Ništa novo u Srbiji: opet se donosi zakon o televiziji
PROŠAO IM ZAKON: Z. Đinđić i Ž. Korać
Pred Skupštinom Srbije, na njenom petom vanrednom zasedanju, našao se predlog zakona o radiodifuziji. Pre pojavljivanja zakona pred skupštinom, o zakonu se dugo raspravljalo u profesionalnim krugovima pri čemu je napravljeno čak devet njegovih verzija. Ovo je drugi ulazak u proceduru desete verzije tog zakona pošto je prethodne nedelje vlada odlučila da povuče ranije podneti predlog na koji je bilo podneto na stotine amandmana.
Zakon je, naime, naišao i na protivljenje unutar vladajuće većine.
Najglasnija je bila Nova demokratija koja se bunila zbog toga što je političkim strankama uskraćeno pravo da osnivaju elektronske medije. Druga linija sporenja ticala se pretenzija vojvođanskih stranaka da imaju sopstvenu državnu televiziju. Pošto se ovim zakonom ponovo uvodi televizijska pretplata, svečano ukinuta posle dolaska DOS-a na vlast, sporovi suse ticali i toga koliko se novca od pretplate sliva u nacionalnu televiziju, a koliko u novosadsku.
Povlačenjem, pa ponovnim predlaganjem zakona, vlada je uspela da smanji broj amandmana i da u okviru vladajuće većine postigne izvestan kompromis. On se vidi i u broju članova regulatornog tela koje će imati ingerencije pri izboru rukovodećih ljudi televizije, nadgledanju medijai moći će da kažnjava ogrešenja o javni interes, političku korektnost i ljudska i manjinska prava.
TELO: Devet članova regulatornog tela predlagaće Narodna Skupština Srbije, Vlada Srbije, Skupština Vojvodine, Izvršno veće Vojvodine, rektori univerziteta, udruženja novinara, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika i kompozitora, domaće nevladine organizacije koje se bave zaštitom slobode govora, zaštitom dece i manjina. Osmog člana predložiće verske zajednice, a devetog, onog s Kosova, predložiće već izabrani članovi dogovorom.
Asocijacije privatnih i nezavisnih elektronskih medija nezadovoljne su predloženim rešenjem. Nezavisno udruženje novinara Srbije javno je protestovalo ocenjujući da je Vlada Srbije izmenila osnovni koncept zakona o radiodifuziji koji je nastao posle duge javne rasprave.
Fokus tog protesta stavljen je na činjenicu da je regulatorni savet smanjen sa petnaest na devet članova i na to da će četvoro članova birati parlamenti Srbije i Vojvodine i republička i pokrajinska vlada. NUNS i Sindikat medija „Nezavisnost“, tvrde da se time povećava uticaj politike, a smanjuje uticaj civilnog sektora.
U toku rasprave opozicija (pre svega Vojislav Šešelj) kritikovala je to što se nevladinim organizacijama daju javna ovlašćenja. Izražavao je sumnju da će vlada, pošto počinje da finansira nevladin sektor, zapravo preko tog kanala kontrolisati televiziju.
Elektronski mediji u Srbiji predstavljaju pravu neuređenu šumu u kojoj, s dozvolom ili bez nje, s mogućnošću proizvodnje programa i bez ikakve produkcije, emituje čak oko 1300 TV stanica. Zvanično se procenjuje da bi njihov broj mogao da bude smanjen možda na 200. Zakon o telekomunikacijama, koji uređuje i tu materiju, trebalo bi uskoro da uđe u skupštinsku proceduru. Jasno je da će borba za frekvencije biti teža i komplikovanija i od privatizacije, stečaja i denacionalizacije zajedno.
U toku skupštinske rasprave, s opozicione strane (koja je do 5. oktobra bila režim) vladi je još zamerano da neumereno koristi usluge bar dveju privatnih televizija nastalih za prošlog režima: TV Pinka i BK televizije – za prljavu propagandu protiv svojih političkih protivnika.
Predlagači zakona (potpredsednik vlade Žarko Korać) ponavljaju da ovakvim rešenjima obezbeđuju medijima nezavistan rad, njihove prihode ne vezuju za vladu, telo koje njima upravlja ne bi trebalo ni pojedinačno ni kolektivno da odgovara vladi, a i finansiranje medija nije vezano za budžet, rečju, da će to biti moderan zakon, evropski, kakvog Srbija nije imala.
Naglašava se da članovi rergulatornog tela ne mogu da budu narodni poslanici, članovi vlade, članovi političkih stranaka, direktori medija, a to ne mogu biti ni njihovi najbliži rođaci.
BASTILJA: Od 1990. televizija je bila u srcu političkih sukoba vlasti i opozicije. U Beogradu su 9. marta 1991. izbile čuvene demonstracije upravo zbog televizije. Tada je nastao popularni izraz TV Bastilja. Svaki veteran borbe za demokratiju u Srbiji pohvaliće vam se da je više puta jurišao na TV Bastilju nego što je to činila Marija na Prkosima.
Da li se posle decenije teških borbi oko medija, sada kada se pristupa uređenju ove oblasti može uočiti bitna promena?
Naši političari su drogirani televizijom i naročito televizijskim marketingom. Propaganda iz doba Mitevića, Mićovića i naslednika bila je bazirana na nekadašnjim priručnicima specijalnog rata.
Sada, uz izvesne recidive te ratne tehnologije, pribegava se (verovatno neplaćenom) marketinškom zavođenju, takozvanom patamuzovanju, loženju, stajlingu tipa „propadamo-glamurozno“, i, naravno, brandomaniji. Vlastodršci se ubiše govoreći da veze s medijima nemaju, ali s ekrana ne silaze. Ima glasova da su neki izleteli iz državnih organa zato što se ne ponašaju dovoljno marketinški.
Sedamdesetih godina izašla je jedna knjiga o marketingu poučnog naslova: „Kako da se uništite pomoću televizije“. Ona počinje ovako: „U jedno američko selo došao neki Mađar i napravio film koji je imao uspeha kod publike. Čuvši za to, i drugi Mađari nagrnuli u to selo da i oni pokušaju. Uskoro je na ulazu u selo Holivud osvanuo transparent: ‘Za pravljenje filmova nije dovoljno biti Mađar. Potrebno je još nešto…’“
Kamera.
I još nešto…
Neka ne bude zamereno što će ovde biti citiran i legendarni Volter Kronkajt, jedan od najcenjenijih radio-televizijskih novinara na svetu, koji je 1981. kada je napustio mesto voditelja i odgovornog urednika Večernjih vesti Si-Bi-Esa izjavio za Asošijetid pres da ga brine to što se pojavila „čitava jedna kategorija ljudi, od kojih su mnogi u stanju da urade – samo prvi paragraf teksta“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
