Na pripremnom ročištu u parnici Popović vs. "Vreme" – osim odlaganja iz procesnih razloga – došlo je i do zanimljivog pratećeg incidenta: jedan od tuženika "pokušao je da u sudnicu unese nož!", kako je to po završetku pretresa dramatično objavio zastupnik privatnog tužitelja, advokat Vlado Pavićević. Vladimir Popović, poznat i kao Beba, preživeo je – slava Bogu! – i taj najnoviji napad na njegov dragoceni i sa toliko strana ugroženi integritet
MATERIJALNI DOKAZ: Vasićev nož u sklopljenom stanju zbog prikrivenog transporta
Izgledalo je da će to biti još jedno od mnogih dosadnih i uobičajenih ročišta po mnogim tužbama za odbranu časti i ugleda Vladimira Popovića Bebe od novinarskih klevetnika i opadača. Drugi juli 2003. osvanuo je sunčan i topao; ništa nije nagoveštavalo dramu koja će oko 12.35 h uslediti na trećem spratu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Stranke u postupku došle su na vreme: Popović, njegov zastupnik adv. Vlado Pavićević i uobičajeno skromno i samozatajno obezbeđenje ušli su diskretno, na službeni ulaz, a tužena strana na glavni. Tu počinje drama!
Pri ulasku u Treći opštinski sud drugotuženi Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“, prošao je – kao i sve druge stranke koje u sud ulaze – kontrolu sudske straže na okolnost posedovanja oružja. Tom prilikom Vasić je ispraznio džepove i sudskom stražaru pokazao predmet koji nosi u futroli na opasaču. Sudski stražar na vratima, „mlad i naivan“ (kako je kasnije izjavio njegov stariji kolega), pregledao je taj predmet, procenio da nije opasan i vratio ga Vasiću. Izgleda da je još neko, manje naivan, opazio tu transakciju i prijavio je na nadležno mesto, zahvaljući čemu je potencijalna tragedija bila izbegnuta!
Pošto je tako licemerno prebrodio prvu liniju zaštite, Vasić se uspeo na treći sprat, gde je sudnica u kojoj je bilo zakazano ročište. Tamo se neko vreme zadržao u razgovoru sa svojim saučesnicima, čekajući da se infiltrira u sudnicu. Ali, zahvaljujući budnosti starijih i iskusnijih organa Ministarstva pravde, to mu nije pošlo za rukom. U trenutku kada su stranke bile pozvane u sudnicu, budni stariji i iskusniji sudski stražar isprečio se pred vratima i izvršio dopunsku, vanrednu kontrolu prisutnih! Vasić je ponovo pokušao sa istim licemernim trikom: izvadio je predmet o kome je reč i pokazao ga stražaru, ali ovoga puta nije upalilo! Stražar mu ga je naglim i spretnim pokretom oduzeo iz ruke i naredio mu da sačeka sa strane. Na Vasićevu providnu primedbu da je, kao, „kolega odozdo već pregledao“ sporni predmet i pustio ga, stražar je odgovorio da „kolega pojma nema“.
Kad se suđenje završilo, stražar je sporni predmet upisao u knjigu privremeno oduzetog oružja i uz potpis ga vratio Vasiću, ali je tada Vladimir Popović Beba već bio u oklopljenom službenom vozilu Vlade Srbije i pod zaštitom svog obezbeđenja, vozeći se u punoj sigurnosti dalje od potencijalno kobnog Trećeg opštinskog suda!
Advokat Vlado Pavićević, Popovićev opunomoćenik, međutim, odmah je, na ulici ispred Trećeg opštinskog suda, obavestio javnost o pokušaju drugooptuženog Miloša Vasića da u sudnicu unese nož. Zabezeknute pripadnike sedme sile advokat Pavićević je odmah utešio vešću da to Vasiću nije uspelo zahvaljujući budnosti sudske straže!
Upitan po izlasku iz suda da komentariše taj incident, Vasić je pokazao sporni predmet prisutnim novinarima i izjavio da ne razume „zašto g. Pavićević pravi scene“, kad ga sa tim predmetom inače puštaju u Skupštinu Jugoslavije, u MUP Srbije, u Predsedništvo Vlade Srbije i u Palatu Federacije; ustvrdio je, takođe, da su ga do 11. septembra 2001. puštali da unosi taj predmet i u avione svih većih kompanija. Na to objašnjenje naseli su skoro svi mediji, osim „konstruktivne“ (V. Popović) televizije Pink, koja je jedina korektno i konstruktivno izvestila o tom sumnjivom incidentu, navodeći celu izjavu adv. Pavićevića, ali ne i providna pravdanja Miloša Vasića. „Glas javnosti“ jedini je preneo i jednu i drugu izjavu bez komentara, što dovoljno govori o tom glasilu.
Sve se, na svu sreću, završilo bez tragičnih posledica, ali je ovaj incident još jedno neprijatno podsećanje da terorizam u medijima još nije poražen i da su najbliži saradnici pokojnog premijera Đinđića i dalje ugroženi, zbog čega su im neophodni i brojno obezbeđenje i više blindiranih vozila.
Vasiću, baci oružje!
Sporni predmet, privremeno oduzet od novinara „Vremena“ Miloša Vasića, drugooptuženog za uvredu i klevetu Vladimira Popovića, identifikovan je kao „kombinovani alat“ američke (!) proizvodnje! Prozvođač je firma Leatherman iz Kalifornije, poznata kod nas po tome što je slično oružje njene proizvodnje 1999. godine bilo oduzeto od dvojice holandskih terorista koji su pokušali da se infiltriraju u Srbiju preko verolomne Crne Gore sa namerom da tim „alatom“ ubiju predsednika Miloševića, odseku mu glavu istim „alatom“ i u kartonskoj kutiji je pošalju onoj Medlin Olbrajt!
Reč je o uređaju dugom cela 102 mm koji se rasklapa u naizgled bezazlena električarska klešta („motorcangle“); u drškama tih „nevinih“ klešta, međutim, kriju se monstruozne sprave! (Vidi sliku!)
Kako kažu naši neimenovani izvori bliski službama bezbednosti, takav alat može se iskoristiti i za izvršenje čitavog niza teških krivičnih dela, uključujući i ubistvo, odsecanje glave i pakovanje iste u kartonsku kutiju, mada bi to uzelo nešto više vremena, ali to je beznačajna smetnja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ratko Mladić nije rođen kao nacionalni mit već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine. I to od početka ratova pa do danas, piše „Vreme“ u novom broju
Kako je individualna krivica Ratka Mladića pretvorena u navodnu odbranu čitavog naroda i zašto Srbija još ne želi da se oslobodi tog tereta. Upravo je individualizacija krivice Srbiji nudila izlaz. Presuda nije Mladićeve zločine pripisala Srbima. Imenovala je čoveka, njegovu komandnu odgovornost i dela za koja je osuđen. Političke i medijske elite izabrale su suprotno: da se sakriju iza naroda i presudu jednom generalu predstave kao presudu svima. Jer ako Mladić ostane sam, mora se otvoriti pitanje ideologije, propagande, ratnih profitera i sistema koji ga je proizveo i štitio
Zarad mentalne i moralne higijene nacije, neophodno je suočavanje sa tamnim stranama prošlosti. Ima mnogo ljudi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, koji se godinama otvoreno suprotstavljaju nacionalizmu, priznaju činjenice o ratovima i zbog toga često plaćaju. Ratko Mladić je dovoljno delio region i Srbe za života. Vreme je da i te podele dočekaju pokop koji bi, za razliku od njegovog, zasluživao sve državne počasti
Pojedine političke partije i državne kompanije preuzele su nadležnosti i poslove diplomatskih i konzularnih predstavništava. To potvrđuju primjeri iz Banjaluke koji kazuju da je krenula mobilizacija građana sa dvojnim državljanstvom da se pridobiju za glasanje na izborima u Srbiji koji još uvijek nisu raspisani
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da “budu izbušeni” – primenjivana je policijsko-vojna taktika za obračun sa “nevidljivim protivnikom”. Režim je primenio taktiku uhođenja, praćenja, zastrašivanja i javnog blaćenja u želji da od Srbije, u političkom smislu, napravi sprženu zemlju. Ono što sada Vučić radi ne ostavlja mogućnost da poverujemo da bi, ako se desi promena, on i njegovi lojalisti mogli sutra da se uključe u politički život Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
