguje na primeren način, jer smatramo da učenici i nastavnici nisu strane u sukobu.
Učenici VIII-4
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
