»Našli ste koga ste tražili…«

Petnaest godina i deset meseci mnogi su se pitali kad će Ratko Mladić konačno biti uhapšen, a kad se to desilo, mnogi su se iznenadili. General Mladić je prvi put optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom 24. jula 1995, a uhapšen je 26. maja 2011. u 5.30 h, kod svog rođaka u selu Lazarevu, deset kilometara udaljenom od Zrenjanina u kome živi 3300 stanovnika, mahom kolonista.

Pre nego što je zvanično objavljena u Beogradu, vest o hapšenju procurila je tog prepodneva preko hrvatskih sajtova, ali mnogi su u nju sumnjali pošto su već jednom, 21. februara 2006, svetski i domaći mediji bili objavili lažnu vest da je on uhapšen i čak transportovan u Hag.

Na vanrednoj konferenciji u četvrtak, 26. maja u 13 časova, predsednik Srbije Boris Tadić se obratio građanima ozbiljnim glasom rekavši da je tokom jutarnjih časova uhapšen Ratko Mladić u akciji koju su izvele koordinisano BIA i Služba za otkrivanje ratnih zločina, da je rad na traganju za optuženima za ratne zločine obezbedio da Srbija podigne svoj moralni kredibilitet u međunarodnoj javnosti, da je zatvoreno jedno poglavlje istorije koje bi moglo dovesti do pomirenja u regionu.

Desetak dana ranije haški tužilac Serž Bramerc napisao je nepovoljan izveštaj o nedovoljnoj saradnji Srbije s Haškim sudom, s motom da hvatanje begunaca nema alternativu, a da je u svakom slučaju ključ za hvatanje begunaca – u Beogradu. Taj izveštaj Bramerc će 6. juna predstaviti na sednici Saveta bezbednosti UN-a. Posle hapšenja Mladića predsednica Skupštine Srbije Slavica-Đukić Dejanović diplomatski izjavljuje da se nada da će sada „gospodin Bramerc očigledno revidirati svoj stav“. Izveštaj neće biti menjan, već dopunjen usmenim izlaganjem tužioca koji je, u međuvremenu, pohvalio Srbiju.

NISMO DECA: Srpski zvaničnici kojima je svaki međunarodni kontakt, svaki skup u poslednjoj deceniji počinjao pitanjem o Mladiću, sada pokazuju olakšanje, ali i ne uspevaju sasvim da sakriju frustraciju zbog toga što su bili godinama uhvaćeni u makaze između pretežnog raspoloženja srpskog javnog mnjenja (51 odsto građana protiv izručenja, po jednoj anketi od pre desetak dana) i otvorenih sumnji od strane međunarodnih faktora te domaćih i stranih „dedinjologa“ da se ponašaju licemerno, da znaju gde je Mladić, ali da neće da ga uhvate. „Da smo znali, zašto ga ne bismo uhapsili bar pre nego što je Bramerc poslao izveštaj u Njujork, a ne posle toga. Pa nismo deca…“, kaže jedan visoki funkcioner.

Hapšenje Mladića je pratio manji medijski spektakl nego što je to bilo 21. jula 2008. kada je hapšen Radovan Karadžić.

Slučaj doktora Dabića je pobuđivao maštu i intrigirao medije, a hapšenje generala Mladića kod rođaka na selu je imalo elemente antidrame. Bilo je pretpostavki da je on okružen pretorijanskom gardom, a bio je sam kad je uhapšen; bilo je pribojavanja da će potegnuti oružje, a on je, navodno, mirno predao ličnu kartu kojoj je istekla važnost i rekao: „Čestitam, našli ste koga ste tražili…“

Napokon, bilo je pretpostavki da bi njegovo hapšenje moglo da dovede do destabilizacije prilika u Srbiji, a samo su izbili incidenti manjeg obima. Predsednik Tadić je izrazio očekivanje da Srbija zbog hapšenja Mladića neće zapasti u političku nestabilnost i saopštio je da su svi ukupni bezbednosni kapaciteti podignuti na viši nivo i da će svako ko pokuša tako nešto biti uhapšen i gonjen. Prisustvo policije je bilo vidno oko zgrade Vlade, Skupštine, Skupštine grada Beograda, Predsedništva Srbije i zgrade Radio-televizije Srbije i diplomatskih predstavništava.

I oni koji se protive izručenju Mladića i oni koji po stadionima uzvikuju njegovo ime i nose majice s njegovim likom očigledno su oguglali na tu temu i deprimirano se mire s tim da je izručenje neminovnost. U blogovima poslovično nepismenim bezobzirnim i grubim i kad su za i kad su protiv ima i humora TV rijaliti generacije: „Pobednik Survivora magacioner Goran Hadžić!“

Na tabli na ulazu u selo Lazarevo neko je zalepio papir s natpisom „Heroj Ratko“, a na Google Earthu neko je okačio sliku starog lazarevačkog groblja s pretećim potpisom „Tadiću, čeka te ovo desno…“

„Moje kolege i ja smo tada (u vreme hapšenja Karadžića) primili oko 70 pretnji smrću, a od hapšenja Mladića nijednu“, rekao je zamenik javnog tužioca Bruno Vekarić za „Njujork tajms“.

Meštani Lazareva su se malo koškali s novinarima, a neki od njih posle izjavljivali da im se ne dopada što se o selu govori u negativnom kontekstu pa bi kolonistima iz istočne Bosne zemljaci mogli da zamere da su izdali generala Mladića (vidi tekst „Da su znali i život bi dali“).

Nagrada za dojavu o Mladiću neće biti uručena, policija je otkrila Mladića, a ne doušnici. Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Izetbegović izjavljuje da su hapšenje Ratka Mladića izvele srpske snage uz pomoć zvaničnih institucija BiH. Tužilac za ratne zločine Vukčević je posle tvrdio da je bilo saradnje sa stranim obaveštajnim službama, ali da su operaciju lociranja i hapšenja Mladića izvele srpske službe. Rasim Ljajić izjavljuje Rojtersu da je Mladić lociran praćenjem njegovih ratnih drugova, grupe bosanskih Srba koji žive u Srbiji, koji su bili sa njim povezani u prošlosti, i njegove familije…

SERIJA MANJIH PROTESTA: U četvrtak uveče u Beogradu se u nekoliko navrata okupljalo nekoliko desetina demonstranata. Sa Trga Republike policija je rasterala oko 50 mlađih ljudi koji su uzvikivali „Hvala ti, Ratko“ i „Spasi Srbiju i ubij se, Borise“, a pripadnicima policije: „Idite na Kosovo“. Privedeno je 35 osoba zbog narušavanja javnog reda i mira.

Istog dana u Novom Sadu oko 500 demonstranata je prevrtalo kontejnere na Bulevaru oslobođenja, palilo baklje, bacalo „topovske udare“, pokušalo da uđe u RTV Vojvodine, razlupalo prostorije Demokratske stranke, upalo u Srpsko narodno pozorište, gde se održavalo Sterijino pozorje. U toj grupi su, sudeći po medijskim izveštajima bili i pripadnici ultradesničarskih pokreta „Nacionalni stroj“, „1389“, „Obraz“. Uzvikivali su „Nož, žica, Srebrenica“, „Spasi Srbiju i ubij se, Borise“, „Tadiću, ustašo“, „Ustanak“, „Ustani, Srbijo“, „Ustaše“. Policija ih je rasterala, a u nedelju je bezbednosno rizična utakmica Vojvodina – Crvena zvezda protekla mirno – u prisustvu vlasti.

U noći između četvrtka i petka polomljeni su prozori na prostorijama centrale Liberalno-demokratske partije u centru Beograda.

U Republici Srpskoj protesti zbog hapšenja Ratka Mladića su održani 27. maja na Palama i u Lukavici, gde se okupilo oko 1500 građana. U organizaciji boračkih udruženja Istočno Novo Sarajevo i Istočna Ilidža oni su nosili srpske zastave sa grbom Nemanjića, slike generala Mladića i transparente na kojima je, između ostalog, pisalo „Đenerale uz tebe smo, studenti Pala“. Nekoliko hiljada građana okupilo se na Trgu palih boraca ispred Spomenika braniocima Republike Srpske u Višegradu. U centru Banja Luke nepoznata lica postavila su veliki transparent sa slikom Ratka Mladića, na kojem je ispisano „Slomljeno je krilo, ali pamtimo vojnički let“. Učesnici mitinga u Kalinoviku, rodnom gradu Ratka Mladića, demonstranti koji su došli iz Hercegovine, Sarajevsko-romanijske regije i Gornjodrinske regije nosili su parole podrške među kojima i onu koja kaže: „Uzeli ste nam orla, ali je ostalo gnijezdo“. Na prilazima Kalinoviku stajao je veliki transparent „Dobro došli u Mladićevo i svi smo mi Ratko“. Centralni protestni skup povodom hapšenja generala Ratka Mladića najavljen je za utorak, 31. maja u Banja Luci (vidi tekst „Hajka na ‘izdajnike’“).

Predstavnik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović pozvao je građane na miting pod nazivom „Saradnja sa Haškim tribunalom predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa“, a radikali su najavili da će u Skupštini pokrenuti postupak za smenu predsednika i premijera Srbije. Na opomenu policije (Dačić) da vode računa o tome da postoje i neki ljudi i neke grupe koje mogu da iskoriste takva okupljanja i naprave probleme potpuno nezavisno od samog organizatora, kao prošli put, kada je uhapšen Karadžić. Potpredsednik SRS-a Zoran Krasić je na to izjavio da radikalima nisu politički protivnici izlozi i kontejneri, nego SAD, Velika Britanija, NATO i EU.

Zbog najave da će biti prisutne ultradesničarske organizacije u nedelju je u Beogradu bilo angažovano oko 3000 policajaca raspoređenih oko važnih objekata i ambasada. Izručenja do sada jesu pratile demonstracije, ali one nisu prerastale u šire sukobe. Povodom izručenja policijskog generala Sretena Lukića 2003. učestvovala je i policija, manjih incidenata bilo je prilikom hapšenja Slobodana Miloševića 2001. i Veselina Šljivančanina 13. juna 2003.

Oko 10.000 pristalica radikala je u nedelju 29. maja u 19 časova mirno i glasno protestovalo na platou ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu. Pročitano je i pismo Vojislava Šešelja, koje je čitao Šešeljev sin. Prisutni su bili i članovi porodice Ratka Mladića (govorio je njegov sin), zatim vođa „Obraza“ Mladen Obradović, koji je nedavno osuđen na zatvorsku kaznu zbog organizovanja nereda tokom Parade ponosa 2010, senator RS Kosta Čavoški, predsednik Srpske partije socijalista Siniša Vučinić, glumica Ivana Žigon i drugi.

RUTINA: U Srbiji, stranačka reagovanja na hapšenje su bila očekivana i rutinska.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković: da moramo ispuniti sve međunarodne obaveze, imajući u vidu da Srbija ove godine treba da dobije status kandidata.

Socijalisti su se držali uzdržano. DSS prvo nije davao komentare, a nešto kasnije je saopštio ocenu da će se posle hapšenja Mladića pritisci na Srbiju nastaviti i da će se ticati Kosova.

Liberalno-demokratska partija – da je posle hapšenja Ratka Mladića Srbiji neophodna spremnost na promenu politike prema Bosni i Hercegovini.

Ujedinjeni regioni Srbije – ocenjuju da je hapšenjem Ratka Mladića Srbija pokazala spremnost i sposobnost da odgovori svojim međunarodnim obavezama, čime je povećala kredibilitet u međunarodnoj zajednici, mada se članica URS-a Maja Gojković jadala zbog toga što je Mladić izdan.

Demokratska stranka je ukazivala na to da je hapšenje Mladića pokazalo sposobnost države da ispuni obaveze, snagu društva koje je napravilo diskontinuitet sa prošlošću, ali i licemerje novopečenih Evropejaca koji su pokazali lažnost svog novog opredeljenja.

To se odnosilo na naprednjake kod kojih je bila vidljiva najveća promena tona među političkim partijama. U saopštenju su napisali da je hapšenje Ratka Mladića bila jedna od nespornih i nedvosmislenih međunarodnih obaveza koje je Srbija sama preuzela, a da u zakonske i moralne obaveze spadaju i hapšenje i procesuiranje onih koji su počinili najteže zločine protiv srpskog naroda.

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je u prvoj reakciji rekao da je zaista iznenađen hapšenjem Mladića i da je akcija ko zna koliko pripremana.

Na pitanje „Politike“ o Nikolićevoj izjavi da je vlast verovatno znala sve vreme gde je Mladić, Vučić je objašnjavao: „Nismo ni mi sanjali da je Senad Avdić, glavni urednik ‘Slobodne Bosne’, bio u pravu kada je pre sedam meseci rekao da je Mladić u okolini Zrenjanina. Nismo mi znali, nego je Tadić dojavio predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, a on ‘Jutarnjem listu’ pa smo preko njih to saznali. Mi smo se nadali i mislili da on to ne zna, ali izgleda da nismo bili u pravu…“

CURENJE: Neki mediji su nagađali da je predsednik Tadić nadgledao konspirativno izvedenu operaciju, kao Obama likvidaciju Osame, a neki mediji slave ulogu šefa njegovog kabineta Miodraga Rakića. Pošto je nakon hapšenja vladala informaciona glad, kolala su nagađanja, pa je ministar policije Dačić tek pri kraju tog dana zaređao da demantuje i ispravlja detalj po detalj: Mladić nije imao dokumenta na tuđe ime, već sopstvenu ličnu kartu kojoj je istekao rok, kuća u kojoj je zatečen nije ranije pretresana, itd.

U podtekstu se osećalo pitanje o curenja informacija o hapšenju, pre nego što ih je predsednik Tadić saopštio javnosti. Bilo je potencijalno zapaljivih uzgrednih pitanja o poverljivosti informacija, poverenju među funkcionerima, eventualnom prisluškivanju i dostojanstvu države.

Vest o hapšenju stigla je, kako izgleda, sa Briona, gde su se sastali Serž Bramerc, hrvatski državni tužilac Mladen Bajić i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On je u nekom intervjuu posle objašnjavao da je, „kad je sve bilo gotovo“, Bramercu šapnuo da je Mladić uhapšen, da mu je ovaj ispod stola stisnuo ruku čestitajući mu, a da je to Bajić primetio. Ako je preko njega to procurilo do medija, onda je to izneveravanje poverenja, koje bi moglo da potkopa međupolicijsku regionalnu saradnju koja je inače u usponu, ali to pitanje se sada ne dramatizuje.

Kao usamljeni begunac Mladić podseća na policijskog generala Rođu Đorđevića, koji je u Crnoj Gori radio kao građevinski radnik. Mladić, sudeći po izgledu i kretanju u trenutku kada je ulazio u sudnicu beogradskog Specijalnog suda, teško da je bio u prilici, bar u poslednje vreme, da radi na građevini, o čemu su nagađali neki mediji, pozivajući se na sagovornike koji su ga prepoznali po fotorobotu starom nekoliko godina koji je tog dana predočen javnosti. Opisi okolnosti u kojima je Mladić zatečen zasad ne govore o nekoj jakoj logističkoj podršci, pa nije bilo povoda za obnovu teze o pomoći pritajenih snaga bivšeg režima ili vojske koja se protivi reformi, što je bila omiljena teza prethodnih godina. Pet lica privedenih zajedno s Mladićem, uključujući i njegovog rođaka Branka pušteni su iz pritvora, a najavljena je istraga o tome ko je bio Mladićev jatak, dok je Bramerc izjavljivao da bez podrške Mladić nije mogao toliko izdržati, a CNN agresivno ispitivao Tadića ko je Mladiću pružao podršku.

LEKOVI RASUTI PO STOLU: Ljajić je iznosio detalje koji govore da je Mladić živeo asketskim životom, da nije napuštao svoje sklonište, da je retko otvarao prozore, da je njegova soba bila u neredu, sa mnoštvom lekova i pilula na stolu, da je verovatno sam sebi davao terapiju posle moždanog udara 2008, da je kod njega pronađen stari mobilni telefon koji nije koristio.

Prvi snimak koji prikazuje Mladića kako se polako nesigurno kreće pored prilično opuštenih policajaca u Specijalnom sudu prikazan je nekih 12 sati nakon hapšenja. Posle su oni koji su ulazili u sud pominjali različite detalje o Mladićevom izgledu i stanju – da je bled kao da nije izlazio na sunce, da mu je neko pomogao da se obuče zbog ukočene desne ruke, da je njegovo zdravstveno stanje nepovoljno, da ne pomera prste, da ne oseća desnu stranu, da priča nepovezano, da čak traži da mu donesu leš njegove pokojne ćerke i da advokat ne može da razume njegove naloge.

Njegovo saslušanje kasno po podne u danu kada je uhapšen sudija je prekinuo ne završivši identifikacionu proceduru. Nastavljeno je sutradan nakon Mladićevog lekarskog pregleda koji je obavio tim lekara Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji je, prema saznanjima Ministarstva zdravlja, potvrdio da je njegovo stanje stabilno i da je on svestan okolnosti u kojima se nalazi.

Mladićeva odbrana i porodica su i pre i posle odluke istražnog sudije o ispunjenosti uslova za izručenje insistirali da on bude pregledan od strane nezavisne lekarske komisije, da se obavi veštačenje njegovog zdravstvenog i psihičkog stanja pre nego što on stigne u Hag. Bruno Vekarić je u intervjuu „Njujork tajmsu“ tvrdio da Mladićeva porodica i advokati preuveličavaju njegove zdravstvene probleme da bi odložili ekstradiciju. Podsećano je i na to da je Mladićeva porodica ranije bila pokrenula postupak da se Mladić proglasi mrtvim, što sud nije prihvatio.

Sa strane vlasti činjeni su gestovi za koje se pretpostavlja da bi mogle neutralisati utisak koji nameće odbrana da se izručuje čovek koji ne vlada sobom. Istražni sudija i tužilaštvo su u subotu 28. maja navodno dali i načelnu saglasnost da Mladić poseti grob ćerke Ane, koja je tragično nastradala 24. marta 1994.

Ministar zdravlja Zoran Stanković, koji je svojevremeno vršio obdukciju pokojne Mladićeve ćerke, na poziv istražnog sudije Specijalnog suda u Beogradu posetio je Ratka Mladića 27. maja u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu u zgradi Specijalnog suda. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, inače neuropsihijatar po struci, pregledala je Mladića 28. maja na njegov zahtev u prostorijama zatvora u Specijalnom sudu, a kako je izjavila za RTS, nalaz ostaje između lekara i pacijenta. Do medija su curile neformalne izjave Mladića o tome da je tražio televizor, Tolstojeve knjige i jagode i da je dobio sve što je zahtevao.

Iznose se pretpostavke da će hapšenje Mladića doprineti normalizaciji odnosa u regionu.

Bakir Izetbegović ocenio je da je hapšenje generala Mladića važan i dobar dan za budućnost BiH, Srbije i celog regiona.“ On je pozdravio odlučnost međunarodne zajednice da insistira na Mladićevom hapšenju, što je doprinelo odlučnosti Srbije da ostvari taj uslov, i govori o pravu na nadu o novom poglavlju u odnosima i o tome da će to pomoći delu srbijanske i bosansko-hercegovačke javnosti u suočavanju sa istinom o bližoj prošlosti.“

Kao i u drugim sličnim događajima ove vrste obnovljena su ratna sećanja na svim stranama, s nekim elementima katarze i pijeteta prema žrtvama i nekim elementima nastavljene ratne propagande.

Sve u svemu, kraj potere za Mladićem trebalo bi da do neke mere relaksira odnose u regionu, bar utoliko što će možda smanjiti međusobne denuncijacije političara tipa: „Oni su liberali samo po odelima…!“, ali teško da će ih sasvim prekinuti.

UKLANJANJE HIPOTEKE: Na unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji hapšenje Mladića, kako izgleda, nije izazvalo neki veliki potres, kao što nije bilo dramatičnih potresa ni prilikom izručenja ostala 44 srpska političara, generala i oficira.

Na spoljnopolitičkom planu porastao je optimizam vladajuće nomenklature u Srbiji. Potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije Božidar Đelić u obraćanju Veću članova Međunarodnog evropskog pokreta izjavio je 27. maja da Srbija očekuje da do kraja godine dobije datum početka pregovora o članstvu u EU. I da se trudi da do kraja juna ispuni 96 stavki Akcionog plana. Đelić je naglasio da je više puta rečeno da se očekuju rezultati dijaloga Beograda i Prištine, ali da oni nisu uslov za sledeći korak u evropskim integracijama Srbije.

Uz pohvale Beogradu, uključujući i onu američkog predsednika Obame stižu, međutim, i izjave koje će ovde biti primane s prećutnim razočaranjem. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček izjavila je da hapšenjem Mladića Srbija nije ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, te da će razvijanje dobrih odnosa sa susednim, nezavisnim Kosovom biti takođe važno. Bivši nemački ambasador Išinger takođe pominje Kosovo.

Hapšenjem odbeglog haškog optuženika generala Ratka Mladića Srbija je skinula veliku hipoteku, ali politička elita u Srbiji kojoj su porasle aspiracije, treba da računa da će se politika pritisaka i uslovljavanja nastaviti. Reakcije ovog puta ipak neće biti onako cinične kao posle iznenadnog izručenja Radovana Karadžića, koje je u to vreme malo ko i tražio od Srbije: „Uhapsili ste pogrešnog…“

BEZ VEĆE NAPETOSTI: Policija u centru Beograda foto: milovan milenković