Ko je bio Henri Kisindžer

Šta oblikuje ljude koji oblikuju istoriju? Dragan Živojinović sa beogradskog Fakulteta političkih nauka neumorno traga za odgovorom na ovo pitanje od početka svoje akademske karijere. Znanje, pronicljivost i erudicija koju je stekao tragajući za odgovorom nedavno su uobličeni u izuzetnu knjigu Kisindžer: pouke za podanike i vladare. Iako je inicijalno bio “autsajder”, Henri Kisindžer je uspeo da iz drugog plana dođe do pijedestala američke globalne moći. Živojinovićeva knjiga istražuje kako je Kisindžer prevazišao strukturna ograničenja i uspeo da utiče na političko-istorijske tokove, ali i kako su društvo, lično iskustvo i karakter uticali na njegovo delovanje, ukazujući na suštinsku isprepletanost poslovnog i privatnog.

...

ONO ŠTO NISTE ZNALI O HENRIJU KISINDŽERU

Šira čitalačka publika ima priliku da se kroz Živojinovićevu knjigu temeljno upozna sa životom i karijerom Henrija Kisindžera. Čak i oni sa dobrim predznanjem (pozitivnog i negativnog) legata ovog važnog profesora međunarodnih odnosa, političara i državnika, pisca važnih knjiga i konsultanta brojnih vlada i kompanija, u prilici su da saznaju impresivan broj novih podataka i priča. Izuzetna sinteza postojećih biografskih izvora, sa novim primarnim i sekundarnim dokumentima koje autor analizira, omogućuju pogled na Kisindžerov život iz jednog drugačijeg, holističkog ugla.

Knjiga je podeljena na četiri glave nazvane po godišnjim dobima, kao metaforama karijernog i ličnog razvojnog ciklusa Henrija Kisindžera – od njegovog rođenja u Nemačkoj i emigracije u SAD u dečaštvu, sve do smrti u dubokoj starosti. Svakako će “letnji” period biti najzanimljiviji ljubiteljima istorije Hladnog rata, jer se u njemu govori o Kisindžerovom angažmanu u administracijama predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda, u kojima je bio ključni spoljnopolitički strateg i obavljao najpre funkciju savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, a potom i državnog sekretara (jedno vreme obavljao je obe funkcije paralelno). No, ono što čini ovu knjigu posebnom jeste nit koja se prati od “prolećne” faze života Kisindžera na studijama i u vojsci, sve do zimske faze uticajnog globalnog mislioca – koji je na nekim mestima slavljen, dok je na drugima prokazan.

POUKE ZA PRAKSU I TEORIJU

Autentičnost ove knjige u odnosu na ranije biografije Kisindžera nalazi se i u tome što se njegov život i delo koriste kao studija slučaja za analizu nekih od ključnih pitanja u međunarodnim odnosima. Kroz Kisindžerovo iskustvo autor pokušava da istraži koji su to “tajni sastojci” uspešnog diplomatskog posredovanja, kolika je uloga etike u spoljnoj politici i mnoga druga pitanja koja ukazuju na suštinu diplomatije i državništva. Pored toga, učeći iz Kisindžerovih uspeha i grešaka, knjiga nudi i niz preporuka za praktičare u domenu diplomatije, bezbednosti, akademskog života – ali i uopšteno politike, pa i biznisa. Iz knjige se, između ostalog, možee saznati “kako postati društveno angažovani intelektualac, a ne izgubiti sebe”, zatim “kako biti veliki strateg” i “kako pametno upravljati silom u opadanju”, ili, na primer, “kako hendlovati intelektualce”.

Broj upotrebljenih teorijskih modela i koncepata je impresivan. Veliki deo pripada teorijskom domenu realizma u međunarodnim odnosima, ali je i čitav niz kompatibilnih koncepata iz liberalnih, konstruktivističkih i drugih pristupa. Među njima je i matrica “moralnog skora”, koju je razvio čuveni harvardski profesor Džozef Naj, a koja je precizno i nepristrasno primenjena u analizi etičnosti Kisindžerovog delovanja, računajući i najkontroverznije primere poput Vijetnama, Kambodže i Čilea. Živojinović određene koncepte dodatno modifikuje i unapređuje, dajući time i važan doprinos nauci. Primera radi, polazeći od koncepta politikologa Roberta Patnama o “diplomatiji kao igri na dva nivoa” (gde uspešni pregovarači moraju zadovoljiti i međunarodni i unutarpolitički nivo), Živojinović kroz Kisindžerov primer konceptualizuje “igru na tri nivoa”, dodajući i treći nivo – nivo ličnog mišljenja, stav i želja pojedinca sa kojima se pregovara. Upravo je sposobnost da se pronikne u karakter pojedinca odlikovala Kisindžera kao pregovarača.

LEKCIJE ZA SUTRAŠNJICU

Iako knjiga seže duboko u prošlost, ona je u svojoj analizi i poukama zagledana u budućnost. Važan deo knjige čini prikaz Kisindžerovih teorijskih radova, računajući i njegova istraživanja kako će veštačka inteligencija uticati na promene obrazaca ljudskog života, a time i svetskog poretka. Anticipirajući veštačku inteligenciju kao ključni resurs sutrašnjice (u čijem razvoju se danas trkaju velike sile i kompanije), Kisindžer se ovom temom bavio mnogo godina pre nego što je ona postala deo naše svakodnevice. U kontekstu aktuelnog preoblikovanja međunarodnog poretka posebno je važan deo u kome se analizira Kisindžerova teorija o legitimitetu kao gradivnom činiocu međunarodnog poretka. Iz ove teorije, ali i iz Živojinovićeve kritičke analize, može se saznati mnogo o tome koliko je i kako legitimitet važan za globalnu stabilnost sutrašnjice.

Važno je napomenuti i da će čitalačka publika iz Srbije u ovoj knjizi pronaći čitav niz paralela sa domaćim kontekstom, što čitanje čini dodatno uzbudljivim. Prelamanja na relaciji vlast–univerzitet iz vremena Niksonove administracije neodoljivo podsećaju na trenutnu situaciju u Srbiji – naročito kada se pročitaju Niksonove besne i neodmerene reči “profesori su neprijatelji!”. Takođe, domaću publiku zainteresovanu za srpsko-američke odnose posebno će privući sekcija o Kisindžerovom odnosu prema Jugoslaviji i Srbiji. Ova sekcija pruža važnu sintezu predstavljenu kroz “sedam pouka” o karakteru srpsko-američkih odnosa koje se mogu izvući analizom Kisindžerovog pristupa Srbiji i ovom delu Evrope, a koje su važne i za buduće spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije.

“ŽILETOV STIL”

Konačno, knjigu odlikuje zanimljiv i originalan stil. Autor navodi kako je u pitanju “koktel teorije (čisto da znate da ste u školi i da možete da uopštavate stvari), empirije (morate se potruditi da imate, u meri u kojoj je to moguće naravno, ažurirane podatke ili podatke kao takve koji ilustruju vašu teoriju) i trivije.” Poslednji činilac ovog “svetog trojstva” je ono što daje poseban šmek. Kisindžerove, ali i Živojinovićeve lične anegdote ispričane u knjizi – kao i anegdote autoru bliskih ljudi, ili važnih ličnosti poput Čerčila ili Niksona – predstavljaju važne rukavce koji omogućavaju čitaocu da ga matični tok knjige ne odvede prebrzo od izvora do ušća. U tim rukavcima čitalac oseti posebnu draž plovidbe kroz tok autorovih misli, imajući priliku da zastane i obradi ono što je do tada pročitao.

Za one koji poznaju izuzetan nastavni i istraživački rad Dragana Živojinovića na Fakultetu političkih nauka svakako nije iznenađenje da se ispod potpisa ovog autora nalazi jedno remek-delo. Tako je čuveni “Žiletov stil”, koji je kroz predavanja oblikovao svaku generaciju studenata u prethodne dve i po decenije, sada prenet i u pisanu formu. Zato će čitanje ove knjige biti veliko zadovoljstvo za eksperte u oblasti diplomatije i međunarodne politike, kao i za laike koji vole zanimljive i inspirativne knjige.

Autor je profesor na Fakultetu političkih nauka

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.