Moramo da pokažemo kičmu

“Zalagaćemo se da umesto sadašnjeg proporcionalnog sistema imamo proporcionalno-personalizovani sistem u kojem će građani moći imenom i prezimenom da biraju svoje predstavnike u republičkom i lokalnom parlamentu kako bi se moć lidera stranaka prebacila na građane. Šefovi stranaka su moćni i izgubili su dodir sa realnošću od tapšanja po ramenima. Sve uspešne i razvijene zemlje imaju decentalizovan sistem, stručne i sposobne ljude. To nam treba.”

Razgovor sa Miroslavom Aleksićem, predsednikom Narodnog pokreta Srbije, vodili smo u sredu, dan nakon dramatičnog utorka kad se vodila bitka oko lokalnih izbornih lista. Oborene, pa odobrene opozicione liste, overivači nedostupni, nosioci lista po prijavama zabrinutih građana označeni da menjaju prebivalište zbog izbora, prigovori o višku žena na listi, fantomske liste sa nazivima da podsećaju na opozicione, ruske liste, pretnja učesnika da će se povući iz izbornog procesa – nema čega sve nije bilo. Sve do petka 17. maja kad su opozicione liste konačno predate. Lokalni izbori se dešavaju svuda u Srbiji, sviđalo nam se to ili ne. Opozicija će imati čitavih 15 dana za kampanju, a možda i manje.

“VREME”: Ovo je najkraća kampanja dosad, da li ste spremni?

MIROSLAV ALEKSIĆ: Prvo smo se natezali oko lista i ispunjavanja zahteva za izmenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i prebivalištu, ali i to je na neki način bio deo kampanje. Ne možemo da očekujemo drugu normalnost u ovoj nenormalnosti u kojoj živimo i građani treba da budu svesni da smo koliko-toliko borbom popravili izborne uslove. Čini mi se da su građani Srbije i Beograda već dobrano opredeljeni i da im je jasno šta se dešava. Vreme koje smo mogli da upotrebimo za promovisanje programa potrošili smo na tehničke probleme, ali sad obilazim gradove i opštine u Srbiji, a poslednje nedelje imaćemo veliki koalicioni skup u Beogradu. Moram da spomenem grad Niš, koji po mojim procenama ima najveću šansu za promenu i mog kolegu Đorđa Stankovića, kandidata za gradonačelnika na listi “Biramo Niš”, koji vodi ozbiljnu kampanju u svih pet niških opština. Naravno, tu je i Novi Sad, na čelu sa Borislavom Novakovićem kao nosiocem liste i mojim zamenikom u stranci, grad u kome se cela opozicija ujedinila, ne samo sve stranke “Srbije protiv nasilja” već i koalicija NADA i druge stranke i aktivisti. Da ne zaboravim Čačak i Valjevo, Vrnjačku Banju… “Narodni pokret Srbija” izlazi u 62 opštine u Srbiji, uključujući grad Beograd: u devet opština izlazimo sami, u Vrnjačkoj Banji izlazimo u koalciji sa Savom Manojlovićem, “Kreni-Promeni” i “Novim licem Srbije”. Posle ovih izbora, “Narodni pokret Srbije” imaće predstavnike u 115 opština, uključujući decembarske.

Šta je bio cilj obaranja izbornih lista i bojkot overivača po opštinama?

Predstavnici režima Aleksandra Vučića su majstori šibicarenja, stalno imaju neke smicalice za manipulaciju građanima Srbije i za otežavanje opoziciji. Da su hteli da obore liste, ne bi usvajali Zakon o jedinstvenom biračkom spisku i prebivalištu. Napravljen je politički dogovor da se promena adrese ne odnosi na kandidate i to je definisano u članu 1, ali oni su opet našli mogućnost za različito tumačenje zakona da nas ometu u kampanji i da nam pojedu još nekoliko dana. Takođe, i da nas strašno napadnu u medijima, da bi se građani pitali šta ćemo sad. Cilj je bio da se tema bojkota vrati na sto. Da se podsetimo činjenice da u Srbiji ne funkcionišu institucije, imamo autoritarni režim i sve odluke donosi jedan čovek, nemamo tužilaštvo, nemamo policiju i da su svi u njegovoj službi. Da imamo tužilaštvo, već bi neki ljudi iz lokalne samouprave i MUP-a bili u zatvoru zbog onolike krađe izbora u decembru jer su oni sprovodili logistiku preseljavanja ljudi.

Da li znamo kako se kontroliše jedinstveni birački spisak?

Na osnovu uvida u birački spisak naše radne grupe koja je formirana na osnovu političkog dogovora, 59.000 ljudi je u tom periodu promenilo prebivalište. Dakle, formirana je Radna grupa po ODIHR-ovoj preporuci, i podgrupa (CRTA, Trasparentnost, CESID i opozicioni predstavnici) koja prati primenu usvojenih preporuka, a posle 2. juna formiraće se komisija koja će detaljno “čistiti” birački spisak i to ne samo od migratornih birača. Mislim da je u ovom kratkom periodu u velikoj meri promenjen ambijent za održavanje izbora.

Ne postoji sumnja da će oni izigrati zakon?

Ja ne verujem ništa režimu Aleksandra Vučića, videli smo kako su pokušali da nas opstruišu, ali mi ćemo učiniti sve da imamo maksimalnu kontrolu uz pomoć civilnog sektora. Ako ih opet uhvatimo u nepravilnosti ili u krađi, naravno da ćemo reagovati prigovorima i žalbama, da se izborimo za volju građana Srbije i Beograda.

Mnogo stariji i verovatno ozbiljniji problem je pritisak na birače i prikupljanje kapilarnih glasova, pogotovo u manjim sredinama. Toga nema u zakonima.

Dva su najveća problema zbog kojih ne možemo reći da u Srbiji postoje fer i pošteni izbori – pritisak na birače i zloupotreba medija. Ta dva ključna problema ne bi bila rešena ni do septembra. Ovde se radi o tome da mi moramo pod pritiskom da otimamo jednu po jednu stvar od diktatora, nema drugog načina borbe. Kad je reč o pritisku na birače, moramo da nađemo način da ljudi koji rade u javnim komunalnim preduzećima u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, Čačku ne budu primorani da glasaju za listu SNS i njihove partnere, te da ne moraju da primoravaju članove porodice da budu kapilarni glasači. Treba da im bude jasno da je Aleksandar Vučić uzurpator vlasti i da ne odražava volju naroda, jer da nije takav, ne bi morao maksimalno da kontoliše nacionalne frekvencije, uključujuči RTS i tabloide, ne bi morao da preseljava narod kako mu se prohte. Prilaze mi ljudi iz javnog sektora koji kažu da su bili primorani da uđu u SNS da bi zadržali posao, ali da su uz opoziciju.

Koju poruku opozicija šalje tim ljudima?

Da je moć u njihovim i našim rukama i da je sad momenat da se odupremo; da pokažemo kičmu; da je Srbija zemlja svih nas i da ne pripada grupici ljudi koji se ponašaju kao da su je nasledili; da ne ćutimo i da ustanemo. Borimo se da se uspostave institucije, sistem odgovornosti i vladavina prava, da država služi građanima, a ne političkim moćnicima – podjednako i poljoprivrednicima i ministrima.

Ono što će biti ključna tema Narodnog pokreta Srbije jeste promena političkog sistema. Zalagaćemo se da umesto sadašnjeg proporcionalnog sistema imamo proporcionalno-personalizovani sistem u kojem će građani moći imenom i prezimenom da biraju svoje predstavnike u republičkom i lokalnom parlamentu kako bi se moć lidera stranaka prebacila na građane. Šefovi stranaka su moćni i izgubili su dodir sa realnošću od tapšanja po ramenima. Sve uspešne i razvijene zemlje imaju decentalizovan sistem, stručne i sposobne ljude. To nama treba.

Građane zanima ono od čega se živi, a ne živi se od decentralizacije. Kakav je ekonomski plan koalicije koja izlazi na lokalne izbore i stranke “Narodni pokret Srbije”?

Ekonomski koncept ovog režima vodi Srbiju u potpuni sunovrat, vodi nas u status neokolonije, zavisne od drugih država kojima prodajemo prirodna bogatstva, naše reke, naše šume, naše zlato, bakar, poljoprivredno zemljište. Država im pride daje podsticaj na desetine hiljada evra za zaposlene radnike, daju im povlašćenu cenu električne energije i mnoge druge povlastice. Oni su tu dok imaju ekonomski interes. Nisu Nemci, Francuzi, Amerikanci i Kinezi tu zato što vole Srbiju, nego zbog zarade i koristi.

Aktuelna tema je saradnja sa Kinom, šta od toga ima Srbija?

Evo kako izgleda robna razmena sa Kinom, čiji nas je predsednik Si Đinping nedavno posetio, što je predstavljeno kao istorijski susret. Godine 2023. robna razmena sa Kinom je bila 6,09 milijardi dolara, od toga je 4,86 milijardi dolara bio uvoz iz Kine, a 1,23 milijarde dolara izvoz iz Srbije u Kinu. Od te 1,23 milijarde dolara, 92 odsto (1,13 milijardi dolara) izvezle su kineske kompanije: Železara “Smederevo” i RTB “Bor”. Srpske firme izvezle su ukupno 100 miliona u Kinu, bukovo drvo i jabuke. Kinezi izvoze sami sebi, a mi to predstavljamo kao sporazum o spoljnoj trgovini. Kako mi Kinezima da prodajemo jabuke kad su oni najveći svetski proizbođači jabuka? Ali, sve to služi za manipulaciju građanima. Tako vam je i sa Arapima: dajemo im poljoprivredno zemljište – prodali smo PKB u bescenje, tako vam je i sa evropskim kompanijama: neki dobiju metro ili vetroparkove, a neki Amerikanci dobiju da grade nekakav kompleks zgrada na mestu Generalštaba, kao što je tu slučaj sa Kušnerom. Ili sa Orbanovim zetom, koji je kupio 122.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u Beogradu. Tako ovde funkcioniše vlast – rasporodaje prirodna bogatstva i nacionalna dobra Srbije stranim kompanijama i vladama. Kupuje podršku i ćutanje stranih sila za rušenje demokratije, krađu izbora i gaženje ljudskih prava.

Pri tome, svu tu rasprodaju prati nenormalno zaduživanje. Šta god govorili, kad su došli na vlast, javni dug Srbije bio je 15 milijardi, a danas je 36 milijardi evra. Tačka, početak i kraj svega. Drugo, pitao sam u Skupštini zašto je povučeno 40 tona zlata iz Švajcarske i prebačeno u Srbiju. Rekli su mi da je ovde bezbednije. Tamo smo prihodovali, a ovde plaćamo troškove čuvanja.

Da se vratimo na ekonomski program, šta vi nudite građanima?

Nudimo potpuni zaokret ka domaćoj privredi, u smislu olakšica domaćim privrednicima da mogu da razvijaju svoje poslove. Ne postoji zemlja koja je uspela samo zahvaljujući stranim investicijama, one imaju smisla ako donose nove tehnologije i znanja. Ako su to motači kablova i firme koje vade vaše zlato i bakar, tu nema razvoja. Druga stvar koju nudimo je razvoj poljoprivrede. Republika Srbija gubi, iz neznanja ili iz namere, borbu u proizvodnji hrane sa Evropom i regionom jer je poljoprivreda zadnja rupa na svirali. U poljoprivredi imamo najveći zaostatak, a mi imamo 4,5 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Holandija sa 1,5 miliona hektara od poljoprivrede ostvaruje godišnji prihod 80-100 milijardi evra, a Srbija sa tri puta većom površinom oko 5-6 milijardi evra godišnje. To je razlika. Poljoprivredu treba podići agresivnim merama i potpunom promenom prioriteta. Osim toga, nema razvoja zemlje dok se ne saseče korupcija i u našem programu je mera ispitivanja porekla imovine i ispitivanje postupanja ljudi u tužilaštvu, jer su oni ti koji gledaju kroz prste krađi i korupciji.

Na korupciju odlazi sve ono što bi moglo da se uloži u našu privredu, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, sve ide u džepove onih koji prave vile i zgrade po Dubaiju, u Argentini, Rusiji, Srbiji. Dakle, korupcija razara srpsku ekonomiju. U premijerovom ekspozeu korupcija je ubedljivo poslednja tačka, on govori o naoružavanju. Brojne su korupcionaške i svake druge afere bez epiloga, Telekom, Krušik, Jovanjica, Belivuk… Ono što je najsvežije, a što je, čini mi se, modus operandi, jeste pismo Aleksandra Papića koje je došlo do mene, a u kome je napisano kako se na izgradnji jedne deonice puta uvećavaju troškovi sa 50 miliona na 75, da bi se 25 miliona lepo podelilo. I niko se time ne bavi, svi ćute i ispituju kako je ta informacija došla do opozicije, a ne zašto se u tom pismu spominju Siniša Mali, Dmitar Đurović, direktor Koridora Srbije i drugi ljudi. I niko od njih nije pozvan na saslušanje.

Šta bi od megalomanskih projekata i štetnih ugovora u lokalu moglo da se zaustavi?

Nećemo da pravimo stadione od 900 miliona evra, sprečili bismo sve što nije neophodno za Ekspo. Inače, da bi građani Srbije shvatili – Ekspo košta oko 17 milijardi evra, dve milijarde više nego kompletan javni dug Srbije 2012. kad je SNS došla na vlast. Mi nemamo sad taj novac u budžetu. Dakle, biće novi dugovi i nova zaduženja. Što se Ekspa tiče, sve će biti netransparentno, pod kišobranom lex specialisa, tamo već radi Milenijum, firme Zvonka Veselinovića, niko ne zna ništa o javnim nabavkama i tenderima, svi su se tamo utalili i iskombinovali.

Evo još jednog primera. Kako sada pričaju o Ekspu, tako su 2018. godine pričali o metrou i delili karte građanima Srbije za ulazak u metro. To je bilo pre šest godina. Aja Jung i Siniša Mali dele karte za metro pod sloganom “Biće tu dok kažeš metro!”, a na karti piše “Karta za budućnost”, cena 200 dinara, relacija Aerodrom “Nikola Tesla” – Surčin. To su sve prazne priče. Kad građani izađu 2. juna, treba da se sete šta su im pričali 2018. godine. Sad prodaju istu ciglu, samo su dodali Ekspo, koji je sam po sebi koruptivan projekat, a što se tiče razvoja Srbije, nije značajan – tema je igra i zabava. Druge države su imale IT sektor, poljoprivredu, energetiku. Doći će neki turisti, a mi ćemo da im ponudimo noćni život, splavove, starlete sa Pinka i Hepija, rijaliti zvezde. Zar za to treba da damo toliki novac?

Foto: Lenka Pavlović

Da li ta situacija može da se spreči lokalnim izborima?

Promena vlasti dovešće do toga da će svi netransparentni ugovori biti revidirani i preispitani bilo da su u Beogradu ili u Boru, naravno, i ugovor sa Rio Tintom, gde god da se rasporodavalo državno bogatstvo i kapital, kao i poslovi koji su dodeljivani bez tendera, preplaćivani poslovi, PKB… Isto tako i Moravski koridor, koji je 2014. godine bio procenjen na 500 milona evra, a plaćen je 1.620.000 evra – 14,5 miliona po kilometru. To nema nigde u svetu, ne bi toliko koštalo čak ni da je ceo autoput u tunelu, a tamo je ravnica. Napominjemo, ljudi koji su časno radili svoj posao nemaju čega da se boje, a oni koji su kršili zakon odgovaraće u institucijama. Zalažem se za ispitivanje imovine; moju su ispitali do crnog ispod noktiju, a oni nikom ne polažu račune. Sve se raspada, u zdravstvu, u školstvu, u svim institucijama je kolalps, od katastra do centara za socijalni rad. A na Pinku, Hepiju i RTS-u šminkaju mrtvaca. Ne možemo da se predamo, moguće je napraviti promenu. Imamo primer Singapura koji je bio ogrezao u korupciji, ali je promenom zakonskih regulativa sveo korupciju na minimum i danas je jedna od zemalja sa najmanjom korupcijom.

Nikom se nije dopao rascep unutar koalicije “Srbija protiv nasilja”, svima je to bilo čudno i iznebuha. Da li će se to odraziti na rezultate izbora u Beogradu?

Loše je to što se dogodilo, mislim da smo svi unutar “Srbije protiv nasilja” pokazali nedovoljan nivo svesti o važnosti ovog trenutka – dogodili su se šumovi što je dovelo do podela unutar koalicije i konfuzije građana. Svi su zbunjeni i to samo ide u korist režimu. Zašto se to dogodilo, vreme će pokazati. U Srbiji praktično bojkot ne postoji. Ako imate sve stranke iz “Srbije protiv nasilja” koje izlaze u Novom Sadu, Valjevu, Čačku, Subotici, Nišu, a ne izlaze samo u Beogradu, onda to ne možemo nazvati bojkotom kao sredstvom borbe za izborne uslove. Sa druge strane, u Beogradu su ubedljivo najbolji izborni uslovi, pritisak na birače, medijska scena i zastrašivanje mnogo su gori u Surdulici, Bujanovcu i drugim lokalnim sredinama. Najzad, izborni rezultati u decembru pokazali su da ako negde opozicija može da pobedi, onda je to u Beogradu, pobedili smo u šest opština sa ubedljivom većinom. Ono što je neobjašnjivo jeste da sad imamo 13-14 lista. Govorili su nam da treba da povučemo liste i da idemo u bojkot, ali nisu opozvali svoje ljude u drugim gradovima. Pa, ne možemo tako neozbiljno i neodgovorno da se ponašamo. Nisam srećan zbog toga i žao mi je što se tako desilo, ali svako ima pravo na svoje odluke.

Da li možda očekujete ili se nadate da će stranke koje ne izlaze na izbore u Beogradu ipak na kraju dana pozvati svoje pristalice da izađu na izbore, da njihovi glasovi ne završe kod Vučića?

Mislim da bi to bilo veoma korektno i odgovorno. Bio bi to veliki gesti. Jer, šta god da se desi 2. juna, mi moramo zajedno da nastavimo borbu protiv režima Aleksandra Vučića, za normalizaciju političkog života, za poboljšanje izbornih uslova i buduće parlamentarne izbore. Nas to čeka, imamo isti cilj.

Imate li poruku za birače desetak dana pre lokalnih izbora?

Pozivam građane Srbije da shvate da se izbori 2. juna dešavaju i da od njih zavisi šta će se u naredne četiri godine dešavati u njihovim sredinama. Ako ostanu kod kuće, taj glas ide direktno Aleksandru Vučiću. Svim srcem podržavam kolege iz koalicije “Biramo Beograd” i “Biramo borbu”, ali ako neko smatra da treba da glasa za neku drugu opozicionu listu – i to je u redu. Sve je bolje nego da ostanu kod kuće i da ne glasaju. Moramo da osvestimo izmanipulisane građane i ohrabrimo uplašene. Moramo da motivišemo i studente da ustanu, da se izbore za sebe i da nađu snagu u sebi da ne podlegnu pritiscima i ucenama, jer oni su budućnost ove zemlje. Ustali su tokom majskih protesta, verujem da će opet podići glas. Verujem da možemo drugačije, bez laži, krađe i urušavanja čitavog sistema.