Poklonima se u inflaciju ne gleda

Bila je sredina avgusta. Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković bila je zadovoljna što je, nakon godinu i po dana, konačno mogla novinarima uživo da predstavi polugodišnji izveštaj o inflaciji. Izrazila je iskrenu želju da će se i u narednom periodu

konferencije održavati na isti način.

„Kada je reč o inflaciji u Srbiji u narednom periodu, prema našoj projekciji, međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5 odsto, pri čemu će se najverovatnije do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona. Od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, tako da bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 odsto do 3 odsto“, rekla je tada guvernerka NBS i ocenila da je aktuelna viša inflacija „privremena“.

Dodala je da „uzimajući u obzir da se projektovana inflacija u horizontu monetarne politike, tj. godinu dana unapred, nalazi ispod centralne vrednosti cilja“, Narodna banka Srbije, za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, nije povećavala referentnu kamatnu stopu i da je „nastavila da vodi podsticajnu monetarnu politiku“.

UDAR NA STANDARD

Sve je to tada delovalo kao prilično uobičajena svakodnevica, osim što bi se povremeno začulo čuđenje što je cena ulja blizu 200 dinara, poneki ne baš mudar odgovor (taj skok cene ulja za jednu porodicu mesečno „nije ni pola espresa u kafiću“, kako reče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović), kao i večito gunđanje vozača da gorivo neprestano poskupljuje.

No, nepuna dva meseca kasnije, ova projekcija je pala u vodu – umesto da u narednih godinu dana ne pređe 4,5 odsto, ona je već u septembru bila „debelo“ iznad te granice: 5,7 odsto u odnosu na septembar 2020, čime je dostigla najveću vrednost još od jeseni 2013. godine.

U danu kada je saopšten ovaj podatak, NBS je objasnila da je 60 odsto ove međugodišnje inflacije posledica faktora na koje monetarna politika ne može da utiče – poput cena neprerađene hrane i energenata: ove prve su u odnosu na septembar 2020. porasle za 17,9 odsto (od toga sveže povrće za 36,2 i sveže meso za 15,1 odsto), dok su energenti u istom periodu porasli za 9,5 odsto (derivati nafte na domaćem tržištu za 16,3 odsto).

Iznela je tada Narodna banka i novu projekciju: umesto one stare, da će do avgusta 2021. inflacija „ići“ unutar predviđenog koridora 1,5 – 4,5 odsto, sada NBS stoji na stanovištu da će inflacija biti iznad gornje granice ovog cilja i to – u narednih šest meseci, nakon čega će se, od drugog tromesečja 2022, vratiti u granice cilja.

To bi značilo da će u narednim mesecima biti u značajnoj meri obezvređene plate, penzije i štednja građana, a realni pad plata i penzija značiće da će građani za isti novac moći da kupe manju količinu dobara.

SAVRŠENA OLUJA

„Problem“ je bio što je svetska ekonomija neočekivano brzo počela da se oporavlja od prošlogodišnjih zatvaranja i protivepidemijskih mera. Svet se iznenada suočio sa ogromnom potražnjom za energijom: ovo je dovelo do znatnih poskupljenja fosilnih goriva, ove godine su zakazali obnovljivi izvori energije (nije bilo dovoljno vetra), dok je u Evropi situacija dosta komplikovana zbog karbonskih taksi koje dodatno poskupljuju cenu struje, kao deo tranzicije ka „zelenim“ izvorima energije (vidi „Vreme“ broj 1606 i tekst „Čekajući strujni udar“).

Nije, međutim, energetika jedini pokretač problema. Velika potražnja stvorila je „uska grla“ na planetarnom nivou. Kako je pisao britanski „Gardijan“, od Liverpula, Los Anđelesa, preko Pekinga i Berlina, pa do Australije, pokidani su lanci snabdevanja: „savršena oluja“ raznih faktora, od nedostatka radne snage i zastoja u istovaru prekookeanskih brodova u SAD, preko restrikcija struje u pojedinim delovima Kine zbog nestašice uglja i pretnje bankrotom građevinarskog giganta, kompanije Evergrande, najviše inflacije u Nemačkoj u poslednjih 30 godina i velike nestašice čipova za automobilsku industriju (tolike da je Opel zatvorio jednu fabriku hibridnih vozila na više meseci), pa sve do nestašica drveta i čelika koje zadaju problema građevinskoj industriji u Australiji – problemi se gomilaju na svetskom nivou. A jeftin novac kojim su preplavljeni građani i privreda gura tražnju i ulazi se u začarani krug.

KADA JE POTRAŽNJA VEĆA OD PONUDE

„Novčana masa se u Srbiji povećala, pa je i kod nas i u svetu takva politika doprinela da se stvori nesklad između ponude i tražnje. Uvek je neposredni uzrok inflacije nesklad između ponude i tražnje, odnosno inflacija raste kad je tražnja veća od ponude“, objašnjava za „Vreme“ Milojko Arsić, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On objašnjava da „ponuda ima probleme koji su posledica pandemije, kao što su problemi u lancima snabdevanja, promene u strukturi privrede, problemi na tržištu energenata, dok je, sa druge strane, tražnja imala visok rast zato što su države ubacile velike količine novca kroz fiskalnu politiku, kroz pomoć građanima, preduzećima, a i centralne banke su štampale veliku količinu novca, što je omogućilo relativno veliki rast kreditne aktivnosti u prošloj i ovoj godini“. Dodaje da kada postoji ovakva vrsta problema na strani ponude, oni se ne mogu rešiti štampanjem novca, niti državnom novčanom pomoći građanima i preduzećima, „a pokušaj da se to uradi ima za rezultat inflaciju“.

Kako za „Vreme“ kaže Dejan Šoškić, takođe redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke, inflacija u Srbiji je delom posledica unutrašnjih faktora, koji se dele na one koji utiču na tražnju i na ponudu, a delom se inflacija preliva i iz inostranstva.

„Na strani rasta tražnje kao uzroka inflacije, po mom mišljenju, javilo se nekoliko faktora: već nekoliko poslednjih godina plate i penzije koje finansira država podizale su se i podižu se iznad stopa rasta produktivnosti i BDP-a, a u više navrata je država i prošle i ove godine davala linearnu pomoć svim građanima. Uz to, NBS je prošle godine, bez opravdanih teorijskih i praktičnih razloga, iz primarne emisije kupila obveznice preduzeća i time ostvorila kanal kreiranja novog novca radi njegovog kanalisanja ka izabranim preduzećima i to nije dobro. Na strani ponude, došlo je do rasta cena hrane i to je prilično uticalo na indeks potrošačkih cena kao meru inflacije jer u njegovom sastavu se hrana nalazi iznad 30 odsto. Svetske cene koje su se prelile u domaće takođe su delom odgovorne za postojeći nivo inflacije jer dolazi do rasta cena energenata koje uvozimo, ali i hrane zbog slabijeg poljoprivrednog prinosa, uglavnom uslovljenog klimatskim promenama“, kaže Šoškić.

On navodi i da pojedini segmenti prozvodnje pokazuju prenapregnutost lanaca snabdevanja i pojavu uskih grla koja uzrokuju rast troškova, a koji se delimično preliva i u cene.

„Svet se u ekonomskom smislu iznenađujuće brzo oporavlja od pandemije u poslednja dva kvartala i normalni robni tokovi su destabilizovani. Trebaće neko vreme da se uspostavi nova ravnoteža cena i smirivanje inflatornih pritisaka koji odatle potiču. Rast cena na inostranim tržištima srazmerno se prenosi i na domaće cene u uslovima fiksnog deviznog kursa i to dodatno utiče na inflaciju u zemlji“, kaže bivši guverner NBS.

POSKUPLJENJE ENERGENATA

Početkom oktobra Evrostat je javio da je međugodišnja inflacija u zemljama evrozone 3,4 odsto, najviša još od septembra 2008. godine. Negde u isto vreme, agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO – Food and Agriculture Organization) saopštila je da je njihov indeks cena hrane uvećan za 32,8 odsto u odnosu na septembar 2020, a indeks cena žitarica za čak 41 odsto.

A u Srbiji rast cene gasa treba očekivati početkom 2022, nakon što Srbija i Rusija potpišu novi sporazum o isporuci gasa, ovaj put po znatno višim cenama nego do sada – cene gasa su od početka godine učetvorostručene u Evropi. Za sada nije poznato da li će doći do povećanja (regulisane) cene struje za stanovništvo, a privreda struju već plaća višestruko skuplje nego na početku godine.

Zbog toga je Unija poslodavaca uputila inicijativu EPS-u da zaštiti kupce od fluktuacije cena, te da se „zaustavi trend drastičnog povećanja cene električne energije za preduzeća, jer će ono dovesti do skoka cena većine proizvoda i usluga, a istovremeno ugroziti poslovanje značajnog broja firmi“.

U saopštenju su naveli da povećanje cene struje dovodi do podizanja cene finalnog proizvoda, što je „kočnica bržem privrednom rastu, novim investicijama i konkurentnosti domaće privrede, pogotovo njenog izvozno orijentisanog dela“.

Sa svoje strane, država je najavila formiranje radne grupe koja će predlagati mere za ublažavanje posledica poskupljenja energenata – kako je saopšteno iz Vlade, premijerka Ana Brnabić je izjavila da će zadatak ove radne grupe biti „praćenje kretanja cene energenata na tržištu, identifikacija mogućih efekata ovakvih kretanja na krajnje potrošače i privredne subjekte, kao i predlaganje mera Vladi Srbije za ublažavanje situacije“.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao kako je „uveren da ova energetska kriza neće dugo trajati i da će se tržište stabilizovati, ali da će se efekti osećati dugoročno“, a predsednik Vučić je, ničim izazvan, tri dana nakon što je NBS objavila da međugodišnja inflacija iznosi 5,7 odsto, na pitanje o poskupljenju ulja izjavio da je „stopa inflacije i dalje ispod tri odsto, da nema redova na pumpama, a da u prodavnicama ima svega“.

foto: zoran žestić / tanjug

ŠTA DALJE

Osim što se u nju prelivaju negativni efekti spoljnih događaja, Srbija ima i svoje specifičnosti zbog kojih je i inflacija kod nas veća nego u Evropi. Kako kaže profesor Arsić, te mere ekonomske politike, koje su prošle godine uticale da naša privreda ima manji pad i da se brže oporavi, sada utiču da rast tražnje bude veći od rasta proizvodnje, što utiče na rast inflacije.

No, vlada i njen šef, predsednik države, nisu se do sada obazirali na ranija upozorenja Fiskalnog saveta da deljenje novca iz pozajmica šakom i kapom nije dobra mera; vrlo je verovatno da će, dokle god mogu, populistički deliti i kome treba i kome ne treba: građani će do kraja godine dobiti po 30+20 evra, penzioneri su u septembru dobili 50, a dobiće i još po 20.000 dinara u februaru ili martu 2022. godine – taman pred izbore.

Profesor Dejan Šoškić kaže da će ovakva davanja dodatno uticati na inflatorne pritiske na strani tražnje i da je moguće da će to uticati i na kreiranje nepovoljnih inflatornih očekivanja, „što bi bilo vrlo nepovoljno s aspekta obuzdavanja inflacije na srednji i dugi rok“.

„Uz adekvatne reakcije monetarne politike u restriktivnijem pravcu, ova bi inflatorna epizoda mogla da bude privremenog karaktera i da se naredne godine uz bolju poljoprivrednu sezonu, stabilizovanje cene energenata i otklanjanja problema u lancima snabdevanja, inflacija i u zemlji i u svetu svede na ciljani nivo. Treba, međutim, imati u vidu da su adekvantne restriktivne mere monetarne politike, po pravilu, recesione, i politički nepopularne“, kaže Šoškić.

Profesor Arsić smatra da bi prvo trebalo da država znatno smanji fiskalni deficit, a potom i ekspanzivnost monetarne politike. Tim redom, zato što usporavanje fiskalne ekspanzije manje negativno utiče na privredu i građane nego kada se povećaju kamatne stope.

„Ako se povećaju kamatne stope, to pogađa sve – građane koji imaju kredite, privredu čiji dugovi se bili visoki, pa i državu, sve koji su relativno veliki dužnici. To bi usporilo oporavak svetske privrede, a on nije još uvek završen, jer razvijene zemlje još uvek nisu dostigle pretkrizni nivo privredne aktivnosti“, kaže Arsić.

On dodaje da bi jedna od fiskalnih mera za Srbiju svakako bila da nema značajnog rasta plata sledeće godine jer je to način da se tražnja uskladi sa proizvodnjom. Međutim, sudeći po dosadašnjim izjavama, vlast nema nameru da siđe sa tog kursa.

SKUPLJI KREDITI

„Takvi planovi (za povećanje plata) su napravljeni i najavljeni pre nekoliko meseci, ali su se u poslednja dva meseca okolnosti promenile, tako da mislim da bi vlast trebalo da vodi da računa o tome. Pre 2-3 meseca nije se očekivala ovolika inflacija, nije se znalo da će cene energenata i drugih repromaterijala toliko porasti, tako da mislim da bi trebalo ići sa manjim rastom plata u narednoj godini, kao i da fiskalni deficit treba smanjiti na 2-3 odsto BDP-a. Ako inflacija potraje još nekoliko meseci, Narodna banka bi trebalo da primeni mere kako bi se inflacije suzbila, iako će one uticati na sporiji oporavak privrede i stvoriti probleme kod dela dužnika, pošto će kamatne stope da porastu“, kaže Arsić.

No, ako i centralne banke EU i SAD krenu tim putem i povećaju kamatne stope, to će imati uticaja i na cenu po kojoj se Srbija zadužuje – to bi značilo da će se država zaduživati po višim kamatnim stopama nego do sada.

„Kada Srbija bude uzimala kredite za finansiranje fiskalnog deficita ili za vraćanje starih kredita, plaćaće veće kamatne stope nego ove i prošle godine. Još uvek to ne mora da dovede u pitanje održivost javnog duga, ali mogući rast kamatnih stopa predstavlja ozbiljan razlog zbog koga ne bi trebalo da nastavimo sa velikim zaduživanjem u narednim godinama“, zaključuje profesor Arsić.