Nedelja

Kampanja

Vučić i volovi

Vučić u nazivu liste, Vučić na bilbordima, Vučić pod šatrom sa narodom i volom na ražnju. Tako izgleda finiš kampanje pred izbore u Negotinu, Mionici i Sečnju u nedelju (30. novembar), mestima gde je vlast imala oko osamdeset odsto glasova.

U Negotinu, jedinom mestu gde su se opozicija i studenti organizovali u jedinstvenu listu, od jula je defilovalo barem desetak ministara i direktora javnih preduzeća. Nasipa se tucanik i asfaltira, uručuju kamioni za lokalna preduzeća, najavljuju gradnje igrališta, dele paketi…

Sve to, ukazuje Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, nisu legitimne partijske aktivnosti nego takozvana funkcionerska kampanja.

“Svima je jasno da je reč o prikrivenoj stranačkoj promociji, a ne o redovnom radu funkcionera. Ali zakon to ne zabranjuje, što je jedan od razloga zašto bi Zakon o sprečavanju korupcije morao biti dopunjen”, kaže Nenadić za “Vreme”.

Što se tiče protivnika vlasti, “kolone” pokazuju kako opozicija još nije u stanju da se nedvosmisleno okupi i da zadobije podršku studenata, makar na lokalu.

U jednoj analizi, portal Mašina podseća na referendumsku atmosferu u junu kada se glasalo u Kosjeriću i Zaječaru, gde su vladajuće stranke jedva i sumnjivo pobedile. Vučić je, ocenjuje se, prvi put suočen sa verodostojnim protivnikom.

“Formula je, u tom smislu, jednostavna: bilo koja lista koju podrže studenti imaće, ako ništa više, puncher’s chance”, piše Mašina, ali dodaje da u opozicionom delu javnosti ne vlada “hajp” iz juna.

Vučić je već najavio ubedljive pobede u Negotinu, Mionici i Sečnju i u tu svrhu mobilisao aktiviste, državni aparat, narodne pare i propagandu. Tako bi tokom naredne dve-tri sedmice dobio rezultat kojim će da se hvali.

Izmene zakona

Naprednjački legalizam

Vladajuća većina u Skupštini dala se u izmene zakona o vojsci i tužilaštvu dovodeći propise u sklad sa realnošću da zemljom upravlja jedan čovek.

Predsednik Vučić, danas formalno sa ovlašćenjima poput engleskog kralja, biće upisan u Zakon o vojsci kao “vrhovni komandant”, kako mu ionako tepa njegova svita.

Doslovno: “Načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja”.

Potpredsednik stranke Srbija centar i poslanik Slobodan Petrović rekao je pred nadležnim odborom: “To znači da bi predsednik, koji je civil, mogao direktno da izdaje naređenja Generalštabu i na taj način da se meša u ono u šta se ne razume”.

To je još i bezazleno tumačenje. U jeku protesta, kritičari ne isključuju mogućnost da Vučić pokuša da upotrebi vojsku, nakon što je policiju prožeo “lojalistima”.

Menja se i Zakon o tužilaštvu tako što se krešu nadležnosti vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, koju bije glas da se “odmetnula” i pomalo počela da radi svoj posao.

Ubuduće bi Savet tužilaca trebalo da određuje koji tužioci će biti upućivani iz nižih u viša tužilaštva. Režimski tabloidi već pišu da će Savet poništiti odluke Dolovčeve, pre svega prebacivanje kadrova u Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje vodi istrage za nadstrešnicu i Generalštab.

Kako za “Vreme” kaže Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca Srbije, to je još jedan pokušaj kontrole. Između ostalog i odredbom da će u viša tužilaštva biti upućivani samo privremeno.

“Tako će Savet moći da odluči o njihovoj sudbini, u zavisnosti od toga kako se budu ponašali i koje odluke budu donosili”, kaže Lazić.

foto: aleksandar barda / fonet

Školstvo

Gušenje Pete

Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, neizvesna je sudbina ugledne Pete beogradske gimnazije. Iako su njeni đaci prošle sedmice tesno izglasali obustavu blokade i povratak na nastavu, Ministarstvo prosvete istrajavalo je u tome da učenici budu “privremeno” razmešteni u dve osnovne škole.

Izgovor za to je kontrola prostorija gimnazije posle blokade, kao da su tamo boravili pacovi i lopovi, a ne đaci. “U petak sam potpisao molbu MUP-u da pregledaju zgradu i utvrde bezbednost, nakon toga sanitetske službe, komisija da izvrši popis imovine”, rekao je tokom vikenda ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Raspored časova koji je dostavljen razrednim starešinama predviđa, pričaju roditelji, i po 14 časova dnevno. Prepodne onlajn, a onda u prostorijama dveju osnovnih škola.

“Tako bi školske aktivnosti trajale ukupno deset sati dnevno”, kaže nam majka jednog đaka. “Zaista ne znam šta je ovo ako ne osveta deci Pete gimnazije.”

Peta je u žiži jer se u prvom talasu blokada pokazala kao jedna od najupornijih. Potom je ministar Stanković postavio svoju v. d. direktorku Danku Nešović, a ona otpustila dvadesetak nastavnika zbog čega đaci gube časove.

Neki se pribojavaju sudbine Jovine gimnazije u Novom Sadu, gde se više ne pohađa nastava, a kada će opet – ne zna se. Ta gimnazija tokom leta nije uklonila staklenu kupolu iznad svečane sale, što je naložila građevinska inspekcija jer je kupola zidana pre desetak godina bez dozvole i navodno nije bezbedna.

foto: vreme

Black Week

“Vreme” sa popustom

Dok traje Black Week, sedmica kad svet poludi od šopinga, “Vreme” nudi 20 odsto popusta na sve pretplate. Ne tražimo potrošače nego – svesne čitaoce.

Sve ćete naći na www.vreme.com u odeljku “pretplata”. Ako volite papir, što pozdravljamo, štampano “Vreme” dobijate za oko 230 dinara po broju. U Beogradu – brzo i efikasno, kurirskom službom.

Ako odaberete godišnju digitalnu pretplatu, “Vreme” čitate za 150 dinara po broju. Bolji njuzleter Međuvreme plus možete dobiti već za 280 dinara mesečno.

Idu i praznici, vreme darivanja. Bilo koju pretplatu možete pokloniti nekome – samo upišite njihovu imejl adresu ili podatke za dostavu.

“Vreme” se oslanja na Vas jer veruje da samo tako ide nezavisno novinarstvo, bez režima, korporacija i tajkuna, bez kompromisa. Akcija traje do kraja novembra.

Ukrajina

Trampov ćorak?

Traju nadgornjavanja, tumačenja i zakulisni pregovori o američkom planu za mir u Ukrajini od kojeg se nekima u EU digla kosa na glavi, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je “jednim od najtežih momenata u istoriji naše zemlje”.

Nacrt u 28 tačaka, procurio preko medija, predviđa da se Ukrajina odrekne dela teritorije, ne uđe u NATO i ograniči veličinu vojske. Nude se nejasne američke garancije i obnova zemlje.

Autor je navodno Stiv Vitkof, izaslanik predsednika Donalda Trampa, a iza plana je stao šef diplomatije Marko Rubio. Neki visoki zvaničnici Stejt departmenta tvrdili su da plan nikad nisu videli, a neki otvoreno sumnjaju da je dostavljen iz Kremlja.

Gorljivo se pregovara, a malo ko je spreman da govori javno. “Vašington post” prenosi kako su Kijev i Evropljani izdejstvovali da se ukloni ideja o ograničenju ukrajinske vojske na 600.000 ljudi, te da Tramp razmišlja da Ukrajini posle rata ustupi rakete dugog dometa “tomahavk”.

Nemački šef diplomatije Johan Vadeful je natuknuo da će iz nacrta nestati i sve što se tiče Evrope i NATO. “Ne sme biti dogovora iza leđa Evropljana i Ukrajinaca”, rekao je on.

Izmenama sad navodno nisu zadovoljni u Kremlju. Deluje da se još jedna Trampova inicijativa – prvo ponuđena Kijevu u stilu ultimatuma, uzmi ili ostavi – izrodila u dugo nadvlačenje od kojeg možda, opet, ne bude ništa.

Tačni podaci se kriju, ali prema procenama, oko 400.000 ljudi poginulo je na obema stranama od početka totalne ruske invazije u februaru 2022. godine.

Repulika Srpska

Karan je Dodik

Novi predsednik Republike Srpske je Siniša Karan (63), doktor pravnih nauka, profesor, dugogodišnji čovek od poverenja Milorada Dodika.

Karan je u nedelju osvojio knap preko 50 odsto glasova kao kandidat, samo tri procenta više od Branka Blanuše (SDS). To prate protesti opozicije koja tvrdi da su u Doboju, Zvorniku i Laktašima rezultati frizirani i tamo traži ponavljanje glasanja.

Dodik, koji je nedavno podvio rep pred američkim sankcijama i odlukom institucija BiH da mu zabrane vršenje funkcija na šest godina, tako je ostvario malu pobedu – nastaviće da vlada kroz lik Siniše Karana, koji je sam sebe reklamirao kao “drugi oblik Dodika”.

“Siniša Karan nije pokušao ni da razdvoji sopstveni identitet od Dodikovog. On je svoj duh, tijelo i misao ugradio u jednog jedinog entitetskog predsjednika”, piše za “Vreme” Tanja Topić.

Karan će najpre biti prvi čovek entiteta svega jedanaest meseci – redovni izbori moraju da se održe u oktobru 2026. Veruje se da će tada protivkandidat Dodikovom čoveku biti gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković (SDS).

U nedavnoj turneji beogradskim režimskim televizijama, na pitanje šta je on trenutno, Dodik je rekao: “Budući predsednik, čim bude bilo prilike da se ponovo kandidujem, a biće ubrzo. A u međuvremenu, ostajem najvažniji čovek i biću predsednik svih predsednika u Republici Srpskoj. Je l’ dovoljno?”

Inače, građani nisu pokazali entuzijazam približan ljudima sa političke scene. Izlaznost je bila svega 36 odsto.