Orao pao

Sve velike svetske medijske kuće su u ponedeljak 30. oktobra 2017. godine prenele vest da je Fudbalski savez Srbije smenio selektora Slavoljuba Muslina (64 godine), a niko nije javio da će penzioneri dobiti po 5000 dinara „repete“ i da „srpski budžet stoji odlično“.

Predsednik FSS-a Slaviša Kokeza (39) i njegovi saradnici okončali su dramolet koji je trajao nekoliko nedelja, zapravo od trenutka kada je bilo jasno da će Srbija sledeće godine biti na najvećoj fudbalskoj pozornici, prvi put posle Prvenstva sveta u Južnoj Africi 2010. godine. Objašnjenje koje je dato nema veze s mozgom: kao, ne delimo viziju kako tim treba da izgleda na prvenstvu. Nije jasno kakve veze ima predsednik Saveza sa sastavljanjem tima, osim što je i sam fudbaler u nižerazrednom Brodarcu.

O DETALJIMA JEDNOG DALEKOG DANA: Kokeza se javio novinaru „Vremena“. Rekao je da Muslin nije smenjen, da je „sporazumno“ i da će više govoriti o svemu krajem novembra, a da do tada očekuje da Goran Bunjevčević predloži novo rešenje za mesto prvog trenera reprezentacije. O detaljima i svemu što se zaista dešavalo Kokeza je obećao da će da govori „kasnije“, jer je sada tako dogovoreno sa Muslinom. Odmah po saopštavanju odluke otputovao je negde. Kokeza je poznat po svojim putovanjima, od kada je seo u stolicu predsednika Saveza više ga nije bilo ovde nego što se pojavljivao u javnosti.

Toj javnosti je saopšteno da će privremeni selektor biti Mladen Krstajić, ranije reprezentativac i štoper Šalkea i Partizana, i da će on predvoditi reprezentaciju u novembru na dve utakmice protiv Kine i Južne Koreje. Boravak reprezentacije u Aziji možda će podgrejati priče da se sve ovo radilo da bi na klupu došao Dragan Stojković Piksi (52), trener kineskog prvoligaša Gvandžo R&F.

S druge strane, medijska interpretacija događaja iz Stare Pazove, gde se nalazi sportski centar FSS-a i gde je doneta odluka o smeni Muslina, i tišina koja prati tu skandaloznu odluku, govore da se vlast i te kako mešala u ovakav rasplet i da je procenjeno da treba sve držati ispod radara.

Suštinski, ovo je još jedan bizaran događaj iz srpskog fudbala u kome je teško tražiti racionalna objašnjenja od ljudi koji njime upravljaju iz najdublje senke, ali ovo niko nikada nije radio i teško da će posledice biti pozitivne. Naprotiv.

ISTORIJA I FARSA: Završila se Muslinova „misija Rusija“ bez prilike da u Rusiju ode sa timom koji je vodio dve godine, i sa kojim je napravio rezultat u koji je verovao samo on sa svojim timom saradnika. Od trenutka kada je bio imenovan na mesto selektora, mnogi su bili sumnjičavi prema mogućnostima srpske reprezentacije, ali je Muslin uradio nemoguće: uspeo je da uspostavi nekakav sistem igre koga su se igrači držali i da od tima koji je bio četvrti po rangu u grupi napravi pobednike.

Muslin kao da je uklet. Ovo isto mu se dogodilo pre trinaest i po godina, kada je u proleće 2004. oteran sa klupe Crvene zvezde pošto je osvojio pet trofeja za tri sezone. Neverovatno je, ali i tada, kao i danas, tadašnji predsednik Zvezde Dragan Džajić rekao je da je napravljen sporazum sa trenerom.

Međutim, ono što se posle dogodilo u klubu i na kraju sa samim Džajićem, pokazalo je da je Muslinova vizija bila ispravnija, ali da za nju nije bilo ni sluha ni volje da se sprovede. U godinama nakon njegovog odlaska, Crvena zvezda je imala jednu dobru sezonu pod upravom Dragana Stojkovića, koji je bio predsednik od 2005. do 2007. godine, i to je sve.

Klub je popao, doveden je pred gašenje, a ljudi koji su ga vodili bežali su iz njega bez objašnjenja. Muslin je bio oteran, Džajić je oterao samog sebe pa su ga u jesen 2012. vratili Kokeza i Vučić, Stojković je pobegao glavom bez obzira, Robert Prosinečki je oteran kao pas, Vladan Lukić i Goran Vesić su se izmakli.

Dakle, Muslinu je ovo poznata situacija, ali na kraju krajeva, on nema za čim da žali: i u Zvezdi i u reprezentaciji je pokazao da zna da napravi rezultat i to je ono što se pamti. Razlozi koji su doveli do toga da bude smenjen biće opterećenje za one koji su to uradili.

foto: zoran žestić / tanjug

RAZLOZI I POVODI: Ne postoji racionalno objašnjenje za smenu Slavoljuba Muslina. Može da se analizira kako je tim igrao, da li imamo ili nemamo dobre igrače, da li se igra preterano zatvoreno… Sve je to beznačajno u poređenju sa rezultatom koji je napravljen. Trećerazredna reprezentacija se direktno plasirala na Prvenstvo sveta i to je neverovatan uspeh.

Javnost je svesna da Srbija nije velesila u fudbalu, da nemamo vanserijske igrače, ali lepo je biti na najvećem sportskom svetskom takmičenju posle Olimpijskih igara, pa makar izgubili sve utakmice u grupi, što se nikada nije desilo i neće se ni dogoditi.

Za neke dobre igrače, kao što su Nemanja Matić ili Dušan Tadić, Rusija 2018. biće vrhunac karijere, za Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova najbolji mogući oproštaj. Za ljude iz Saveza, koji su uvek bili i uvek će biti najomraženiji deo srpskog fudbala, svetsko prvenstvo je scena na kojoj se stiču prijateljstva, uspostavljaju kontakti – jača se fudbalska biznis diplomatija.

Ipak, u tišini koja prati odlazak Muslina mogu se nazreti neki razlozi koji nisu nova pojava u srpskom fudbalu, štaviše svi imaju veze sa poslovima promocije i prodaje igrača. Kao što se zna, u Srbiji je jedan od najunosnijih poslova prodaja mladih fudbalera i to je najjača izvozna grana posle IT sektora i voća. Godinama unazad taj posao bio je ekskluzivno „pravo“ menadžera koji su oko fudbala, a od dolaska Slaviše Kokeze na čelo Saveza kao da je sam Savez zauzeo centralnu poziciju u tom biznisu. Šta se želi reći? Dok je ranije izgledalo da tri-četiri moćna fudbalska agenta utiču na celo tržište prodaje igrača u Srbiji i odlučuju ko će da igra za reprezentaciju (jer svaki minut u nacionalnom dresu donosi desetine hiljada evra povećanja vrednosti igrača), sada je to centralizovano i izgleda da je Kokeza „okrenuo igru“: sada njemu, odnosno Savezu, ide neka vrsta provizije od prodaje igrača, što ne mora da bude loše, samo kada bi se o tome javno govorilo.

Kokeza je na mestu predsednika Saveza kao jedan od svojih ciljeva postavio i privatizaciju klubova, što je pogrešno iz nekoliko razloga, a može da ukaže na neke motive koji nisu sportski. Čini se da želi da omogući da do sada poprilično oklevetana i ocrnjena prodaja igrača bude „ozakonjena“ na način da onaj ko kao pojedinac „kupi“ igrača i potom ga proda može da za sebe pokupi šnjur.

Dakle, i ovoga puta, kao i ranije, kada se Muslin suprotstavio Džajiću jer je tražio budžet i da bude odgovoran za tim i rezultate, Kokeza je sa timom svojih saradnika (koji su najmanje ljudi iz fudbala) odlučio da je njegovo da stvara tim, čitaj – da kontroliše trgovinu igračima koji su u i oko reprezentacije.

Muslin je bio u redu dok je slušao, smenjen je kada se pobunio i odbio naređenja (reč je o nekoliko igrača). Kokeza najmanje rizikuje jer u poslovima kojima se bavi ima mnogo više izazova, a u javnosti nema ni trunku pozitivnih poena. Sada je preuzeo odgovornost u potpunosti, ali je ispravno procenio da odgovornosti nema jer niko ništa ne očekuje od srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu.

Zbog toga je verovatno procenjeno i da za tu svetkovinu sporta treba spremiti i neko novo „meso“ koje može da se sutra dobro proda, ili da se bar bude posrednik i uzme neki procenat od transfera. Jedino što bi tom merkantilnom principu moglo da stane na put jeste spremnost Aleksandra Vučića, čiji je Kokeza pulen, da se svuda takmiči, i njegovo eventualno insistiranje da se ipak pokuša da se na Prvenstvu napravi neki rezultat, na primer prolazak u drugi krug.

Što bi potom bilo iskorišćeno za prikrivanje prave suštine fudbala u Srbiji, a ta suština je: pravi mlade igrače čiji uzgoj plaćaju roditelji, mafija i polumafija preuzima talenat kada se pojavi, i na uloženih par desetina hiljada evra zarađuje nekoliko miliona.

Da, samo tome služi danas fudbal u Srbiji. I u tome ne učestvuju pristojni ljudi.