Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih zbora 29. januara 2014, dunula je košava olujne, a ponegde i orkanske jačine, znači da je bog s nama i da ćemo pobediti.
Prvi potpredsednik sadašnje vlade, a pretendent na premijersko mesto, po mećavi, bez kape, u farmerkama, pred kamerama prenosi jedno dete iz zavejanog vozila do helikoptera. Ta slika koja imponuje srpskom biraču, a izaziva podsmehe opozicionara, možda ipak spada u štivo opisano u knjizi Kako da se uništite pomoću televizije. Zašto? Zbog pogrešne poruke. U mećavu gologlav uleće samo neko ko je u panici, ili ko ne sluša majku koja viče: „Dobićeš zapaljenje mozga!“ To nije poželjno za onoga ko u kriznim situacijama treba da koncentrisano upravlja sistemom, radi smanjivanja mogućih efekata dolazeće oluje, a sistem je proradio tek kad su smetovi blokirali drumove.
„Olako obećana brzina“, stara mana srpske politike IZ 90-IH, koju birači podržavaju, pa zatim plaćaju, i posle kukaju, bila je vidljiva i u onom improvizovanom definisanju novog privrednog kursa, prilikom rekonstrukcije vlade u septembru 2013, da bi već u januaru 2014. ministar Radulović uz tresak vrata i otkrio da je car go.
Ti „reformski“ zakoni su, kako izgleda, bili osnov za početak funkcionisanja Tranzicionog fonda od 20 milijardi dinara za isplatu zaostalih zarada i za otpremnine za „tehnološki višak“ u preduzećima u restrukturiranju, koja će biti kamen u cipeli buduće vlade.
O kreditu Svetske banke od 250 miliona dolara bord direktora SB trebalo je da odlučuje 27. februara. S tim povezane predloge zakona o privatizaciji, stečaju i građevinskim dozvolama Vlada Srbije je usvojila odmah posle zbudženog budžeta, 30. decembra 2013. Pošto ih Skupština Srbije nije usvojila, bord direktora SB je 23. januara 2014. odložio odlučivanje o aranžmanu. Ministarstvo finansija je saopštilo da budžet zemlje nije ugrožen – a i da to što Svetska banka neće odlučivati o kreditu Srbiji krajem februara ne znači da se od tog kredita odustalo. Daće šeik. Otišao ministar da pregovara o usmeno obećanih tri milijarde dolara…
MISIJA U IZBORIMA: U toku predizborne kampanje, od 26. februara do 13. marta, s predstavnicima tehničke vlade u Srbiji razgovaraće misija Međunarodnog monetarnog fonda o novom aranžmanu iz predostrožnosti.
Po rečima predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojše Savića, MMF i Svetska banka traže promene u sektoru javnih preduzeća, jačanje privatnog sektora i finansijsku konsolidaciju. Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će MMF od Srbije tražiti uštede u budžetu od oko 400 miliona evra.
ZABORAVITE 2020!: Ti aranžmani o kojima tehnička vlada treba da pregovara verovatno će odrediti okvire politike koju će voditi naredna vlada. Određivaće ih i igre velikih interesa.
Iz Evropske komisije za energetiku dolazili su pritisci da se sporazum Srbije i Rusije o gasovodu „Južni tok“ prilagodi Trećem energetskom paketu Evropske unije, o kome se u toku „ukrajinskog zatezanja“ spore Brisel i Moskva, dok nemački Vinterštal ugovara isporuke cevi za podmorski deo tog gasovoda. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opominjao je u intervjuu „Politici“ da srpsko-evropsko približavanje ne bi smelo da ugrozi realizaciju „Južnog toka“.
To nije bio jedini vetar koji je hladio radosni polet posle otvaranja pregovora o članstvu sa EU. Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke Bernd Hiteman, koji je u Beogradu 30. i 31. januara učestvovao na forumu „Srpsko-nemački civilni dijalog“, objašnjavao je da nije moguće da Srbija završi pregovore sa EU do 2018. godine i da postane punopravna članica 2020, kako su govorili vladajući političari.
„Zabava je počela otvaranjem pregovora, ali važno je istaći da sledi veliki posao. Srbija će biti suočena sa mnogo tehničkih zahteva, mnogo pravnika će govoriti šta je potrebno uraditi i doći će politički i tehnički savetnici koji će pomoći Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo“, rekao je Hiteman.
U tom kontekstu, u trku, čiji je programskim ishod spoljnim uticajima i unutrašnjim prilikama prilično omeđen, uz sav kolorit uvreda, omalovažavanja, žalbi i pretnji, intenzivno se priprema tuce aktera po kameleonstvu ili po verolomnosti poznatih javnosti.
EksDOSovske i novoevropske stranke se glože oko toga ko je sposoban za sprovođenje proevropskog programa, ko poseduje original sertifikata, a ko original falsifikata. U antievropskom bloku najvidljiviji je Koštuničin DSS, koji najavljuje da će nastupiti samostalno nudeći politiku političke neutralnosti i kritike novih i starih proevropejaca i „patriota samo radi ulaska u Skupštinu“.
Iza brda ima još nešto: pod naslovom „Srbija na zapadu?“ Helsinški odbor u „Biltenu“ broj 9. za januar 2014. citira, na primer, mišljenje Dušana Reljića iz nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, da ključne zapadne zemlje očekuju da će se u srbijanskom društvu i parlamentu kad-tad uspostaviti većina „spremna da izglasa novi ustav Srbije u kome bi i pravno bilo prihvaćeno da su se kosovski Albanci otcepili… “
Nezaobilazna tema svih je, naravno, borba protiv korupcije koja je Vučiću podigla rejting – koju, uzgred rečeno, i sama EU stavlja u vlastite visoke prioritete: U Izveštaju o borbi protiv korupcije u EU, koji objavljuje Evropska komisija, govori se, naime, o tome da korupcija košta evropsku ekonomiju oko 120 milijardi evra godišnje (jedan odsto BDP-a u EU), što je veličina budžeta EU.
Što se ekonomije tiče, iza reči „reforme“, i „hrabre odluke“ izgleda da se podrazumeva dalje smanjenje ili ukidanje stečenih socijalnih i radnih prava. To se razblažuje s manje ili više prosocijalnih obećanja, koje naročito naglašavaju demokrate i socijalisti, ali ne zaostaju ni naprednjaci, pominjući posebno penzionere.
Biće zanimljivo da li će birači prinuditi političare da tačno kažu šta je tema ovih izbora – osim volje za moć.
SNS – „Očekujem plebiscitarnu podršku naroda. Nije dovoljno da budemo prvi, očekujemo ubedljivu podršku“, kazao je predsednik SNS-a Aleksandar Vučić, koji navodi da će se ta stranka fokusirati na tri cilja: „Naš cilj je ekonomija, što više poslova za mlade, podsticanje preduzetničkog duha i privatnog sektora, drugi cilj je zaštita penzionera, jer nećemo dozvoliti da to bilo ko ugrozi, što sam rekao i čelnicima MMF-a. Treći cilj je nastavak borbe protiv korupcije i kriminala. SNS je već 4. februara predao listu. Zaključio je koalicioni sporazum sa Ljajićevim SDPS-om, Ilićevim NS-om, Draškovićevim SPO-om i Vulinovim Pokretom socijalista. Koalicioni sporazum sa Karićevim Pokretom Snaga Srbije nije potpisan, ali ima nekih njihovih predstavnika na listi.
SPS – Na pitanje očekuje li da će u kampanji politički protivnici posegnuti za nekom novom aferom protiv njega, predsednik SPS-a Ivica Dačić kaže: „Ma jok. Baš očekujem da neće objavljivati te gluposti i da će prema meni svi da budu fini, civilizovani i nadasve pristojni. A vi?“ SPS nastupa u koaliciji sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom, s kojom je nastupao i ranije.
DS – Demokratska stranka, koja na početku kampanje prolazi kroz dramu zvanu „diferencijacija, homogenizacija, pa revolucija“, uspostavlja najvidljiviju distancu prema dosadašnjoj naprednjačko-socijalističkoj vlasti: „Imamo najgoru vladu u poslednjih 14 godina, najmanje investicija, najviše obećanja, najmanje znanja, najviše zaduživanja… Mi smo za zdrav razum, oni za čvrstu ruku. Mi za uvažavanje mišljenja, a oni za autoritarnost i lov na veštice i lažne mesije…“ (Pajtić)
NOVA DEMOKRATSKA STRANKA – Boris Tadić podneo je ostavku na funkciju počasnog predsednika Demokratske stranke, koju je napustio zbog neslaganja s najavljenom saradnjom s Novom strankom Zorana Živkovića, a potom je, posle razmišljanja, kako javlja više medija, krenuo u proces registracije Nove demokratske stranke. Spekuliše se o zajedničkoj listi sa LSV i Zajedno za Srbiji Dušana Petrovića, bivšeg funkcionera DS-a.
LDP – Liberalno demokratska partija poručuje: „Svi oni – koji sada nevešto zastupaju stavove LDP-a, zato što je to jedini način da ili ostanu na vlasti ili da se na nju ponovo popnu – misle da je vreme da LDP nestane sa političke scene. Tako će, svi oni misle, ostati bez neprijatnog svedoka svojih zabluda i grešaka, koje su ovu zemlju previše koštale u proteklim godinama. Tako će, svi oni misle, ostati bez pravih autora svoje politike, koju nevešto i teškom mukom sprovode…“ U medijima se pominje saradnja LDP sa Koraćevim SDU-om. LDP poručuje da više neće čekati Čankovu LSV, pretpostavljajući da će ona ići s Tadićem koji je rekao da isključuje saradnju sa LDP.
LSV – Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavljuje da ta stranka ne zatvara vrata LDP-u, ali da „ne reaguju na pozive preko medija“. LSV inače razgovara i sa blokom okupljenim oko Borisa Tadića.
URS – Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić najavljuje da će razmotriti mogućnost izlaska u okviru bloka stranaka i uglednih pojedinaca koji su „ujedinjeni za demokratsku i modernu Srbiju. Potpredsednik URS-a Verko Stefanović izjavljuje da dogovor o saradnji sa DS-om nije postignut.
DSS – Vojislav Koštunica u govoru na GO kaže da Demokratska stranka Srbije na izbore ide samostalno, da je suština njene politike politička neutralnost Srbije. Kada sazru uslovi da i druge stranke prihvate ovu politiku, onda i DSS može da razmišlja o koalicijama, a da nijedna stranka ili organizacija koja je želela u koaliciju zapravo ne podržava politiku DSS-a: „Mi smo za njih patriotska stranka ako smo u koaliciji sa njima, a nismo patriotska stranka ako izlazimo na izbore samostalno…“
SRS – Srpska radikalna stranka najavljuje da će na izbore izaći samostalno, da će nosilac biti lider radikala Vojislav Šešelj, koji se od 24. februara 2003. nalazi u pritvoru Haškog tribunala. SRS će se zalagati za prekid pregovora sa EU, poništenje Briselskog sporazuma, za najbližu moguću saradnja sa Ruskom Federacijom i za uključenje u evroazijske integracije.
DVERI, TREĆA SRBIJA – Partija Dveri najavljuje da će nastupiti sama. U taj prostor ulazi i Treća Srbija koja će nastupiti samostalno…
