Tri decenije nauka bezuspešno traži lek za HIV. Mišljenje nobelovke koja je otkrila ovaj virus, Fransoaz Bare-Sinusi iz Pasterovog instituta u Francuskoj, da će do spasonosnog otkrića proći još mnogo godina, sve je samo ne uteha za trenutno 33 miliona obolelih. Naučnici poručuju da, ipak, nema odustajanja i da se u traganju svaki korak broji. Poslednji od tih koraka mogao bi biti revolucionaran.
U maju ove godine objavljeno je da su naučnici došli do otkrića da antiretrovirusni lekovi imaju preventivno dejstvo protiv virusa HIV. Ova vest obradovala je mnoge. Naročito ako se uzme u obzir da bi pomenuto otkriće moglo doprineti zaštiti virusu najizloženije populacije – heteroseksulanih i homoseksualnih parova.
TERAPIJA KAO PREVENCIJA: Istraživanje HPTN 052, čiji su rezultati pre nekoliko meseci objavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazalo je da antiretrovirusna terapija, ukoliko se striktno poštuje, ima efikasnost od čak 96 odsto u smanjenju prenošenja virusa HIV među parovima gde je jedan partner HIV pozitivan, a drugi nije. Naučnici su do ovog rezultata došli obavivši istraživanje na više od 1750 heteroseksualnih parova iz Afrike, Latinske Amerike, Azije i SAD, među kojima je jedna od osoba u tim parovima seropozitivna (zaražena virusom HIV-a), a druga seronegativna. Polovina tih parova (oko 900 njih) preventivno je primala terapiju antiretrovirusnim lekovima, dok ih je druga polovina primala kasnije, kako preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Rezultat je pokazao da je nakon 18 meseci kod prve grupe parova tokom sprovođenja kontrole samo jedan partner bio zaražen virusom HIV-a, dok je u drugoj grupi bilo inficirano 27 osoba koje u početku nisu bile zaražene.
Pre dve nedelje u Rimu se mogla čuti još bolja vest. Dva nova istraživanja dokazala su da antiretrovirusna terapija može da spreči infekciju virusom HIV-a. Rezultati te dve studije – TDF2 i Partners PrEP Centra za kontrolu i prevenciju (CDC) i Univerziteta u Vašingtonu – ekskluzivno su predstavljeni na 6. međunarodnoj konferenciji o nastanku, prevenciji i tretmanu HIV infekcije u Rimu stručnjacima, lekarima i istraživačima iz celog sveta.
Teško je opisati oduševljenje okupljenih stručnjaka, lekara i istraživača iz celog sveta dok su im autori istraživanja ponosno saopštavali svoje otkriće.
„Pre nekoliko godina, svet nije mogao da zamisli ono što je sada stvarnost: imamo jake dokaze da antiretrovirusni lekovi sprečavaju infekciju virusom HIV-a“, rekao je tom prilikom Mišel Sidibe, generalni direktor UNAIDS-a, specijalizovane agencije UN-a.
TDF2 studija, došla je do dokaza da dnevna oralna doza antiretrovirusnih lekova koja se koristi za tretiranje infekcije HIV-om može da redukuje prenošenje virusa na neinfciranog partnera tokom heteroseksualnog polnog odnosa u čak 63 odsto slučajeva. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Bocvane, a ta država nije slučajno izabrana. Naime, najviše inficiranih na afričkom kontinentu čine žene. Za mnoge od njih aktuelne metode prevencije nisu primenjive, s obzirom na to da nemaju ni socijalnu, ni ekonomsku moć da odbiju seksualni odnos ili da sa seksualnim partnerom makar pregovaraju o upotrebi kondoma.
U istraživanju TDF2 u Bocvani učestvovalo je 1219 neinficiranih muškaraca i žena starih između 18 i 39 godina, nasumično podeljenih u grupu koja će uzimati dnevnu oralnu dozu antiretrovirusnih lekova i grupu koja će dobijati placebo pilule. Svi učesnici ovog istraživanja imali su na raspolaganju i dodatnu zaštitu – muške i ženske kondome, savetovalište za predupređivanje rizičnog ponašanja, kao i mogućnost testiranja na seksualno prenosive infekcije. Tri učesnika su isključena iz istraživanja na samom početku, pošto je utvrđeno da su tokom upisa postali HIV pozitivni, a njih 16 nikada nije ni počelo da uzima lekove. Njihovim isključivanjem u istraživanju je ostalo 1200 učesnika – 54,7 odsto muškaraca i 45,3 odsto žena. Prve analize pokazale su da je od 1200 učesnika u grupi od 601 osobe koje su primale antiretrovirusne lekove tokom studije virusom postalo zaraženo njih devetoro. Od ostalih 599 koji su sve vreme primali placebo inficiralo se 24 ljudi. Na taj način došlo se do rezultata da je antivirusna terapija kao prevencija uspešna u 62,6 odsto slučajeva.
DRUGA LINIJA ODBRANE: U posebnom izveštaju Univerzitet u Vašingtonu objavljuje preliminarne rezultate iz Partners PrEP (pre-exposure propylaxis) studije, koja je došla do istog zaključka u Keniji i Ugandi. Prethodna studija (iPrEx) već se bavila prenošenjem HIV virusa sa muškarca na muškarca, ali se do sada nije znalo kolika bi bila uspešnost kod heteroseksualnih parova. Tokom čitave studije nisu zabeležene nikakve zabrinjavajuće i dramatične nuspojave uzimanja antiretrovirusnih lekova. Čak su mučninu i vrtoglavicu češće prijavljivali učesnici koji su uzimali placebo pilule. Svi učesnici zaraženi tokom studije odmah su podvrgnuti medicinskoj nezi. Ostalim neinficiranima ponuđeno je da učestvuju u sledećoj CDC-ovoj studiji koja se nastavlja na ovu.
Sledeći korak je, kažu naučnici, istražiti kako PrEp najbolje iskoristiti kao uspešnu prevenciju među heteroseksualcima. Novo otkriće, međutim, ne znači da su naučnici otkrili čudotvornu kombinaciju koju ćemo bez obzira na pol, uzrast i zdravstveno stanje, moći da gutamo jednom dnevno, ili „kad ustreba“, a koja će nam zauzvrat garantovati zaštitu od infekcije HIV-om dok se upuštamo u raznorazne rizične kombinacije. Još se ne zna kada će upotreba PrEP-a postati omasovljena, ali važno je znati da PrEP nije ni za sve, ni za svakoga. PrEP ima smisla samo ako se primenjuje kod HIV negativnih osoba; sme se praktikovati samo uz odobrenje i nadzor lekara i adekvatne medicinske službe; a s obzirom na to da su trudnice, porodilje i dojilje isključene iz istraživanja, PrEP im se ne preporučuje. PrEP se do sada pokazao efikasnim samo u slučaju homoseksualnih i heteroseksualnih parova. Za sada ne postoje podaci koji potvrđuju da bi bio efikasan i u slučaju intravenskih uživalaca droge. I ono najvažnije, PrEP nikada ne bi trebalo posmatrati kao jednu jedinu i najsigurniju zaštitu protiv infekcije HIV-om. On je efikasan samo u kombinaciji sa do sada već potvrđenim merama prevencije – testiranjem, kondomima, i ostalim metodama. Međutim, i takav je skoro dvostruko uspešniji od vakcine protiv virusa HIV-a.
Uprkos deprimirajućem početku, skup naučnika i istraživača u Rimu završen je u optimističnom raspoloženju. Za razliku od Fransoaz Bare-Sinusi, Rovena Džonston iz Američke fondacija za istraživanje side je sigurna da će lek biti pronađen „tokom naših života“. Ipak, nije precizirala koliko je to konkretno godina ili decenija. Zahvaljujući lekovima za terapiju inficirani HIV-om danas mogu sa bolešću da žive i po četrdeset godina. To daje nadu da bi neki od njih, ipak, mogli da dočekaju lek.
