Nedelja

Zimovanje

Bezobrazni Kopaonik

Zimske čarolije u Srbiji sežu od neočišćenih drumova, preko trotoara na kojima se može slomiti kuk, pa sve do ostanka bez struje i grejanja. Ali, ako se sudi po kritikama sa društvenih mreža, ne provode se sjajno ni oni na skijama. Gosti Kopaonika kritikuju gužve na žičarama, gondole koje, navodno zbog vetra, ne rade, staze kojima retko ide ratrak ili nemaju dovoljno snega, kao i potpuni kolaps infrastrukture.

Planina koja u udarnim danima beleži i po petnaestak hiljada skijaša, odavno nije u kategoriji mamipara za turiste – bliža je kategoriji organizovane pljačke. Poznata TikTokerka Mara Ognjenović navela je sredinom decembra da su tada radile samo tri staze. “I onda volim da kolima odem do centra, i da me tamo sačeka lopatarska parking mafija: ‘Dobar dan – Dobar dan: hiljadu dinara’. I volim da sednem u kafić, da naručim čaj i da ga platim 500 dinara. To je moj gušt”, kaže ironično. “Skijališta Srbije, sram vas i stid bilo, ovo je blamantno kako skijalište izgleda, a vi naplaćujete punu cenu. Sramno!”

Druga korisnica ove mreže, Saša Sinđelić, kaže da gondola do Brzeća nije radila, ali ni da nikakav prevoz nije bio organizovan. “Nego se očekuje da sada na ski-pas koji sam platila 30.000 dinara za sedam dana, platim još 4.000 (za taksi) do staze i 4.000 nazad”, kaže ona i dodaje da je zvanje telefonske podrške uzaludno.

Prema cenovniku Skijališta Srbije, za šestodnevni ski-pas za odraslu osobu treba izdvojiti od 24.900 do 27.100 dinara, dok dnevna karta iznosi između 5.600 i 6.500 dinara. Gotovo svi ski-centri u Srbiji beleže pad gostiju, posebno domaćih turista. Skijaši kažu – u inostranstvu se dobije bolje za manje pare.

Slučaj Generalštab

TOK traži robiju za ministra

foto: vladimir šporčić / tanjug

Ako se ne pozove na imunitet, ministar kulture Nikola Selaković bi 4. februara trebalo da se pojavi na prvom ročištu pred Višim sudom gde će odgovarati na optužbe da je “mućkao” kako bi zgrade Generalštaba bile srušene.

U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), iz koje citira “Danas”, Selaković, njegova sekretarka i v. d. direktori dva zavoda za zaštitu spomenika terete se da su lažirali isprave i zloupotrebili službeni položaj.

Ideja je bila, navodi se u optužnici, da se proizvedu dokumenti neistinite sadržine kako bi služili za “obrazložene predloge” Vlade zašto treba ukinuti zaštitu Generalštabu i celom potezu pri Ulici kneza Miloša. To je parlament i učinio donošenjem posebnog zakona. Sve je potkrepljeno prepiskama između optuženih sa Votsapa i Vajbera.

Iako je posao gradnje luksuznih stanova, hotela i kockarnice zasad propao povlačenjem Džareda Kušnera, Selakoviću prete tri godine robije, koliko traži TOK.

Ministar je nastavio sa vređanjem tužilaca govoreći o “iskonstruisanom” slučaju koji vode “štetočine” i “blokaderski ološ”. Slično kaže i predsednik Vučić, koji opet izaziva TOK da optužni njega lično i obećava da će abolirati i Selakovića i druge optužene.

Venecuela

Dve žene, dva sveta

Delsi Rodrigez (55), pravnica, čavistkinja, do juče desna ruka Nikolasa Madura, položila je zakletvu kao prelazna predsednica Venecuele. Oko nje su, u znak podrške, složno stajali politički i vojni lideri.

Njen zadatak biće špaga – da zadovolji vrhušku režima, a da ne stane na žulj američkom predsedniku Donaldu Trampu koji joj je pretio da će proći “gore nego Maduro” ukoliko ne sluša.

Tramp, delajući u tradiciji američke uloge svetskog policajca, ostavio je establišment i pola sveta u čudu jer upad u Venecuelu i otmicu Madura nije pravdao demokratijom i ljudskim pravima nego, naprosto, naftom.

Utoliko analitičari ne daju bogzna kakve šanse drugoj bitnoj ženi venecuelanske politike. Marija Korina Mačado (57), inženjerka i tačeristkinja, konačno je izašla iz ilegale. Po svemu sudeći, ona uživa najveću podršku naroda. Kad joj je režim 2024. zabranio da se kandiduje za predsednicu, podržala je kandidata koji je, prema tvrdnjama opozicije, osvojio dve trećine glasova. Režim je proglasio Madura za pobednika.

Ako Rodrigez mora da se povinuje Trampu pa najavljuje spremnost da “pregovara” o naftnim izvorima, Mačado bi da bude još pitomija pa je Trampu ponudila svoju Nobelovu nagradu za mir jer ju je on, tobože, još više zaslužio.

Američki predsednik drži Rodrigezovu na kratkoj uzici. “Ona je simpatična žena, ali u sopstvenoj zemlji nema ni podršku ni poštovanje”, rekao je usputno. A onda ju je pozvao u Belu kuću, na sastanak ovog četvrtka.

Doduše, analitičari kažu da je za demontažu režima potrebno više od Trampovog miga. Moćna vojska, čiji su generali ogrezli u privilegijama i poslićima, za sada ne okreće leđa čavizmu.

Strip

Skupoceni Supermen

foto: andrew wilson/metropolis collectibles inc. via ap

Retki primerak prvog stripa o Supermenu iz 1938. godine prodat je na aukciji za 15 miliona dolara. U pitanju je jedno od kod kolekcionara najcenjenijih dela – prvi deo serije “Action Comics”. Veruje se da postoji manje od sto primeraka stripa koji je, kad je štampan, prodavan za deset centi.

Na vrtoglavu cena koju je platio anonimni kolekcionar uticalo je i to što je baš ovaj primerak ranije pripadao holivudskom glumcu Nikolasu Kejdžu, ljubitelju stripa. On je “Supermena” pazario 1996. za 150.000 dolara, ali mu je ukraden iz kuće 2000. godine. Pronađen je jedanaest godina kasnije u jednom skladištu u Kaliforniji. Medijska saga digla mu je cenu, tako da je lopov Kejdžu maltene zaradio pare. Ubrzo ga je prodao za 2,2 miliona dolara.

Stiven Fišler, prvi čovek Metropolisa koji trguje starim izdanjima stripova, uporedio je ovo sa krađom Da Vinčijeve Mona Lize iz Luvra 1911. godine. “Pronalazak slike učinio je da Mona Liza iz sjajnog Da Vinčijevog dela preraste u svetsku ikonu. E, upravo to je strip ‘Action No 1’ – ikona američke pop-kulture.”

Studentska lista

Prvi obrisi programa

Mesecima se u političkoj i medijskoj čaršiji zna da studenti u pobuni spremaju detaljan izborni program, a sada bi on mogao biti javno predstavljen u kratkim crtama.

To će, navodno, biti učinjeno u subotu (17. januara) na protestu u Novom Sadu, piše list “Danas”. Do odlaska “Vremena” u štampu studenti nisu potvrdili ovu informaciju, niti izneli plan protesta. Naslućuje se da bi na njemu trebalo da bude više govornika iz redova studenata.

Jasno je da će skupa biti, prvog većeg od decembarske akcije “Raspiši pobedu” kada su studenti, po sopstvenim navodima, prikupili oko četiristo hiljada potpisa podrške građana.

Zna se i da su od objave zahteva za vanrednim izborima studenti imali unutar pokreta žustre debate o tome šta posle. Treba li, u slučaju pobede, ići na oročenu vladu koja bi pripremila teren za poštene nove izbore ili na pun mandat sa punim programom? Nadvladala je druga opcija.

Sociolog Jovo Bakić, koji, kao ni druge javne ličnosti, još nije rekao da li je na studentskoj listi, potvrdio je postojanje programa. “Stvari su razrađene, ostaje još nekoliko detalja da se uredi. Na primer, program za energetiku je gotov i još neki programi. U tom smislu, sve ide kako treba”, rekao je on za KTV.

Što se tiče liste, Bakić tvrdi da je takoreći gotova te da svaki kandidat ima po dve “rezerve”. “Spremni smo za izbore kad god ih raspiše i mi ćemo preći Srbiju uzduž i popreko da upoznamo ljude i sa listom i sa kandidatima.”

U jednom od čestih nastupa na televiziji, predsednik Aleksandar Vučić najavio je izbore za kraj godine.

Ubistvo Ćuruvije

I dalje bez pravde

foto: andrija ilić / fonet

Vrhovni sud je utvrdio da su bitno povređene odredbe krivičnog postupka kada su pravosnažno oslobođeni optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Iako ova odluka niti menja presudu niti proces vraća na početak, može pak da podstakne tužilaštvo da nastavi istragu i iznađe nove dokaze, nada se Veran Matić, prvi čovek Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Veće Apelacionog suda je 2024. oslobodilo optužbi ondašnjeg šefa Državne bezbednosti Radeta Markovića, te službenike DB-a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića koji su prvostepenom presudom bili osuđeni na ukupno sto godina zatvora.

“Apelaciono veće je ključne dokaze praktično eliminisalo iz samog procesa i na osnovu toga donelo oslobađajuću presudu”, ponavlja sada Matić u razgovoru za Slobodnu Evropu.

Fondacija koja nosi ime Slavka Ćuruvije pozdravila je presudu Vrhovnog suda, ali je dodala da to ne menja “užasnu činjenicu” da odgovorni još nisu kažnjeni.

Ćuruvija, osnivač prvih nezavisnih novina devedesetih, ubijen je ispred zgrade u kojoj je živeo na Uskrs 1999. godine, tokom NATO bombardovanja. Bio je kost u grlu tadašnjem režimu, posebno supruzi predsednika Mirjani Marković.