Šta je moguća pozadina optužbi iz Ministarstva energetike da je EPS oštetio državu
ARGUMENTI ETF-a: Vojin Lazarević, Svetislav Bulatović, Džejms Naj i vuk Hamović
Ko se greje (grejao) na struju dobro pamti zimu 2001/2002. Dugi niz ledenih dana u decembru i januaru predstavljao je pravu „elementarnu nepogodu“ za kućne budžete i malo ko danas toga želi da se priseća. Međutim, ovih dana je Ministarstvo energetike i rudarstva izašlo u javnost sa podacima da je Elektroprivreda Srbije upravo tih dana sklopila navodno dva nepovoljna posla sa londonskim kompanijama za distribuciju električne energije, EFT (Energy Financing Team) i Interfejs. Radilo se o preradi mazuta, kupljenog u NIS-u, u struju koja je potom isporučena (izvezena) pomenutim dobavljačima za dalju prodaju na tržištu. Ministarstvo tvrdi da je mazut prodat jeftino, a da je prerada u Termoelektrani-toplani u Novom Sadu urađena praktično bez nadoknade, narodski rečeno – za džabe. Šteta po EPS meri se na oko dva miliona evra, dok se gubitak NIS-a procenjuje na četiri do deset miliona evra, zbog različitih cena na tržištu.
U EPS-u ne spore da preradom nisu pokriveni svi troškovi (plate radnika, na primer), ali je po njima bilo benefita. Novi Sad je te zime imao grejanje, a nešto mazuta je preteklo zbog boljeg iskorišćenja sistema od dogovorenog. Inače, za EPS je mazut te zime bio preskupo gorivo, jer ga Ministarstvo finansija nije oslobodilo poreza od 20 odsto. EFT, kao strana firma, taj problem nije imao, pa je mogao da ponudi konkurentnu, nižu cenu struje. EPS je iste zime u nekoliko navrata kupovao struju od EFT-a, ali tvrde da se nije radilo o „novosadskoj“ struji. Zbog cele gužve Upravni odbor EPS-a formirao je komisiju koja bi do narednog ponedeljka trebalo da se izjasni o mišljenju Ministarstva.
Inače, Ministarstvu je cela stvar postala interesantna nakon upozorenja međunarodnih inspektora iz Republike Srpske da je tamo bilo nekog sumnjivog poslovanja sa EFT-om te je zatražilo od EPS-a izveštaj o saradnji sa ovom firmom. Izveštaj je dostavljen u martu, ali ga je Ministarstvo analiziralo čak pet meseci, odnosno do pre neki dan, što zamenik ministra Slobodan Ružić objašnjava radom „na nekoliko fundamentalnih stvari za budućnost energetike ove zemlje“ i „rešavanjem kriznih situacija“ u međuvremenu.
Iako je Slobodan Ružić u više navrata izjavio da nema ništa protiv trgovine strujom niti protiv kompanije EFT, već da ga zanima poslovanje EPS-a, predstavnici EFT-a osetili su se prozvanim i izašli su u javnost sa svojom pričom. Oni tvrde da su poslovi sa EPS-om bili obostrano korisni, da je EPS-u struja često prodavana ispod aktuelne tržišne cene, što objašnjavaju dobrom politikom planiranja u EPS-u, odnosno pravovremenim ugovaranjem uvoza struje. Takođe, tvrde da je NIS-ov mazut čak bio malo skuplji od drugih ponuda, ali su ga uzeli jer im je ceo posao na kraju bio isplativ.
No, otkako je ova priča krenula, iz EPS-a kao da ih se klone. Tako da je izvršni direktor EFT-a dr Svetislav Bulatović najavio da od utorka 19. avgusta ova kompanija neće više pozajmljivati struju EPS-u, dok će dosadašnje pozajmice, 180 miliona kilovat-sati samo u julu i avgustu ove godine, morati da im se (EFT-u) vrate ili plate (7,4 miliona evra) do 1. septembra. U EPS-u kažu da to neće uticati na snabdevanje Srbije strujom, kao i da su spremni da sa EFT-om razgovaraju o dugovima.
Oni koji se smatraju obaveštenim veruju da je uzrok pokretanja ovog pitanja ambicija Ministarstva da izvrši promene u rukovodstvu Elektroprivrede Srbije. Slobodan Ružić je takvu odluku prebacio na vladu, ali nije bio naročito ubedljiv kada je pitan zašto ceo slučaj nije najpre istražen interno (Ministarstvo je nadređeno EPS-u i u svakodnevnom su kontaktu), već se odmah izišlo u javnost. Ohrabrujuća je njegova tvrdnja da je to primer javnosti u radu, samo je u to malo teško poverovati. Ne bi se javnost mnogo „ženirala“ i da ju je obavestio da je, eventualno, utvrđena odgovornost i krivci kažnjeni, bez cele ove predigre.
Možda ova priča, uprkos avgustovskoj letargiji, ne bi izazvala toliku pažnju da Srbija ne beleži katastrofalne rezultate u proizvodnji struje zbog suše. Struja se mora uvoziti, a ponuda nije bogzna kakva. Manjak struje postoji u celoj Evropi, a srpski elektroenergetski sistem je takav da Srbija struju može da kupuje samo u regionu gde ETF ima izuzetne pozicije. Predstavnici ETF-a upozoravaju da ovaj slučaj može izazvati veće nepoverenje prema EPS-u kod ostalih dobavljača, što znači višu cenu i nepovoljne uslove plaćanja i vraćanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
