Ličnost godine, kolektivno
Pobunjeni studenti i studentkinje
Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”
Crveno – slike Srbije 2024.
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Intervju: Vladika Grigorije Durić
Apatija i ravnodušnost nisu vrline
“Sada su se pojavili neki drugi mladi ljudi, sasvim drugačiji, koji su isto nečim nadahnuti. Možda su ti nadahnuti i nečijom veronaukom, možda nečijom antiveronaukom, možda nečijom filozofijom… Možda su oni jedan novi svet koji se mnogo bolje prilagođava dramatičnom tehnološkom razvoju. Ali možda oni u stvari osećaju šta znači sloboda u pravom smislu, čak mnogo dubljem nego što smo to osećali mi koji smo tu reč mnogo puta izgovarali. Možda oni osećaju opasnost koju donosi sa sobom očigledna kriza demokratije u celom svetu. Priznajem, mislio sam da ne postoje više takvi mladi ljudi kao što smo mi bili. Međutim, oni postoje i realno su mnogo bolji od nas i mnogo manje podložni manipulacijama, kako takozvane duboke države, tako i političara i medija”
Špijuniranje telefona opozicionih političara
Vi pričate, mi slušamo
Narodni poslanici Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NPS) i Radomir Lazović (ZLF) govore za “Vreme” kada su prvi put posumnjali da svaka njihova reč odlazi ka tajnim službama i kako te podatke režim zloupotrebljava. Iako im se privatnost ugrožava i dok su u sopstvenom domu i kada je reč o njihovim zdravstvenim problemima, ćutali su godinama. Kažu, pobeđivao ih je strah od izvrtanja njihovih reči u javnosti i da ne budu stigmatizovani kao paranoici
