U predstojećim suđenjima optuženima za organizovani kriminal u Srbiji javnost će, po svemu sudeći, biti isključena u najvažnijim delovima, odnosno kad pred specijalnim sudom budu svedočili takozvani svedoci – saradnici čiji će iskazi umnogome uticati na odluke suda. Pogotovu ako nedostaju materijalni dokazi. Identiteti svedoka saradnika su manje-više poznati, jednom od njih već je na kuću u Kruševcu bačena bomba upozorenja. Ostalima se imena svakodnevno vuku po novinama. Neki su zbog sopstvene sigurnosti ostali u pritvoru sve do početka sudskih procesa. „Zahvaljujući svedocima saradnicima sve će biti čisto kao suza“, kažu tužioci, ali ne i branioci optuženih.
Do sada je u posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu (specijalni sud), koje će suditi optuženima za organizovani kriminal, iz takođe specijalnog tužilaštva pristiglo pet predmeta: za optužene za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, za grupu trgovaca narkoticima iz Požarevca, za optužene za ubistvo premijera Zorana Đinđića, za likvidaciju Ivana Stambolića i za kriminalnu grupu iz Kruševca. Sve optužnice uglavnom sadrže detalje koje su tokom akcije Sablja i posle nje izneli u javnost ljudi iz vladajuće koalicije, kao i policijski čelnici, uprkos zakonskoj odredbi da se podaci iz pretkrivičnog postupka ne smeju objavljivati (Bez odobrenja specijalnog tužioca ne mogu da se objave podaci o pretkrivičnom postupku u predmetima za krivična dela organizovanog kriminala – Zakon o posebnim pravilima postupka u suzbijanju organizovanog kriminala).
Bilo bi, za ovdašnje prilike, zaista nepojmljivo da, na primer, ministar policije traži od specijalnog tužioca odobrenje da iznese detalje iz policijske istrage. Na konferencijama za novinare i u zvaničnim saopštenjima niko se nije držao pravila da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Naravno, dobar deo tih tvrdnji, počev od toga da su Ljiljana Buha i Iboljka Suvajdžić „opasni zlikovci“ (kasnije obe puštene na slobodu bez krivične prijave) do saopštenja da je Nikola Maljković (optužen za ubistvo Boška Buhe) imao u planu da likvidira premijera Đinđića, Čedu Jovanovića, Vojislava Šešelja i Jovicu Stanišića nije ni pomenut u optužnici. Inače, Nikoli Maljkoviću i ostalim optuženima sudiće Milan Ranić, donedavno vojni sudija i predsednik specijalnog odeljenja Okružnog suda. Kako saznajemo u policiji, optužnica protiv Maljkovića ne stoji baš na čvrstim nogama. Kao dokaz njegove krivice policija je priložila čitav tom transkripata snimljenih telefonskih razgovora Maljkovića sa ostalim pripadnicima grupe. Međutim razgovori su bili, uslovno rečeno, šifrovani. Na primer: „Jesi li bio kod onoga? Jesam, i uzeo ono“. Čini se da nema ničega što bi ga direktno povezalo sa ubistvom. Drugim rečima, nema čvrstog dokaza. Advokati se boje da će kompletno suđenje Maljkoviću biti zatvoreno za javnost. On nije priznao da je ubio Boška Buhu.
Kad je reč o Zvezdanu Jovanoviću, optuženom za ubistvo premijera Đinđića, stvari stoje drugačije. Saslušan u policiji u prisustvu tužioca, Jovanović je na skoro desetak stranica zapisnika priznao ubistvo navodeći do najsitnijih detalja šta je sve prethodilo likvidaciji i šta se potom događalo. Međutim, najverovatnije po savetu advokata, kad je bio priveden kod istražnog sudije, branio se ćutanjem. Budući da je njegov iskaz dat pred tužiocem validan za sud, sudsko veće neće imati težak posao. Njemu i ostalima iz grupe sudiće mladi sudija Marko Kljajević. Prema optužnici, na čelu zavere i ubistva premijera stajao je Milorad Luković (u bekstvu), a optužnica tereti grupu za 14 ubistava, tri otmice, jedno delo terorizma (dizanje u vazduh mašina za asfaltiranje puteva u vlasništvu Difens rouda, pokušaj ubistva Ljubiše Buhe i bacanje bombe u hodnik kancelarije Demokratske stranke Srbije.
Vrhovni sud Srbije je pre neki dan ukinuo presudu optuženima za ubistvo četvorice članova SPO-a na Ibarskoj magistrali i po proceni advokata taj predmet će preuzeti specijalni sud za suzbijanje organizovanog kriminala i spojiti sa ubistvom Ivana Stambolića, budući da su počinioci oba zločina iz iste „organizacione jedinice“, tj. JSO-a i da je takođe optuženi Milorad Luković Legija (na Dorćolu, gde je nekada boravio i bio poznat pod nadimkom Cema) bio organizator pomenutih likvidacija. Uzgred, male su, gotovo nikakve šanse da Legija bude uhapšen negde u svetu i isporučen našim vlastima. On je jedini pripadnik zemunskog klana sa višegodišnjim inostranim iskustvom i vezama sa podzemljem u mnogim zemljama. Pretpostavlja se da je sa skoro deset miliona evra stečenih otmicama, pljačkama i ucenama bezbedno napustio Beograd i nastanio se u nekoj egzotičnoj zemlji u kojoj nisu ni čuli za Interpol i poternice. Inače, oni koji od detinjstva poznaju Legiju kažu da ima nezgodnu narav, posebno kad se „naduva“ i napije, ali ne i da je glup.
Za ubistvo Ivana Stamoblića postoje čvrsti dokazi koji terete optužene. Smatra se da će taj sudski postupak biti najlakši za sudsko veće koje ga bude dobilo. Na procesu će se bez sumnje pojaviti i svedok saradnik koji je policiji otkrio mesto na kome je telo ubijenog bilo zakopano. Da su pripadnici JSO-a ubili Stambolića, tvrdio je još prošle godine Ljubiša Buha Čume, po svemu sudeći svedok saradnik u više predstojećih procesa.
„Prilikom saslušanja svedoka saradnika isključena je javnost, osim ako veće pred kojim se održava glavni pretres ne odluči drugačije na predlog specijalnog tužioca“, piše u zakonu. Javnost će moći samo da zamišlja kako će izgledati prepucavanje između optuženih i njihovih dojučerašnjih ortaka koji ih terete za najteža krivična dela. Sada prvi put u istoriji našeg pravosuđa sudija neće diktirati daktilografkinji iskaz dat pred sudijom: sve će biti snimljeno na trakama koje će petoro sudija u drugom stepenu (Apelacioni sud) morati da gledaju i slušaju pre nego što donesu konačne odluke.
