U gradu pod Bukuljom zavladala je prava referendumska atmosfera: za i protiv vlasti, odnosno za i protiv studentske liste. Za razliku od ranijih godina, kada su išli samo kod “svojih” ljudi, u potrazi za “sigurnim glasovima” SNS kuca na vrata svakog građanina i svih privrednika
Dva izborna putića oličena su u vladajućoj koaliciji okupljenoj oko SNS (izborna lista broj 1 “Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica”) i u studentskoj listi (grupa građana “Studenti za Aranđelovac – mladost pobeđuje”). Obe liste su kompletne i imaju po 41-og kandidata za odbornike Skupštine opštine Aranđelovac.
Tu dihotomiju nije uspela da naruši lista broj 2 “Ruska stranka – za bolji Aranđelovac” sa sedam kandidata. Njeni predstavnici se pojavljuju na uličnim štandovima, a imaju i zakupljenu kancelariju u gradu. Sa dve fantomske stranke vlast nije uspela da napravi nikakvu smutnju. Na izbornu listu broj 4 “Koalicija 381 – Ujedinjeni podržavamo mlade” bošnjačko-crnogorske koalicije, kao ni na izbornu listu broj 5 “Grupa građana srpski liberali za zeleni Aranđelovac”, niko ne obraća nikakvu pažnju, čak ni u mislima, tako da će njihovi glasovi na izborima 29. marta biti ravni statističkoj grešci. Obe liste imaju po pet kandidata za odbornike SO Aranđelovac.
NAJTRAŽENIJE IZBORNE MONETE
Vlast se hvali započetom izgradnjom naselja “Bekatown”, kondominijuma na 20 hektara nekadašnjeg giganta industrije nemetala “Brestovac”, sa novim aneksom najavljuje završetak rekonstrukcije hotela “Šumadija”, a asfalt je i ovde postao najtraženija izborna moneta.
Ima i onih koji ne prihvataju izbornu “trgovinu” – Živko Katić iz sela Banji, čiju je priču preko portala E Stvarnost videlo 243.667 ljudi, odbio je ponudu od 90 metara asfalta u zamenu za “sigurni glas” (ne samo svoj, jer znamo kako to već biva).
Vladajuća stranka poredi Aranđelovac sa Oslom u Norveškoj i govori o nikad boljim rezultatima lokalnih naprednjaka. U isto vreme na izbornoj listi nema ni Bojana Radovića, dosadašnjeg predsednika opštine Aranđelovac, a ni Milosava Milojevića, predsednika ovdašnjih naprednjaka. Nije logično hvaliti dosadašnju aranđelovačku vlast za, navodno, nikad bolje rezultate, a u isto vreme eliminisati sopstvene najistaknutije kadrove iz izborne trke i sklanjati ih od kamera i javnosti. To se promenilo na kratko sredinom marta kada je Radović sa ministarkom privrede Adrijanom Mesarović potpisao ugovor vredan 200 miliona dinara o ulaganju Vlade Srbije u rekonstrukciju “Starog zdanja”, spomenika kulture u parku Bukovičke banje.
Nedomaćinsko poslovanje rukovodstva opštine Aranđelovac u prethodnom periodu videlo se na javnim nabavkama za privilegovane izvođače radova, omogućavanju nekontrolisanog korišćenja prirodnih resursa (kamena sa Venčaca) i uništavanju kulturnih dobara (nekropola na vrhu Venčaca, “Arkade” u parku Bukovičke banje), gledanju kroz prste prilikom izvođenja radova bez građevinske dozvole, nepoštovanje zabrane izvođenja radova od strane građevinske inspekcije (“Lovački dom” na Bukulji)… Ekspresna prenamena turističkog u stambeno-poslovno zemljište na lokaciji “Šamota” omogućila je da na mestu gde je trebalo izgraditi sportske terene, dvorane za male sportove i bazene sa hotelom za smeštaj vrhunskih sportista iz sveta, danas privilegovane firme grade stambene zgrade za zatvoreno naselje – kondominijum. U selu Raniloviću turistička namena za brojne kuće pretvorena je u stambeno-poslovnu, tako da umesto glapming-turizma imamo naselje novokomponovane “partijsko-političke elite”.
foto: dragan todorović…i predstavnici SNS-a sa satelitima
ZA SNS NEPOTREBNA KULTURNA DOBRA
Dosadašnje opštinsko rukovodstvo imalo je posebno pogubno ponašanje prema kulturi. Aranđelovčani su razvili potrebu za kulturno-umetničkim sadržajima Smotre “Mermer i zvuci” koja je prošle godine obeležila 60 godina postojanja i rada, a ponosni su i na Simpozijum “Beli Venčac” i Festival “Svet keramike” koji u njihov grad dovode vrhunske svetske vajare. Međutim, značajan jubilej Smotre ne samo da nije obeležen, već je Aranđelovcu naneta i velika bruka kada Beogradskoj filharmoniji nije bilo dozvoljeno da održi koncert na Otvorenoj sceni u parku Bukovičke banje, a zatim su zabranjeni i svi koncerti na toj sceni tokom celog leta.
Najveća nematerijalna vrednost Aranđelovca leži u 76 skulptura vrhunskih svetskih vajara izloženih u parku, a autentičnost i sama budućnost Simpozijuma “Beli Venčac” dolazi pod znak pitanja. Tome značajno doprinosi nekontrolisano miniranje i eksploatacija velikih količina mermera na Venčacu, pa je postalo skoro nemoguće pronaći čitav blok za izradu skulptura. Umesto za specijalizovani proizvodni program građevinske, farmaceutske ili kozmetičke industrije, ovaj hidroskopan kamen, suprotno standardima, poslednjih petnaestak godina završava kao podloga za puteve, što i nije u skladu sa standardima.
Ni za 400 keramičkih ostvarenja, nastalih u okviru Festivala “Svet keramike”, ne postoji prikladan galerijski prostor u gradu. Aranđelovčani su pisali peticiju ovdašnjem rukovodstvu s predlogom da opština kupi objekat – nekadašnju robnu kuću tekstilnog kombinata “Prvi maj” u Pirotu. Međutim, objekat je po ceni od 300.000 evra otišao u ruke preduzimača koji namerava na tom mestu da izgradi stambenu zgradu. Između tog objekta i gradske biblioteke u toku su završni radovi na novoj kockarnici, udaljenoj tek stotinak metara od dečijeg vrtića.
Upoznati sa svim propustima opštinskih čelnika, oko Nove godine u Aranđelovac su došli novi koordinatori SNS-a Dragan Savkić i Goran Minić, inače rodom iz ovog kraja. Umesto da su odmah predložili uvođenje privremene uprave u Opštini Aranđelovac i procesuiranje odgovornih za propuste u radu, opredelili su se da Radovića i Milojevića potisnu u drugi plan i da se, koristeći sve raspoložive resurse, fokusiraju se na podizanje rejtinga SNS u susret ovim izborima.
Kao da se sam Vučić kandidovao za predsednika varoši pod Bukuljom, oblepili su Aranđelovac posterima i propagandnim materijalom sa njegovim fotografijama, a svakodnevno postavljaju štandove na više lokacija u gradu i po selima. Za razliku od ranijih godina, kada su išli samo kod “svojih, proverenih” ljudi, sada u potrazi za “sigurnim glasovima” kucaju na vrata svakog građanina i svih privrednika, disciplinuju svoje kadrove kombinujući štap i šargarepu.
Peh su napravili 7. februara kad su u partijsku ispomoć došli funkcioneri i stranačko članstvo iz Lazarevca, pa su u žaru ometanja studenata u akciji “Student u svakom selu” uspeli da se sukobe dvojica Lazarevčana (Predrag Milovanović i Vladana Marjanovića). Još uvek aktuelni predsednik opštine Bojan Radović održao je konferenciju za novinare medija poput Informer, ali ne i za Portal E stvarnost, na kojoj je taj događaj predstavio maltene kao smak sveta. Od tada se nije dogodio ni jedan ekces, pošto su i sami aranđelovački naprednjaci shvatili da takve usluge komšija mogu samo da bude štetne, bez ikakve koristi.
ČISTA LISTA STUDENTSKA
U subotu 21. marta pojavio se bilbord Ruske stranke, druge na izbornoj listi. Na njemu je slika ruskog predsednika Vladimira Putina, za stranku će glasati svi oni birači koji bi voleli više da im on bude predsednik opštine Aranđelovac a ne Aleksandar Vučić.
Studentska lista nema ni jedan bilbord, ali istrajava u akciji “Student u svakom selu”, priređuje tribine i susrete uz kaficu sa biračima u gradu i u osamnaest sela aranđelovačke opštine. Na studentskoj izbornoj listi nema ni jednog sadašnjeg odbornika niti funkcionera neke opozicione stranke (za razliku od SNS-koalicije, na čijoj izbornoj listi se nalazi 17 sadašnjih odbornika).
Smanjenje broja stanovnika u aranđelovačkoj opštini za 7.412 u odnosu na 2002. vladajuća koalicija u svojoj kampanji ne pominje, kao ni da je broj stanovnika ove opštine od 2022. smanjen za 580 (sa 41.297 na 40.717), a broj glasača za tek šest. Prema Odluci o broju birača Opštinske izborne komisije od 14. marta 2026 2022. godine bilo je 36.847 birača, a ove godine 36.841.
Pesmu Od izvora dva putića nekada je, kao pevačica u Bukovičkoj banji, pevala Lepa Lukić. Ko će danas u Aranđelovcu da peva prvi, a ko drugi glas “Od izbora dva putića” uskoro ćemo saznati.
Autor je glavni urednik Portala E stvarnost Aranđelovac
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
