Njemu je uvek najteže

Tokom dvanaest i po godina vladavine Srpske napredne stranke, u istoriji će ostati zabeležen samo jedan jedini dan kada se sadašnji predsednik države obratio javnosti a da nije izašao iz ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Bio je 1. novembar ove godine, na Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se nadstrešnica i na mestu ubila četrnaest ljudi. Sedamnaest dana kasnije taj broj porastao je na 15 mrtvih. Ali, u večeri 1. novembra Vučić je održao konferenciju za novinare i bio kratak. Izjavio je saučešće porodicama stradalih i obećao utvrđivanje krivične i političke odgovornosti.

Zašto nije izašao iz okvira svojih ovlašćenja? Zato što je ovog puta krivica zaista na rukama njegovog režima koji je tu stanicu renovirao, sklapao, rasklapao i nekoliko puta svečano otvarao. Paradoksalno je, ali uverljivo: kad se naprednjaci ponašaju normalno, krivi su.

VEČITA MIROĐIJA

U Vučićevoj Srbiji blagoslov je svaki dan u kom se živi vratimo kući, svaki dan u kom nam ništa nije palo na glavu, ništa otrovno nismo udahnuli, deca su se vratila iz škole živa i zdrava… Jer, to nije uvek bio slučaj, a on je nekako uvek tu da nam objasni šta da mislimo, da nam pokaže kako više treba da verujemo njemu nego svojim očima. Jer on je svevideći, omnipotentni, sveznajući predsednik.

Nismo zaboravili: kada je nestala dvogodišnja Danka Ilić, pa se saznala njena sudbina, on nam je saopštio šta se detetu desilo. Kad se dogodilo masovno ubistvo u Oglednoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, Vučić je bio taj koji je u celovečernjem programu naklapao satima, te nam na tacni dao sve detalje o porodici trinaestogodišnjeg počinioca, podatke iz zdravstvenog kartona dečaka, detalje o njegovim roditeljima, pa čak i o maloletnoj sestri. O nadstrešnici beknuo nije prvih nekoliko dana. Međutim, 4. novembra gostovao je u emisiji “Ćirilica” na Televiziji Hepi i tu se “razvezao”…

Povodom zahteva opozicije da premijer Srbije Miloš Vučević podnese ostavku zbog urušavanja nadstrešnice, predsednik Srbije predložio je referendum o svom razrešenju.

“Ja vam nudim rešenje, nudim vam veliku pobedu. Da mi ne biste govorili kakva je većina u Skupštini potrebna za sve, mi ćemo da vam damo 126 glasova za većinu. Mi ćemo izaći da tražimo od naroda, da Narodna skupština traži od naroda savetodavno mišljenje na referndumu o razrešenju Aleksandra Vučića. Sad sam proverio sa Dejanom Đurđevićem da li su saglasni sa postupkom razrešenja mene. Ako 50 odsto naroda kaže da je saglasan, više ni dana neću biti predsednik. Ja se javno zavetujem da više neću biti predsednik i idemo na nove predsedničke izbore”, naveo je. Dodao je i da izbori mogu da se održe u januaru, martu ili maju. “Birtajte kad hoćete”, rekao je.

Pisali smo već na ovom mestu: on mora, šta god da se desi, da promeni temu i priča o sebi, jer ne može da podnese da se ne radi o njemu. Čak i kad je tema dvocifren broj mrtvih, on mora o sebi.

Pošto je svemoguć i sveznajuć, rekao je da je pogledao celu dokumentaciju. On je pravnik koji se razume u građevinsku dokumentaciju i stigao je preko vikenda da prouči na hiljade strana (sam je naveo toliko) i uvideo da će biti mnogo teško i tužilaštvu i sudovima – a veštacima najviše – da ustanove da li bi, da nije bilo opterećenja dodatim staklom, to stajalo još godinu, dve ili tri, ističući da su te gvozdene sajle bile dotrajale.”

Ne znam ko je tačno kriv. Svako prebacuje na onog drugog. Ovo se veoma retko događa”, kazao je Vučić. Na opasku Milomira Marića da su u priču uključene i dve firme koje su se bavile nadzorom nad projektom rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu čija se nadstrešnica obrušila na ljude, predsednik je rekao da su to francuska i mađarska firma.

“Srećom nije niko odavde. A projekat je radila naša najbolja kuća u Srbiji, CIP je radio sve što u Srbiji postoji. A privatnici jedva čekaju da se uzme licenca CIP-u”, kazao je Vučić. Komentarišući ostavku ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, Vučić je rekao da je to ljudsko i političko poštenje. Napomenuo je da “većina u Vladi misli da je takav gest neophodan”, dok je on sam odlučio da poštuje volju premijera Miloša Vučevića i ministra Vesića.

DOŠAO JE ZBOG DVA RAZBIJENA STAKLA

Vučić se u Novom Sadu nije pojavio 1. novembra, iako je nekako širom sveta rasprostranjena praksa da se, kad se dogode velike nesreće, najviši državni zvaničnici pojave na licu mesta. Premijer Vučević, inače bivši gradonačelnik Novog Sada, došao je, video i odleteo u Šangaj.

Opet, Vučić se pojavljuje samo kad se nešto svečano otvara i kad treba preuzeti zasluge. Ili kad neko razbije dva stakla na prostorijama Srpske napredne stranke. Upravo to se desilo 5. novembra. Došao je u Novi Sad nakon što su prostorije Srpske napredne stranke ofarbane i na njih bačene kamenice u toku protesta u ovom gradu. Kako je rekao okupljenima, imao je tri poruke koje je važno da pošalje.

“Pod jedan, svi vinovnici i oni koji su na bilo koji način krivi, odgovaraće za ono što se dogodilo u Novom Sadu. Pod dva, i ona se sastoji iz dva dela, prva je ta da nasiljem nikada ništa nećete moći da postignete u modernoj Srbiji. Molim vas da im nikada ne odgovaramo onako kako oni misle da smeju da se ponašaju. Da pokažemo razliku između njih i nas. A posebnu poruku imam, Novim Sadom će upravljati i Mađari i Srbi i Rusini i Slovaci i svi drugi, a nikada oni koji mrze srpski narod. Za one koji misle da mogu da upravljaju Novim Sadom kao što su mislili Belivuk, Miljković i mnogi drugi, onima koji novcem od droge misle da mogu da uplaše svakoga ko misli drugačije u Novom Sadu – od sutra kreće najžešća moguća akcija protiv svih narkodilera. Očistićemo Novi Sad od onih koji su umislili i pomislili da mogu na bilo koji način da upravljaju Srbijom”, naveo je Vučić.

Koja je poruka treća, bog dragi ne zna – možda spada u nastavak ovog besmislenog govora u kom je rekao da je došao zbog toga što su “pogazili srpsku zastavu”.

Naime, pre nego što su crvenom bojom išarali stakla na prostorijama SNS, demonstranti su uklonili zastave Srbije. Nisu glupi, znaju Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne. Na snimcima se vidi da zastave pažljivo uklanjaju i pakuju da ih ne bi umrljali bojom.

Ali, Vučić je, veli, sedeo u Beogradu i gledao protest na TV i nešto je u njemu puklo kad su pipnuli te zastave. Ništa mu nije zatitralo, puklo i zaigralo kad je video da je nadstrešnica ubila 14 ljudi na licu mesta. Zbog (u tom trenutku) 14 mrtvih nije došao, ali je zbog išaranih i napuklih stakala na prostorijama SNS odmah potegao u Novi Sad. Čisto da pokaže prioritete. Pa čak ni tada, u tom u crno zavijenom gradu, okružen svojim pristalicama, nije našao za shodno da na bilo koji načim pomene strahotu koja se desila. Ali smislio je da obeća hapšenje narkodilera, koji sa svime što se događa imaju veze koliko Ibar sa Gangom. Pretpostavlja se da je mislio na Gorana Kovačevića Goranca, za kog, osim činjenice da ima debeo dosije, postoje indicije i da sarađuje sa SNS. E pa taj mu je pobegao iz zemlje ovih dana.

SLIKANJE NA SAHRANI

Dodatni bes javnosti Vučić je izazvao slikama sa sahrane dve devojčice i njihovog dede koji su, sve troje, poginuli kad je pala nadstrešnica. Slike su okačene na njegovom Instagram nalogu “Budućnost Srbije” i sasvim je jasno da su pažljivo režirane. Na njima se vidi Vučić s leđa, a ko god da je slikao, preko njegovog ramena slika tri rake tako da svima bude jasno koliki su njegovi bol i patnja. Potom, predsednik Srbije u raku baca grumen zemlje. Pa još dve slike, na kojima se krsti.

Deo javnosti na društvenim mrežama preusmerio je bes na porodicu koja ga nije oterala. Jako je važno da upamtimo: porodice poginulih nisu i ne mogu da budu krive ni za šta. Porodice poginulih nisu i ne mogu da budu vođe opozicije. Mi pričamo o ljudima koji su tog dana sahranjivali i svog oca i svoje dve ćerke. I o jednom čoveku kog čuvaju Kobre i koji je došao da se slika na sahrani nečijeg oca i nečije dece. O čoveku koji nije otišao u OOŠ “Vladislav Ribnikar” da se upiše u knjigu žalosti, pa je posle tvrdio da je bio tamo.

Iako na Instagram nalogu “Budućnost Srbije” možemo da pratimo svaki korak predsednika Vučića, nesreći u Novom Sadu posvećene su samo dve objave: ove slike sa sahrane i izjava iz večeri 1. novembra kad se nadstrešnica srušila. Čak nema ni slika posete Novom Sadu u noći protesta 5. novembra. Slično je i na njegovom drugom Instagram nalogu @avucic.

Nalog “Budućnost Srbije” ima redovnu video rubriku “Nedelja sa predsednikom”, nekakav pregled njegovih sedmičnih aktivnosti. Nadstrešnica se srušila 1. novembra, a u nedelju 3. novembra nije bilo ove rubrike, da bi se 10. novembra ponovo pojavila i, sudeći po toj objavi, opet smo ekonomski tigar, cveta cveće i sve je u redu u zemlji Srbiji.

U ostalim objavama predsednik Srbije slikan je na pijaci kako bira kupus, susreće se sa Viktorom Orbanom i drugim belosvetskim čudacima, a odneo je i pljeskavice građevinskim radnicima iz Kine koji zidaju Expo. Zanimljiva koincidencija, jer je sam izrazio zabrinutost za to da li će Expo uopšte biti održan posle nesreće u Novom Sadu. Dakle, mi imamo predsednika koji radi krizni PR umesto da preuzme odgovornost za bilo šta u ovoj zemlji.

ĐAVOLI U UŠIMA, ĐENOVA I ŠIPOVI

Konačno, u trenutku pisanja ovog teksta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se javnosti iz Predsedništva Srbije. Na samom početku izjavio je saučešće porodici devojke koja je 15. žrtva nesreće u Novom Sadu. Najavio je nove ostavke već za sredu.

“Odgovornost u krivično-pravnom delu mora da postoji jer 15 ljudi nije poginulo svojom krivicom nego zato što neko svoj posao nije radio valjano i u skladu sa zakonom”, rekao je Vučić. A onda je opet zakukao kako je njemu najteže.

“Za nas već danima predstavlja problem to što neki su uspeli da, ne svojom politikom ni protestima nego strahom koji šire, uspore Srbiju. Danas ne možete da dobijete potpis nijednog državnog organa, niko neće da stavi svoj potpis ni na šta da ne bi bio odgovoran. Svi mi, poput zveri, tražimo krv ne razumevajući da treba da verujemo državi u tome da će pronaći odgovorne. U domovima zdravlja ljudi traže da rušimo nadstrešnice, pomerili smo otvaranje pruge Beograd–Subotica, kako ćemo mostove da rekonstruišemo, ko će da ga pusti.”

Pa je nastavio da se pita kako dalje: “Šta je to što će Srbija da radi u naredne dve godine, kako će da poveća plate i penzije, pustite dnevnu politiku. Postaje gotovo nemoguće, apsolutno nemoguće! Daću sve od sebe do kraja mandata da pokušam da se izborim protiv đavola u ušima kada slušam nekada zastrašene, neretko besne ljude, pokušavajući da preuzmem na sebe odgovornost veću nego ikada da zemlja napreduje.”

Potom je objasnio zašto je veče ranije održao sastanak sa saradnicima u Predsedništvu: “Rekao sam Milošu (premijeru Milošu Vučeviću, prim. nov): nije problem, sve što je potrebno do kraja mandata, svalite na mene. Ja sam za sve kriv. Srbija ne sme da stane. Evropa je stala, njihova stopa rasta je 0,7, naša 3,9 ili 4,0.”

I još je kukao kako “tragediju” u Novom Sadu niko nije namerno izazvao, ali “neznanje, nestručnost i neodgovornost vas ne oslobađaju krivice”.

Zatim se iznenada izvikao na opoziciju: “Al’ što lažete da je u Đenovi uhapšeno 50 ljudi za 24 sata. Tamo je srušen most, poginulo 43 ljudi, prvo hapšenje dve godine kasnije, proces još nije završen posle 180 ročišta. Što lažete, da ništa ne bismo izgradili?”

U problemu je predsednik i njemu je najteže, jer ima sad tu neka caka oko šipova za temelje za nacionalni stadion, pa sad niko to neće da radi, jer traži sto puta veće osiguranje nego do sad.

Onda je prešao na ono njegovo, standardno: koliko imamo šećera, kukuruza, gasa, struje, biće još povećanja penzija i sledeće godine i sve to praćeno grafikonima. Pa onda putevi, ima do Vidovdana da pootvara sto hiljada miliona kilometara puteva.

I tu je sad već stvarno dosta. Odavno je dosta.