ZA NOV ODNOS PREMA NAUCI: Konferencija u SANU;… / foto: a. anđić
Neophodnost postojanja zasebnog ministarstva nauke, inicijativa o kojoj se govori još od marta prošle godine, sada je dobila podršku Srpske akademije nauka i umetnosti
Šta to može biti hitno za instituciju staru 170 godina u čijim hodnicima se još osećaju dileme Jovana Sterije Popovića i Josifa Pančića, u kojoj se sprovode projekti poput Rečnika srpskog jezika koji traju i pola veka, a gde je sabran najstariji i najiskusniji deo srpske nauke?
Međutim, ponekad se desi i da se u kancelarijama Srpska akademija nauka i umetnosti stvari neočekivano ubrzaju. Tako je pod oznakom „Konferencija u SANU povodom formiranja nove vlade – važno!!!“, Srpska akademija nauka i umetnosti u ponedeljak, 14. maja, hitno pozvala predstavnike medija u Srbiji kako bi im prenela informaciju važnu za nauku i, smatraju u ovoj instituciji – za društvo uopšte.
Naime, SANU je na ovoj konferenciji novinarima predstavila inicijativu da se u budućoj vladi Republike Srbije, ma ko da je formira, osnuje i ministarstvo nauke koje je u prošlogodišnjoj rekonstrukciji vlade – nestalo.
O čemu je reč?
Kako bi, makar formalno, smanjili obim administracije, vlada je Ministarstvo nauke pripojila ogromnom Ministarstvu obrazovanja, koje ima čak sedam puta veći budžet, i utopila ga u njega. Mada je cilj bio smanjenje državne administracije, ovime se gotovo ništa nije postiglo – nauka je samo pripojena prosveti, a nju, umesto ministra, vodi državni sekretar.
POSLE 66 GODINA: Sada, baš u trenutku kada se govori o resorima i kadrovima, SANU je zajedno sa predstavnicima univerziteta pokušala da utiče na donosioce odluka i istakne zašto nam je ta institucija potrebna. Po njima, u ovom ministarstvu trebalo bi objediniti nauku i visoko obrazovanje. „Da li je pametno razdvajati nauku i nešto iz čega nauka izvire?“, upitao je predsednik SANU-a Nikola Hajdin i dodao da su to dve grane koje vode do istog cilja.
Njihovim ujedinjavanjem bio bi podignut naučni nivo univerziteta, a nauka bi se „obezbedila“, smatra potpredsednik SANU-a za prirodne nauke Ljubiša Rakić.
Otkud sad toliko brige i lobiranja za ministarstvo nauke?
Do pre godinu dana nije se ni postavljalo pitanje hoće li biti ministarstva nauke ili neće. To je zato što je do aprila prošle godine ono neprekidno postojalo 66 godina, odnosno toliko dugo se resorom nauke upravljalo iz fondova nezavisnih od Ministarstva prosvete.
„Visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete je pastorče, sektor sa samo osmoro ljudi. Kada bi bilo spregnuto sa naukom, dobilo bi na značaju“, objasnio je Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dodajući da je takva praksa u visokorazvijenim zemljama.
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević rekao je na konferenciji u SANU-u da se već sad zna da će nova vlada Srbije biti manja, pretpostavlja se sa 15 do 17 ministarstava, ali je naglasio da ona neće postići cilj ukoliko u njoj ne bude postojalo ministarstvo nauke i visokog obrazovanja. Rektor je pomenuo da se govori i o razvoju, kao nekakvom trećem sektoru uz nauku i visoko obrazovanje.
Takva ideja je inače bliska Demokratskoj stranci.
Ona, međutim, nije nastala juče, niti u političkoj stranci. Članovi SANU-a je zagovaraju već duže vreme, a pre šest meseci o tome su obavestili Ministarstvo obrazovanja. Ipak, inicijatori ideje nisu, kako je Hajdin rekao, „osetili vetar u leđa“, odnosno nisu naišli na podršku.
GLASOVI NAUČNE ZAJEDNICE: No, ne treba zaboraviti da je u trenutku kada je Ministarstvo nauke ukinuto, pokrenuta široka akcija „Reci NE ukidanju Ministarstva nauke“ tokom koje je više od 5500 ljudi, uglavnom naučnika, profesora i studenata, potpisalo peticiju tražeći da se njihovo resorno ministarstvo vrati.
Ova inicijativa iza koje stoji grupa naučnika u vreme početka izborne kampanje promenila je naziv u „SaDA za nauku“. Iako su svim parlamentarnim strankama poslali dopis sa pozivom da se priključe inicijativi za uspostavljanje novog odnosa prema nauci, nijedan odgovor nije stigao. Ništa nalik ushićenim reakcijama koje su iz svih partija redom stizale na tekst „Znanje i propaganda“ Jozefa Gebelsa (vidi „Vreme“ br. 1110 od 12. aprila 2012).
Jedan od pokretača inicijative „SaDA za nauku“, dr Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku Beograd, u razgovoru za „Vreme“ kaže da je pomenuta peticija pokrenuta sa vrlo skromnim ambicijama. „Pokrenuli smo peticiju da bismo videli koliko kolega deli naše mišljenje i kako bismo na jedan skroman način skrenuli pažnju na značaj ovog malog resora. Međutim, vrlo brzo stvar je prerasla u ozbiljnu inicijativu. Imajući u vidu broj potpisnika peticije u odnosu na ukupan broj istraživača, moglo se zaključiti da se dobar deo stručne javnosti složio da je ukidanje Ministarstva nauke bio potez loš“, navodi Šuvakov.
Inicijativa među naučnicima pokrenuta je kako bi se skrenula pažnja na ulogu nauke kao glavnog zamajca u razvoju jednog društva. Naučnici smatraju da je dosadašnji odnos političke elite prema nauci bio na niskom nivou, a da to najbolje pokazuje upravo ukidanje Ministarstva nauke bez ikakve prethodne javne rasprave. Osim toga, naučnici upozoravaju da se efekti toga već jasno vide jer nabavka potrošnog materijala i odobrene opreme kasni po njihovim rečima toliko da naučni projekti nisu dobili ništa u prvoj godini projektnog ciklusa, a godinama građene veze sa evropskim istraživačkim prostorom su ugrožene.
Naučnici okupljeni oko inicijative „SaDA za nauku“ navode da u većini Evropskih zemalja, Americi, Japanu, Kini i Rusiji pored ministarstva nadležnog za nauku postoje pravni subjekti kao što su agencije koje se bave raspodelom sredstava za istraživanje i nauku uopšte, zatim strategijama naučnog i tehnološkog razvoja i slično. Tako se obezbeđuje kontinuitet naučne politike i finansiranja bez obzira na to postoji li ministarstvo ili ne, ko je na njegovom čelu i slično.
SLUH: „Uključivanjem Srpske akademije nauka i umetnosti u ovu inicijativu, postaje izvesnije da ćemo nakon formiranja nove vlade dobiti ovo po našem mišljenju vrlo značajno ministarstvo. Naravno, mi smo svesni da osnivanje predloženog ministarstva nije i rešenje svih problema visokog obrazovanja i nauke u Srbiji“, kaže Šuvakov objašnjavajući da se formiranje ovog ministarstva smatra „važnim početnim korakom za posvećeno rešavanje problema koji je od visokog nacionalnog interesa“.
Inicijativa „SaDA za nauku“, kao i ona koju je pokrenula Srpska akademija nauka i umetnosti zajedno sa univerzitetima, ima podršku velikog dela naučne zajednice – prosta računica pokazuje da je većina od 10.000 naučnoistraživčkih radnika koje Srbija ima već potpisala peticiju kojom se zahteva da se ministarstvo vrati.
No, argumenata i podrške odavno je bilo dovoljno. Pitanje je samo hoće li donosioci odluka imati sluha za predloge i da li zaista vide Srbiju kao zemlju nauke i razvoja ili će se sve već rešiti prostom matematikom.
Više od 5000 naučnika, profesora i studenata u aprilu 2011. godine potpisalo je peticiju kojom se zahteva formiranje ministarstva nauke u novoj vladi Srbije. Međutim, izbori tada još nisu bili na vidiku. „Znajući da je u momentu nakon predavanja peticije bilo nemoguće da se stvari isprave, postojala je potreba da se u periodu do izbora sačuvaju entuzijazam, prijatelji akcije i svest o tome da se od inicijative neće odustati. Za te potrebe osmislili smo koncept četiri plišane lutkice koje nose majice sa logom akcije i koje imaju imena naših naučnika Pupin, Tesla, Mika i Milutin. One putuju po svetu iz ruke u ruku kolege, slikajući se ispred naučnih institucija i sa poznatim naučnicima. Lutkice su se, u međuvremenu, vratile sa mnogobrojnim fotografijama“, navodi dr Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku Beograd i jedan od pokretača inicijative „SaDA za nauku“.
Na tim slikama kraj lutkica su nobelovci, slavni naučnici i prestižne naučne ustanove – svima i svuda je preneta vest o tome da je Srbija ostala bez resora nauke i da je podrška neophodna.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
