Podleganje pritisku daje onima koji su agresivniji ono što žele

Pre nedelju dana ispred Fakulteta političkih nauka u Beogradu osvanuli su plakati sa fotografijama jednog vanrednog profesora i dvoje docenata, uz natpise “izdajnik” i grb Oslobodilačke vojske Kosova. Razlog – na FPN-u je bio zakazan skup pod nazivom “Akademska razmena između Kosova i Srbije”, na kojem je trebalo da učestvuju predavači sa FPN-a i Filozofskog fakulteta u Prištini. Plakati su bili potpisani sa “organizacija revolucionarnih nacionalista”.

Ovim povodom “Vreme” je razgovaralo sa redovnim profesorom FPN-a i narodnim poslanikom Đorđem Pavićevićem. On za “Vreme” kaže da je skup već jednom pomeran, pa otkazan i pre nego što su bili nalepljeni plakati, ali i da “taj slučaj ima predistoriju”. “Organizatori su već nekoliko puta dobijali pretnje da će desničari doći, da će sprečiti održavanje skupa”, kaže Pavićević.

“VREME”: Da li je fakultet prijavio policiji te ranije pretnje?

ĐORĐE PAVIĆEVIĆ: To je jedan od problema, jer oni u tom trenutku nisu prijavili policiji, već su to uradili naknadno, kad su izlepljeni plakati. To je politika koju fakultet vodi, za koju ne znam koliko je dobra – da takve situacije rešava ili tako što otkazuje skupove, ili na neki način pokušava da spreči da dođe do takvih situacija. Mada, ovo je prvi put da je otkazan skup na kome profesori učestvuju, do sada su to bile tribine koje studenti prave – ovo je prvi put da je otkazan skup ovog ranga.

Ako je takva politika fakulteta, onda je, u principu, moguće na taj način sprečiti svaki skup koji vam se ne sviđa – ako fakultet ne reaguje.

Najpre je skup dva puta pomeren, razmišljalo se da se on izmesti sa fakulteta, ali slažem se, to je vrlo često podleganje pritisku koji je neprincipijelan i tako onima koji su agresivniji daje ono što žele.

Ko stoji iza tih plakata i pretnji? Svi govore da su “desničari”, ali neko konkretno bi trebalo da stoji iza toga.

Postoje neformalna saznanja, kao i neformalna preuzimanja odgovornosti. To dolazi iz grupe Zentropa, koji neguju dosta snažnu fašističku ideologiju i poznati su po tome što su u Novom Sadu nekoliko puta napadali kafić “Crni ovan”. Dosta su agresivni u svojim nastupima i problem jeste što se reagovalo tek onda kada se nešto dogodilo. Ti iz Novog Sada su privedeni tada, ali to su bili neki maltene tinejdžeri, a organizacija je nastavila da radi po svom – donedavno su se osećali potpuno zaštićenim.

Ako se oni tako osećaju, da li onda država ili delovi države stoje iza njih?

Svakako je činjenica da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput “pa to su opasni momci” i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa.

A kakve su to bile pretnje? I šta je bio “problem” sa tim planiranim skupom?

“Problem” je bio što je bilo planirano da sa albanske strane učestvuju kolege iz Prištine. I inače na svaki pomen takve situacije dolaze ovakve reakcije, ali je zanimljivo da je sada reakcija krenula iz “Novosti” i “Republike”, koji jesu bliski nekim strukturama u vlasti, a sa pretnjama je nastavljeno preko neformalnih kanala i društvenih mreža. U nekoliko navrata ranije su te pretnje bile praćene tvrdnjama da “FPN priznaje Kosovo”, zato što u nekom pozivu za skup ili u opisu projekta piše “Kosovo”. Svaki oblik saradnje je izjednačavan sa neprijateljskom delatnošću, tako da je ovo kulminacija toga. Zabrinjavajuće u ovom slučaju jeste da se Studentski parlament uopšte nije oglasio, čak ni kada su reagovali nastavnici i neki studenti. Osim jedne organizacije, studentski predstavnici nisu reagovali, mada čine 20 odsto svih organa fakulteta.

Da li je fakultet kao institucija reagovao kako je trebalo, osim ovog otkazivanja skupa, za koji kažete da nije baš dobra praksa?

Reakcija fakulteta je bila dosta nespretna tokom tih dešavanja, čak i za prvobitno najavljen događaj nije bila obaveštena policija. Tek kada je otkazan događaj i kada je došlo do lepljenja plakata, tražena je reakcija policije. Nedostajalo je malo odlučnosti da se reaguje na pravi način. Sreća je da su i uprava i deo kolektiva nevezano od uprave reagovali, i da su kolege dobile podršku, kako od njih tako i od studenata, ali ne i od Studentskog parlamenta.

Da li ti plakati mogu nekako da se podvedu pod slobodu izražavanja?

Mislim da ne mogu ni po kojem shvatanju, čak ni po onim dosta liberalnim kakva važe u Americi. Prosto, reč je o tome da restrikciju slobode izražavanja Evropski sud za ljudska prava i Evropska povelja prihvataju ako je reč o legitimnim ciljevima – kada je ugrožena bezbednost ili javni red. S obzirom da su ovi plakati bili najava nečega što poziva na ugrožavanje bezbednosti kolega i javnog reda, odnosno sprečavanje skupa, onda možete reagovati tako da zabranite taj oblik izražavanja, pogotovo što znamo da su to organizacije koje – makar one koje su preuzele odgovornost ili delile taj sadržaj na društvenim mrežama – imaju istoriju agresivnog i nasilnog postupanja prema ideološkim oponentima i onima koje označavaju kao neprijatelja.

Dakle, to nije samo plakat koji ima za cilj da ukaže na neki fenomen, ili da je za njih neprihvatljivo da se tako nešto dešava na fakultetu, što bi bila sloboda izražavanja, nego je jedna vrsta stigmatizacije i licence da oni koji neke ljude smatraju za izdajnike, mogu da postupaju sa njima kao izdajnicima. Uzimajući u obzir kontekst u kome se to dešava, ne bi bio prvi put da to bude praćeno i nasiljem i ugrožavanjem bezbednosti ljudi.

Hoće li taj skup na kraju ipak biti održan?

Organizatori su najavili da neće odustati od tog skupa, ali još uvek se ne zna u kojoj formi i gde. Važno je to isterati do kraja i ne bi smelo da se desi da se taj skup ne dogodi zato što imamo nekakve ekstremističke grupe koje ne žele da se on dogodi. Taj skup niti je protivzakonit, niti ulazi u domene svakodnevne politike, nego pokušava da na naučni način analizira te odnose i prima sagovornike sa druge strane, što je dragoceno u ovom slučaju.

Mi sve vreme pričamo na nivou da je takvo targetiranje nedozvoljeno, ali na drugom nivou vlast često, ako ne i stalno, na isti način i crta mete i otvoreno govori za protivnike da su izdajnici i strani plaćenici.

To je manir koji je prisutan i obrazac kojeg često koristi vlast, a reč je o grupama koje je često do sada vlast koristila za neke svoje ciljeve. U ovom konkretnom slučaju ne možete da tvrdite da li je neko iz vlasti umešan. Sigurno je da postoje ljudi koji su bliski nekim grupama u vlasti, ali taj obrazac je i do sada korišćen od strane vlasti. U poslednje vreme nastojanje vlasti da se ogradi od takvih grupa ne deluje preterano ubedljivo, makar ne kao promena politike. Možda deluje ubedljivo u odnosu na određene grupe i određene ljude koji su sada zatvoreni, ali ne deluje ubedljivo u smislu da će vlast odustati od takvih obrazaca pritiska na različite neistomišljenike.