Umesto da bude najveće, najlepše, najbolje organizovano univerzitetsko sportsko takmičenje, sa najvećim brojem učesnika u najvećem broju sportova dosad, kako je više od tri godine najavljivano, osam meseci pred početak studentsko sportsko nadmetanje je svedeno na ispunjavanje osnovnih uslova. Pitanje je da li će i oni biti ispunjeni
Po završetku Univerzijade 2007. u Bangkoku, potpredsednik tadašnje i sadašnje vlade Božidar Đelić zvanično je preuzeo zastavu Međunarodne studenske sportske organizacije i tom prilikom izjavio da su pripreme za sledeći susret studenata sportista u Beogradu u završnici, ali i da je „još dosta toga ostalo da se uradi“, a Bojan Stanojević, tadašnji gradski menadžer, tvrdio je da, kad je o sportskim objektima reč, „Univerzijada može da bude sutra“, jer su „neophodna samo manja sređivanja“.
Istina, dosta je ostalo da se uradi, tačnije skoro sve je ostalo da se uradi, sem izgradnje Univerzitetskog naselja koje će, po svemu sudeći, biti završeno u roku; druge pripreme, rekonstrukcija, dogradnja i izgradnja novih sportskih objekata, nisu makle dalje od početka.
AMBICIOZNI PLAN: Odmah nakon dodeljivanja organizacije Univerzijade 2009. Beogradu usledilo je sveopšte busanje u grudi: biće to najveće, najlepše, najbolje organizovano univerzitetsko sportsko takmičenje, sa najvećim brojem učesnika u najvećem broju sportova dosad, Srbija će opet pokazati svoje gostoprimstvo i organizacione kapacitete, biće u svemu i neke zarade, a domaći sportisti će dobiti nove objekte.
Pored obaveznih sportova – atletike, košarke, mačevanja, fudbala, sportske i ritmičke gimnastike, plivanja, skokova u vodu, vaterpola, tenisa, odbojke, džudoa i stonog tenisa – najavljeno je nadmetanje u streljaštvu, karateu, veslanju, rukometu, rvanju, kajaku i kanuu, tekvondou i streličarstvu. Sve u svemu, 21 sportska disciplina sa 13.500 sportista.
Na čelu novog organizacionog komiteta sada je premijer Mirko Cvetković, koji je po prirodi stvari smenio prethodno predsedavajućeg Vojislava Koštunicu, potpredsednici i drugi članovi Komiteta sada su političari-ministri novoformirane vlasti, a preduzeće UB 2009 dobilo je novog direktora: umesto Siniše Jasnića postavljen je dosadašnji sportski direktor UB preduzeća Nebojša Ilić. Elem, na prvoj sednici novog organizacionog komiteta odlučeno je da se smanji broj sportova sa 21 na 15, a broj takmičara sa 13.500 na 8500, kako bi takmičenje moglo uopšte da se održi u Beogradu. Nije to bez razloga: do početka takmičenja ostalo je još dvesta i nešto dana i jasno je, reklo bi se najzad, da ono što je planirano, da Univerzijada u Beogradu bude najveća do sada, neće moći da se ostvari.
DOCNJA: Nacionalnim investicionim planom, uz manji ili veći finansijski angažman lokalnih samouprava, obezbeđena su (kao) sredstva za izgradnju atletskog centra u Novom Beogradu, teniskog centra iza novobeogradske Hale sportova, multifunkcionalne dvorane na Bežanijskoj kosi u sklopu Studentskog sportskog centra 11. april, kao i sportskih dvorana u Pančevu, Smederevu i Inđiji.
To je bilo onda, a sad se odustalo od sportske dvorane na Bežanijskoj kosi, u Smederevu je u toku izgradnja nove hale koja će (valjda) biti završena na vreme, u kojoj je predviđeno da se igra košarka ili odbojka, navodno će biti spremna i hala u Inđiji u kojoj će igrati odbojkaši, kao i hala u Pančevu, koja će nakon radova koji se (opet, kao) privode kraju moći da primi oko 2000 posetilaca, a tek predstoji rekonstrukcija Doma sportova i bazena na Košutnjaku.
Iz gradskog i republičkog budžeta predviđeno je da se finansira renoviranje i dogradnja postojećih i izgradnja novih sportskih objekata, ali od 250 miliona dinara opredeljenih za te svrhe nije realizovano ni pet odsto.
Da će tako nešto da se dogodi upozorio je još pre godinu i po Siniša Jasnić, predsednik Univerzitetskog sportskog saveza Srbije i do pre neki dan prvi čovek preduzeća Univerzijada Beograd 2009 d.o.o. da tempom kojim se radi neće moći da se rekonstruiše 46 objekata, a da grad Beograd do tada nije izdvojio nijedan dinar za finansiranje manifestacije. „Sigurno je da ćemo raditi 24 sata i završavati u poslednjoj sekundi. Takva nam je istorija. Zbog toga smo tu gde jesmo, jer mislimo da imamo mnogo vremena“, rekao je.
Istine radi treba reći da je Beograd „dobio“ organizaciju Univerzijade zahvaljujući njegovom, Jasnićevom angažmanu. „Uz veliku pomoć (tadašnjeg) premijera Koštunice, predsednika Republike Tadića i proslavljenog vaterpoliste Aleksandra Šoštara“, objašnjava Jasnić u ekskluzivnom razgovoru za „Vreme“.
NEKA VISI PEDRO: Međutim, ako je suditi po onome što novine pišu, za sve probleme i za docnju kriv je baš on: bez tendera je ugovorio sa Varteksom izradu dresova za učesnike, revijalne i zvanične uniforme, sa Poršeom potpisao ugovor za iznajmljivanje voznog parka, ugovorio kupovinu opreme za merenje sportskih rezultata, sa Simensom sponzorski ugovor vredan milion evra.
Po Jasnićevim rečima, preduzeću UB 2009 do jula prošle godine iz budžeta nije „legao“ nijedan dinar, te da zbog toga nije raspisivan tender: „Preduzeće Varteks iz Varaždina, sa kojim smo ugovorili izradu uniformi za Univerzijadu, sâmo nam se javilo i ponudilo sponzorstvo vredno 250.000 evra, a na naš račun već je uplaćeno 50.000 evra. Nasuprot tome, iz domaće tekstilne industrije do sada nam se niko nije javljao niti nudio pomoć. Iskreno, ne znam ni koja bi to domaća konfekcija mogla da prihvati tako obiman posao. Sećam se da su nekada takvi poslovi poveravani preduzećima 1. Maj, Beko, Kluz, ali te firme danas više ne postoje.“
Zbog tih ugovora jer sumnja se da se i on u to malo „ugradio“ – pokrenuta je istraga, a on je (pod pretnjom hapšenja) podneo ostavku. Po rečima gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, ostavka Siniše Jasnića predstavlja „logičan potez posle svega što se dešavalo u prošlosti“, a da su država Srbija i grad Beograd ozbiljno preuzeli projekat organizacije Univerzijade. „Time će malo biti i olakšan posao ljudima koji preuzimaju ovaj projekat i idu dalje. Mislim da će on (Jasnić) ostati član Organizacionog komiteta i da će dati svoj doprinos u tom delu“, kaže Đilas.
„U svemu ovome ja nisam važan, a svima koji nastavljaju da rade na ovom projektu želim svu sreću i puno uspjeha da u onome što su naumili istraju. Bojim se, međutim, da je mnogo vremena izgubljeno i da im vreme nije savjeznik, a što se mene tiče uvjek ću biti tu da navijam za njih i da se radujem njihovim uspjesima“, komentariše za „Vreme“ ovu izjavu Jasnić.
TESNO: Pred državom i gradom je ozbiljan izazov: jul 2009. godine se već dugo pominje kao krajnji rok za izgradnju i rekonstrukciju nekoliko vitalnih saobraćajnih objekata, počev od već čuvene obilaznice oko Beograda, preko rekonstrukcije Gazele i Pančevačkog mosta, do mosta preko donjeg špica Ade Ciganlije. Od svega toga do sada nije urađeno ništa, sem što je izvesno da će polovina polovine obilaznice – jedna traka od Šimanovaca do Orlovače – biti puštena u saobraćaj ovog, a možda sledećeg meseca, u svakom slučaju ove godine, što će reći – pre Univerzijade.
Za rekonstrukciju Gazele, jasno je ko dan, vremena nema, jer po predviđenoj dinamici radova taman u vreme održavanja Univerzijade protok saobraćaja bi bio sveden na minimum. Isto važi i za Pančevački most, a onaj preko Ade i dalje postoji samo na veb prezentaciji glavnog grada.
Nije tajna da je beogradski saobraćaj u permanentnom kolapsu, kao i da ni teorijske šanse nema da se bilo šta učini da tako ne bude u julu iduće godine. U tom smislu, nepoznanica je kako će da bude ispunjen jedan od osnovnih uslova za održavanje Univerzijade – brz transfer sportista koji, tako piše u propozicijama, ne sme trajati duže od 60 minuta. Istina, od Univerzitetskog naselja do Beogradske arene može se peške doći za deset minuta, ali kako za sat stići od Novog Beograda do Smedereva, Pančeva ili Inđije. Tako nešto moguće je, mada i tada teško, samo ako se blokira sav drugi saobraćaj.
Ne zna se ni ko će isporučiti nameštaj za Univerzitetsko selo. Zna se da bi trebalo da bude plaćen iz gradskog/republičkog budžeta i da će po završetku Univerzijade završiti u studentskim domovima, Vojnoj i Policijskoj akademiji, ili već u nekoj od ustanova koje se finansiraju iz gradskog/republičkog budžeta. Plan je dobar, ama tender još nije raspisan, a reč je o (bar) 8000 kreveta, isto toliko stolica i upola manje stolova i fotelja. Uostalom, još se ne zna ni ko će isporučiti „tekstil“: nije raspisan ni tender za izradu dresova i uniformi, a onaj ugovor sa Varteksom je poništen. A vreme, teče li, teče.
Univerzijada će biti održana naredne godine, ali će biti onolika kolike su realne mogućnosti Srbije, poručuje ministarka omladine i sporta Snežana Marković–Samardžić
(Slika – NIJE BILA TU: Snežana Marković-Samardžić)
Za godinu i nešto jače Ministarstvo omladine i sporta (MOS) prošlo je dva izborna ciklusa i nije baš bilo previše vremena da se suštinski bavi poslovima preduzeća Univerzijada 2009, saznajemo u razgovoru sa ministarkom. Ona za „Vreme“ objašnjava da su to bile realne okolnosti i da je ona prošle godine, čim su se za to stekli uslovi, naložila budžetskoj inspekciji da izvrši kontrolu poslovanja preduzeća na čijem je čelu do pre neki dan bio Siniša Jasnić.
„To su dugotrajni procesi i bilo je potrebno vreme da inspekcija okonča svoj rad i napiše izveštaj“, kaže ministarka, ali ne može da nam otkrije šta tačno stoji u njemu, da li je i u kolikoj meri bilo „nenamenskog trošenja novca“. Ona navodi da je bilo dosta aljkavosti u načinu na koji se trošio novac koji je bio namenjen za organizaciju Univerzijade i da mnogi troškovi nisu bili pokriveni računima.
Međutim, nije samo ovo dovelo do toga da na osam meseci pred svečano otvaranje najvećeg sportskog takmičenja dosad organizovanog u Srbiji postavljamo pitanje da li će ga uopšte biti. „Nije bilo komunikacije između svih aktera“, kaže Samardžić-Marković.
Po dobijanju organizacije 2005. godine grad se nije preterano gurao da radi na ovom projektu jer je, u neku ruku, bio u opoziciji prema vladi, a preduzeće koje je osnovano s namerom da koordinira sve te aktivnosti najmanje je to činilo. Zato je u julu prošle godine MOS inicirao potpisivanje trojnog sporazuma između grada, vlade i Univerzijade da bi se znalo ko je za šta odgovoran. Šta se dešavalo u prve dve godine, dok MOS nije ni postojao, ministarka kaže da ne može da ocenjuje niti da o tome govori, ali joj se čini da je čitava stvar bila predimenzionirana.
„Jasnić je hteo da napravimo stvar veću od Olimpijskih igara u Pekingu“, objašnjava Snežana Samardžić-Marković za „Vreme“ i dodaje da je to toliko nerealno kada se ima u vidu koliko ova država zaista može da izdvoji sredstava za organizaciju Univerzijade. Prema njenim saznanjima, Jasnić se nije mnogo bavio organizacijom, već je davao lakomislena obećanja o rekonstrukciji svega i svačega i neprestano bio na putovanjima po svetu.
„Išao je i kod Putina“, kaže ministarka.
O kolikom je novcu reč, koliki je budžet Univerzijade za sada se ne zna, kako saznajemo od ministarke, jer će u četvrtak biti održana sednica Organizacionog komiteta, koji sačinjava pola vlade, sa predstavnicima preduzeća Univerzijada, pa bi tu trebalo da se vidi i dogovori koliko je para potrebno i šta je sve ostalo da se uradi.
„Još ne znamo koje objekte treba da renoviramo, a ono što je pričao Jasnić jeste samo spisak lepih želja“, uverava nas ministarka.
Dakle, na 240 dana od svečanog otvaranja još se ne zna kolika je cena organizacije događaja niti se do kraja zna gde će se takmičenja održavati, ali se sa sigurnošću tvrdi da će Univerzijade biti i to u onolikoj meri koliki nam je guber, kako to slikovito kaže ministarka. „Mi želimo Univerzijadu, ali država štedi tamo gde mora“, jasna je Snežana Samardžić-Marković.
Slobodan Georgijev
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
