"Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope"
U REGIONU SE MENJA KULTURA KORIŠĆENJA NOVCA: Grem Gerc-Rombah
Ovih dana beogradska franšiza Dajners klub internešenela (DCI) proslavila je deset godina poslovanja, a prema zadovoljstvu koje se videlo na licima prisutnih menadžera iz Srbije i regiona, reklo bi se, veoma uspešnog. DCI kartice danas u preko 200 zemalja koristi deset miliona članova. Na ovim prostorima DCI je prisutan od 1969, godine a DCI Beograd osnovan je u maju 1996. i danas ima oko 28.000 članova, koji svoje kartice mogu da koriste na preko 7000 prodajnih mesta: hotela, restorana, turističkih i rentakar agencija, butika, knjižara, galerija, cvećara, zlatara, radnji s tehničkom robom, auto-servisa, benzinskih pumpi, robnih kuća… Jubilej DCI-ja Beograd bio je povod za posetu Grema Gerc-Rombaha, predsednika DCI-ja za Evropu, Afriku i Bliski istok, koji je svoju karijeru započeo u Amerikan ekspresu, nakon čega je dugi niz godina radio za Siti banku, a menadžer DCI-ja postao je kada je osnovana franšiza u Brazilu, koja je ovih dana postala treća po veličini u svetu. Na sadašnjoj poziciji je od 1999. godine. Kako kaže, u jugoistočnoj Evropi posao DCI-ja možda najbolje napreduje u odnosu na ostatak sveta za koji je zadužen: „U ovom regionu veoma ubrzano se menja kultura korišćenja novca. Ranije, ljudi su sa gotovine najpre prelazili na čekove, pa sa čekova na debitne kartice, i tek na kraju na kreditne kartice. Danas sa keša odmah prelaze na kreditne kartice. Zato smo veoma zadovoljni poslovanjem, rast je veoma ubrzan, na ovim tržištima smo veoma dugo, stekli smo kredibilitet i postali brend. Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope.“
Govorimo o dvocifrenom rastu i brojevi su veoma impresivni. Na većini stabilnih tržišta, ako imamo rast od devet ili deset odsto, veoma smo srećni, ovde su brojke tri puta veće i to je veoma laskavo za sve one koji rade u DCI-ju Beograd.
Dugosteuovomposluipoznatavamjesituacijananašemtržištu. MožetelidaseprisetitepočetakauSrbiji? Zbog svegaštosetihgodinadešavalouzemlji, sigurnojebiloveomateško.
Na početku je uvek teško, ali ovi ljudi nisu bili novi u poslu, počeli su da rade sa DCI-jem mnogo godina pre nego što je nastala nezavisna franšiza. Zato ih veoma cenimo i nismo iznenađeni rezultatima poslovanja, ali smo oduševljeni njihovim napretkom. Tajna uspeha je kredibilitet u teškim vremenima. To je veoma važan element DCI-ja ovde. U teškim vremenima nismo spuštali glave niti paničili, nastavili smo sa poslovanjem. Ista stvar se desila u Rusiji gde je pre nekoliko godina došlo do velike ekonomske krize. Sve kreditne kartice su povučene osim DCI-ja, mi smo nastavili da radimo i dočekali kraj krize.
Istina je da nisu za svakoga, ali se nadam da nismo elitisti, i šteta je ako misle da su daleko od mogućnosti da dobiju DCI karticu. Trudimo se da se fokusiramo na naše klijente i da ih zadovoljimo. A ne možemo da zadovoljimo sve, to niko ne može. Voleo bih da ljudi koji žele da imaju DC karticu znaju zašto je žele i koje su njene prednosti. Svakako ne pokušavamo da budemo elitisti, mada je nova kartica Dajners klub ekskluziv, koju promovišemo danas, upravo namenjena eliti i dobija se samo uz pozivnicu. Neće biti reklamirana na svakom ćošku.
Ambiciozni planovi
Na čelu Dajners klub internešenela Beograd od osnivanja 1996. godine je Obrad Simikić, koji na teritoriji bivše Jugoslavije radi kao menadžer za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Posao u DCI-ju mu je praktično prvi u životu jer za ovu kompaniju radi već 23 godine. U bivšoj Jugoslaviji DCI kartica je bila prva na tržištu, a nakon raspada zemlje Simikić je sakupio tim i osnovao franšizu. Iako nije izgledalo kao da je pogodan momenat za ovakav posao, Simikić objašnjava kako ga je započeo: „Verovali smo da moramo da nastavimo da živimo kao i ljudi u drugim delovima sveta. Pre rata DCI je imao veoma čvrstu poziciju, a nekoliko meseci nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, iako je naša ekonomija bila zasnovana na gotovini, počeli smo da objašnjavamo ljudima da to nije uobičajen način života i poslovanja. Posle rata i pet godina sankcija to je bio veoma težak zadatak. Sada u regionu imamo oko 50.000 članova i na tržišti kreditnih kartica i dalje imamo najveći obrt.“ Simikić kaže da iako je u poslednje tri godine rast poslovanja u Srbiji bio 25 odsto, i dalje nisu zadovoljni. „Promenjeni su zakoni i mnogo su bolji uslovi za nove članove DCI-ja. U Evropskoj uniji DCI kartice možda nemaju rast kao što imaju bankarske kartice, ali je velika razlika između njihovih i naših. Naše su namenjene za poslovanje, putovanje i uživanje, i ne treba vam novac ako želite da budete naš član jer vam mi dajemo kredit na 30 dana.“ Povodom desetogodišnjice rada DCI je počeo sa izdavanjem DCI ekskluziv crne kartice za članove sa velikom potrošnjom koja uz status i visok limit podrazumeva i razne pogodnosti. Za naredne godine, kako kaže Simikić, ova kompanija u Srbiji ima još mnogo ambicioznih planova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
