Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
MATERIJALNI DOKAZ: Vasićev nož u sklopljenom stanju zbog prikrivenog transporta
Izgledalo je da će to biti još jedno od mnogih dosadnih i uobičajenih ročišta po mnogim tužbama za odbranu časti i ugleda Vladimira Popovića Bebe od novinarskih klevetnika i opadača. Drugi juli 2003. osvanuo je sunčan i topao; ništa nije nagoveštavalo dramu koja će oko 12.35 h uslediti na trećem spratu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Stranke u postupku došle su na vreme: Popović, njegov zastupnik adv. Vlado Pavićević i uobičajeno skromno i samozatajno obezbeđenje ušli su diskretno, na službeni ulaz, a tužena strana na glavni. Tu počinje drama!
Pri ulasku u Treći opštinski sud drugotuženi Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“, prošao je – kao i sve druge stranke koje u sud ulaze – kontrolu sudske straže na okolnost posedovanja oružja. Tom prilikom Vasić je ispraznio džepove i sudskom stražaru pokazao predmet koji nosi u futroli na opasaču. Sudski stražar na vratima, „mlad i naivan“ (kako je kasnije izjavio njegov stariji kolega), pregledao je taj predmet, procenio da nije opasan i vratio ga Vasiću. Izgleda da je još neko, manje naivan, opazio tu transakciju i prijavio je na nadležno mesto, zahvaljući čemu je potencijalna tragedija bila izbegnuta!
Pošto je tako licemerno prebrodio prvu liniju zaštite, Vasić se uspeo na treći sprat, gde je sudnica u kojoj je bilo zakazano ročište. Tamo se neko vreme zadržao u razgovoru sa svojim saučesnicima, čekajući da se infiltrira u sudnicu. Ali, zahvaljujući budnosti starijih i iskusnijih organa Ministarstva pravde, to mu nije pošlo za rukom. U trenutku kada su stranke bile pozvane u sudnicu, budni stariji i iskusniji sudski stražar isprečio se pred vratima i izvršio dopunsku, vanrednu kontrolu prisutnih! Vasić je ponovo pokušao sa istim licemernim trikom: izvadio je predmet o kome je reč i pokazao ga stražaru, ali ovoga puta nije upalilo! Stražar mu ga je naglim i spretnim pokretom oduzeo iz ruke i naredio mu da sačeka sa strane. Na Vasićevu providnu primedbu da je, kao, „kolega odozdo već pregledao“ sporni predmet i pustio ga, stražar je odgovorio da „kolega pojma nema“.
Kad se suđenje završilo, stražar je sporni predmet upisao u knjigu privremeno oduzetog oružja i uz potpis ga vratio Vasiću, ali je tada Vladimir Popović Beba već bio u oklopljenom službenom vozilu Vlade Srbije i pod zaštitom svog obezbeđenja, vozeći se u punoj sigurnosti dalje od potencijalno kobnog Trećeg opštinskog suda!
Advokat Vlado Pavićević, Popovićev opunomoćenik, međutim, odmah je, na ulici ispred Trećeg opštinskog suda, obavestio javnost o pokušaju drugooptuženog Miloša Vasića da u sudnicu unese nož. Zabezeknute pripadnike sedme sile advokat Pavićević je odmah utešio vešću da to Vasiću nije uspelo zahvaljujući budnosti sudske straže!
Upitan po izlasku iz suda da komentariše taj incident, Vasić je pokazao sporni predmet prisutnim novinarima i izjavio da ne razume „zašto g. Pavićević pravi scene“, kad ga sa tim predmetom inače puštaju u Skupštinu Jugoslavije, u MUP Srbije, u Predsedništvo Vlade Srbije i u Palatu Federacije; ustvrdio je, takođe, da su ga do 11. septembra 2001. puštali da unosi taj predmet i u avione svih većih kompanija. Na to objašnjenje naseli su skoro svi mediji, osim „konstruktivne“ (V. Popović) televizije Pink, koja je jedina korektno i konstruktivno izvestila o tom sumnjivom incidentu, navodeći celu izjavu adv. Pavićevića, ali ne i providna pravdanja Miloša Vasića. „Glas javnosti“ jedini je preneo i jednu i drugu izjavu bez komentara, što dovoljno govori o tom glasilu.
Sve se, na svu sreću, završilo bez tragičnih posledica, ali je ovaj incident još jedno neprijatno podsećanje da terorizam u medijima još nije poražen i da su najbliži saradnici pokojnog premijera Đinđića i dalje ugroženi, zbog čega su im neophodni i brojno obezbeđenje i više blindiranih vozila.
Vasiću, baci oružje!
Sporni predmet, privremeno oduzet od novinara „Vremena“ Miloša Vasića, drugooptuženog za uvredu i klevetu Vladimira Popovića, identifikovan je kao „kombinovani alat“ američke (!) proizvodnje! Prozvođač je firma Leatherman iz Kalifornije, poznata kod nas po tome što je slično oružje njene proizvodnje 1999. godine bilo oduzeto od dvojice holandskih terorista koji su pokušali da se infiltriraju u Srbiju preko verolomne Crne Gore sa namerom da tim „alatom“ ubiju predsednika Miloševića, odseku mu glavu istim „alatom“ i u kartonskoj kutiji je pošalju onoj Medlin Olbrajt!
Reč je o uređaju dugom cela 102 mm koji se rasklapa u naizgled bezazlena električarska klešta („motorcangle“); u drškama tih „nevinih“ klešta, međutim, kriju se monstruozne sprave! (Vidi sliku!)
Kako kažu naši neimenovani izvori bliski službama bezbednosti, takav alat može se iskoristiti i za izvršenje čitavog niza teških krivičnih dela, uključujući i ubistvo, odsecanje glave i pakovanje iste u kartonsku kutiju, mada bi to uzelo nešto više vremena, ali to je beznačajna smetnja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
