Grad Beograd raspisao je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. za studente BU, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola. Prednost na ovom konkursu imali su materijalno ugroženi studenti, čija primanja po članu domaćinstva iznose 10.000 dinara i manje. Do zatvaranja ovog broja prijavilo se preko 550 studenata
Krajem novembra prošle godine beogradski studenti osam fakulteta i visokih škola štrajkovali su glađu nekoliko dana posle dva meseca protestnih šetnji i bezuspešnih razgovora sa nadležnim ministarstvom, tražeći da se iz budžeta finansiraju svi oni koji imaju najmanje 48 bodova. Hladne zimske noći proveli su u improvizovanom šatoru, postavljenom na trotoaru pored zgrade Vlade, u Nemanjinoj 11. “ Nisu nas ni konstatovali skoro dva cela dana, kao da 50 mladih ljudi nije gladovalo i smrzavalo se po kiši i snegu“, kaže za „Vreme“ Miloš R. Kuvekalović, student Fakulteta dramskih umetnosti, jedan od organizatora štrajka glađu. Bila je to „poslednja bitka za nastavak školovanja, za neki oblik pravde, u kojoj smo bili spremni da idemo do kraja“.
Među prvima koji su se osetili pozvanim da pomognu studentima bili su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović. „Sigurno je da Čedomir Jovanović i ja imamo najveću obavezu da se bavimo problemima studenata, kao bivši studentski lideri, i da pokažemo najviše razumevanja…“, rekao je tada Đilas. Obećao je i da će se Grad Beograd uključiti u rešavanje problema studenata i dodao da je u intenzivnoj komunikaciji sa ministrom Žarkom Obradovićem. „Pokušaćemo da nađemo neko rešenje, jer je besmisleno da mladi ljudi štrajkuju glađu po ovoj zimi. Neophodno je da se sa svih strana pomogne, da država, grad, fakulteti i studenti učine nešto konkretno po tom pitanju“, bile su Đilasove reči. I nije ih izneverio iako studenti nisu u nadležnosti gradskih vlasti – krajem marta ove godine Grad Beograd je raspisao konkurs za dodelu jednokratne pomoći za finansiranje dela školarine za 1000 materijalno najugroženijih studenata.
„Za razliku od Ministarstva prosvete, Grad Beograd i gradonačelnik su nam izašli u susret, iako oni ni po čemu nisu nadležni za naš problem“, objašnjava Kuvekalović. „Već drugog dana štrajka su nam garantovali da će nam platiti godinu pod uslovom da fakulteti i više škole parcijalno oslobode studente školarina u zavisnosti od broja bodova (60 ESPB – 100 odsto, 54 do 59 ESPB – 70 odsto i 48 do 53 ESPB – 55 odsto), odnosno da Ministarstvo garantuje da će tako biti. Već su nas tada zamolili da se sklonimo sa ulice i da se više ne smrzavamo.“ Prema njegovim rečima, štrajk glađu je završen „zahvaljujući isključivo Gradu Beogradu, koji nije ni po čemu nadležan za nas i koji je obezbedio sredstva za 1000 stipendija, iako nas je ‘samo’ 50 štrajkovalo. Grad je većini tih studenata omogućio da nastave školovanje, jer bi napustili studije da je bilo drugačije.“
MALA VELIKA STUDENTSKA POBEDA: Posle smrzavanja i gladovanja, predstavnici studenata BU, Fakulteta umetnosti BU i viših strukovnih škola pregovarali su sa pojedinim dekanima fakulteta i Gradom. Tačnije, gradske vlasti su izašle u susret studentima i njihovim predstavnicima. Raspisan je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. godinu za 1000 materijalno ugroženih studenata Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola sa teritorije grada Beograda. Međutim, kako naglašava Aleksandar Tolić, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, dogovor ne bi bio moguć da „pojedini dekani fakulteta nisu izašli u susret studentima i prihvatili parcijalni način plaćanja čime su oslobodili studente dela školarine, u prvom slučaju 55 odsto, odnosno 70 odsto u drugom“. Tolić kaže da su ovim postupkom dekani omogućili da jednokratna pomoć Grada bude u visini školarina.
Dogovor je postignut na sastanku sa studentima, kome su pored gradonačelnika Beograda prisustvovali i predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, šef Odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada Dejan Ranđić, predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i članica Gradskog veća Nada Dumić. „Grad i na ovaj način želi da pomogne materijalno najugroženijim studentima kako bi mogli da upišu godinu i nastave dalje školovanje. Jednokratna pomoć, na ime finansiranja jednog dela školarine, dodeliće se studentima Univerziteta u Beogradu, ukupno 625 školarina, za studente Univerziteta umetnosti ukupno 45 školarina, a za studente visokih strukovnih škola 330 školarina“, rekla je Dragica Moro, zamenica sekretara za obrazovanje.
Studentski parlament, kao organ Univerziteta koji zvanično predstavlja 90.000 studenata, naknadno se priključio pregovorima sa predstavnicima Grada. „Grad Beograd je prepoznao Univerzitet u Beogradu kao instituciju od opšteg značaja za Grad i raspisao konkurs za 1000 materijalno najugroženijih studenata, od čega je 625 školarina predviđeno za BU“, kaže predsednik parlamenta. „Ovaj broj školarina biće dovoljan da u velikoj meri zadovolji studente koji su ostvarili preko 48 ESPB a nisu uspeli da se rangiraju u okviru budžetske kvote. Iznos koji Grad uplaćuje studentima je 45 odsto za one koji su ostvarili od 48 do 54 ESPB, odnosno 30 odsto za studente koji su ostvarili od 55 do 59 ESPB od visine školarine.“
Pre oktobarskog studentskog protesta, studenti koji su ostvarili 60 bodova nisu ni sumnjali da će se njihov prelazak na budžet, ili ostajanje na budžetu, dovoditi u pitanje. „U oktobru niko nije pomišljao da će morati da štrajkuje glađu ispred Vlade Republike Srbije“, kaže Kuvekalović. „Grad Beograd je ispunio svoj deo dogovora i raspisao konkurs za stipendije, dok Ministarstvo nije, po ko zna koji put, ispunilo svoj deo dogovora i studenti Fakulteta primenjenih umetnosti još nisu parcijalno oslobođeni školarina iako je konkurs prošao.“
Beogradski studenti su štrajkovali glađu u oktobru. Kako njihovi predstavnici svedoče, prekinuli su štrajk po ciči zimi zato što su im Dragan Đilas i Čedomir Jovanović, svaki iz svog ugla a obojica nekad u studentskim cipelama, obećali pomoć. Štrajkači glađu kažu da je „Grad Beograd održao obećanje“ raspisivanjem konkursa za finansiranje dela stipendije za materijalno ugrožene beogradske studente, iako to nije jurisdikcija Grada. To samo znači da nadležnost nije nikakva prepreka
Prvo mesto na takmičenju Evropske komisije u Briselu u kategoriji smanjenja javne potrošnje, održano u okviru Nedelje održivog razvoja, osvojio je tim mladih studenta inovatora BU koji su konstruisali prvi javni solarni punjač za mobilne telefone. Nekoliko dana posle toga, tim „Strawberry energy“ osvojio je i nagradu Grada Beograda za stvaralaštvo mladih za 2010. godinu u oblasti nauke za projekat „Javni solarni punjač – Strawberry tree“. Studenti su „Strawberry tree“, prvi solarni punjač za mobilne telefone u svetu, koji još od oktobra koriste stanovnici Obrenovca, predstavili građanima Brisela ispred Evropskog parlamenta, gde su prolaznici mogli da dopune baterije svojih mobilnih telefona. Solarni punjač baterija nalazi se na trgu u Obrenovcu, ima 16 adaptera za skoro sve tipove mobilnih telefona a besplatno punjenje mobilnog telefona traje 15 minuta. „On je ujedno i promocija obnovljivih izvora energije i dokaz da korišćenje sunčeve energije kod nas nije naučna fantastika“, kaže Miloš Milisavljević (22), vođa osmočlanog studentskog tima „Energija jagode“.
ZNANJE JE VREDNO I ZNANJE SE CENI: Jovana Mehandžić, članica gradskog veća
I Jovana Mehandžić, članica gradskog veća, kaže da je ova inicijativa rezultat studentskog štrajka glađu. „Ovo je nastavak i sprovođenje plana koji je dogovoren sa predstavnicima studenata tokom njihovih prošlogodišnjih jesenjih protesta. Beograd finansira deo školarine za 1000 socijalno najugroženijih akademaca koji su ispunili uslov za nastavak školovanja, ali se nisu rangirali za budžet zbog ograničene kvote, a zbog loše materijalne situacije ne mogu sami da plate studije. Za akademce koji studiraju na Univerzitetu u Beogradu, Grad Beograd izdvojio je 625 školarina, za one koji uče u visokim strukovnim školama sa teritorije grada Beograda izdvojeno je 330 školarina, a za studente Univerziteta umetnosti 45.“ Konkurs je bio otvoren za samofinansirajuće studente koji imaju uverenje o stečenih 48-59 ESPB bodova tokom školske 2009/2010, dokaz o parcijalnom oslobađanju školarine, dokument kojim se dokazuje socijalno-materijalni status studenata i još nekoliko dokumenata (uslovi konkursa bili su dostupni na sajtu Grada Beograda).
Jovana Mehandžić naglašava da je prilikom rangiranja materijalna ugroženost samofinansirajućih studenta donosila 60 odsto poena onima koji imaju dokaz o proseku primanja po članu domaćinstva u iznosu manjem od 10.000 dinara (30 odsto za studente koji imaju 30.000 dinara po članu domaćinstva itd.), dok je uspeh studenta nosio preostalih 40 odsto, odnosno u skladu sa uslovima konkursa.
„Visoko obrazovanje prevazilazi nadležnosti Grada Beograda, ali mi u okviru naših mogućnosti podržavamo dobre i potrebne projekte i ideje koje beogradski akademci imaju. Pomogli smo da u Brisel otputuje ekipa studenata koji su izumeli solarni punjač mobilnih telefona i tamo predstavili Beograd i Srbiju u izuzetnom svetlu. To je najbolja poruka koju možemo da pošaljemo u svet, ali i mladima u zemlji – znanje je vredno i znanje se ceni“, kaže Mehandžićeva.
Nije ovo jedina akcija Grada Beograda kada je reč o studentima – prošle godine je počela praksa volontiranja beogradskih studenata u javnim preduzećima. „I ove godine se to nastavlja, mnogi studenti koji su prošle godine volontirali dobili su posao, a interesovanje je i ove godine veliko. Od tog projekta obostrana je korist i za studenta i za poslodavca – studenti dobijaju praktična znanja i uče o odnosima na radnom mestu jer je to nešto što im je, pored teorijskog znanja, neophodno za dalji život, dok poslodavac dobija šansu da oblikuje mlade kadrove na način koji je potreban za uspešno obavljanje zadataka i ostvarenje poslovnih ciljeva.“
Grad Beograd je prošle godine obezbedio besplatne udžbenike za sve učenike drugih i petih razreda na području grada, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo udžbenike za učenike svih prvih i drugih razreda u Srbiji. Planirano je da od septembra 2011. godine Grad Beograd obezbedi udžbenike za svih 120.000 osnovaca u Beogradu.
„Ulažemo u obrazovanje mladih ljudi u Beogradu, od najranijih uzrasta. Svesni smo da od ulaganja u obrazovanje zavise način i brzina kojim ćemo se kao grad i društvo razvijati. Za nas u gradu Beogradu, ulaganje u znanje i u uslove za sticanje znanja i veština predstavlja kapital koji će omogućiti da se kao društvo razvijamo i napredujemo. Svaka investicija u obrazovanje zapravo je najvrednija investicija u budućnost našeg grada i naše zemlje“, ističe Jovana Mehandžić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
