Nikad nije bilo više plastenika u pribojskim selima nego poslednjih godina, a ni paradajza i paprika koje u njima rastu. Četrnaest žena iz ovog kraja Srbije okupljenih u udruženju "Sačuvajmo selo" vredno rade i sa svojim porodicama obrađuju zemlju, trudeći se da prežive od prodaje povrća na pijacama
Život u Priboju i okolini nije lak i siromaštvo uzima maha, pogotovo od kada je FAP (Fabrika automobila Priboj), od kojeg je većina živela, sa 7000 spao na nekoliko stotina radnika.
Ipak, obilazeći nedavno sela Kratovo, Jelaču, Raču, zaseok Đurčiće, Banju i Kalafate, video sam da su volja i trud jači od svega. Vredne žene rešile su da opstanu i pomognu svojim porodicama, prijavile su se na konkurs Zasad za budućnost i od Delta fondacije dobile plastenike i kopačice.
Tokom dva projekta dodeljeno je 14 plastenika za 14 porodica, i to većih, dimenzija 20 x 5,5 metara, i manjih od 12×5,5 metara.
Pantelija Stojić Panta iz Jelače priča mi da su ove godine fino prošli sa lukom, spanaćem, blitvom i zelenom salatom, da sada u drugoj turi beru krastavac, paradajz i papriku somborku, nakon čega sledi jesenja setva. Četiri generacije zajedno rade u plasteniku: baka, majka, snaja i unučići.
„Nekada smo suprug i ja radili u FAP u, a sada smo prešli na stočarstvo i poljoprivredu. Ranije smo živeli u gradu i bili vikendaši na selu, a 2002. smo se ovamo preselili. Paradajz petkom iznosimo na pribojsku pijacu, kao i sir i kajmak. To nije dovoljno za život, ali se uz stočarstvo nekako snađemo“, kaže Pantelija i iznosi nam urmašice i sladoled.
I Janja Džombić ima plastenik koji održava njena višečlana porodica, dok je ona više posvećena starim zanatima kroz sekciju koju vodi u udruženju. Njena deca su htela da se presele u Beograd, ali su nakon plastenika i malina koje su zasadili shvatili da je ipak bolje ostati u selu.
„Želimo da podržimo mlade žene i da ih u ovoj patrijarhalnoj sredini ekonomski osnažimo i ojačamo. Kada žena svojim radom doprinese porodici i donese svoj prihod, ona postaje važniji član. Naše članice heklaju, vezu, pletu, tkaju, prave kolače, pite i pogače, i sve ostalo što domaćice na selu i inače rade. Prisutne smo na sajmovima, a poenta je da zlatne ruke naših žena predstavimo i široj javnosti“, rekla mi je Janja koja živi na desetak metara od reke – granice sa Republikom Srpskom.
U Rači ugostila nas je Svetlana Trišević koja mi je na kapiji rekla da u njenom plasteniku nema nikakvog veštačkog đubriva niti pesticida, jedino stajnjak i voda.
„Prošle godine smo oborili rekord i obrali 800 kilograma paradajza, a ove će biti nekih 10 odsto manje. Sinovi žive sa nama i trudimo se da ih zadržimo na selu. Paradajz prodajemo direktno starim mušterijama, a ja pravim i kečap, koji sam izlagala na sajmu u Užicu“, objašnjava Svetlana.
„Gajimo i papriku somborku, šilju i ajvarušu“, nadovezuje se njen suprug.
Za Milenu Radović iz Đurčića pročulo se otkad joj je rodio žuti paradajz. I ona i suprug Milutin radili su kao metalski radnici u FAP u, a zatim su se preselili na selo. Kao i ostale članice udruženja „Sačuvajmo selo“, i Milena koristi samo koprivu i beli luk za prskanje povrća.
Kod nje sam probao žuti paradajz i pitu sa sirom, a nešto kasnije Mevlida Handabak dočekala nas je sa trpezom prepunom đakonija.
Ova svestrana žena pripremila nam je pitu sa mesom i krompirom i domaće kiselo mleko, ali i čuvenu situ – slatkiš od voća sličan pekmezu koji se dugo kuva i posle maže na hleb sa pavlakom. Sve što smo probali u ovoj porodici bilo je napravljeno od proizvoda sa imanja. Mevlida je majstor u organizaciji i ume pametno da iskoristi sve sastojke – od glavnog jela do kolača.
Sa suprugom Selimom, sinom Esadom i ćerkom Majdom obrađuje zemlju i plastenik koji je dobila pre nekoliko godina, odakle je ubrala i pokazala mi papriku na koju je izuzetno ponosna.
Porodica Handabak živi pored džamije Nurije, koja je otvorena 2008. godine, baš kad su se oni iz Sarajeva vratili u ovo selo.
Sve vreme kroz avanturu zvanu „putevima pribojskih sela“ vodila nas je i, kako se ne bismo izgubili, u automobilu navodila Malina Stanojević, predsednica udruženja „Sačuvajmo selo“ i žena koja već četiri godine motiviše i okuplja sve svoje članice iz ovog kraja Srbije.
„Reč je o višečlanim porodicama sa nezaposlenim članovima, a cilj nam je bio da zadržimo njihovu decu na selu i da ekonomski osnažimo žene. Beležimo sve rezultate i pišemo šta je proizvedeno u plastenicima. Prošle godine smo oborile rekord. Nijedna porodica nije imala manje povrća nego što je to projektom predviđeno“, priča Malina i dodaje da je posle radnog veka u FAP u, gde je 35 godina radila na gradilištu kao projektant i nadzornik u odeljenju elektroinstalacija, rešila da se vrati na selo.
„Davno sam otišla iz sela, ali ono nije iz mene. Po odlasku u penziju, okupila sam žene, osnovale smo udruženje i krenule u nove pobede i ideje. Zadovoljne smo uspehom sa plastenicima, a sledeći cilj nam je da krenemo u preradu povrća i proizvodnju zimnice i drugih proizvoda“, izjavila je Malina za Priče sa dušom i poklonila mi sirup od zove i sok od paradajza.
Cilj projekta Zasad za budućnost je da se ekonomski osnaži stanovništvo lošijeg materijalnog statusa, žene sa sela, proizvođači koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom ili pružaju podršku udruženjima koja zastupaju interese osoba sa invaliditetom.
Projekat sprovodi Delta fondacija i do sada je osnažila 12 socijalnih preduzeća i radno angažovala 165 ljudi.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
