Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva
Preko 50 odsto domaćinstava koristi popust od pet odsto, što će reći da uredno izmiruje svoje obaveze, trećina potrošača duguje jednu do dve fakture što je, prevedeno u pare, reda 10.000 dinara po brojilu, dok četiri odsto potrošača duguje jako mnogo: čak 70 odsto ukupnog duga.
„Struju ne plaća onaj koji ne može da plati jer nema novca, ali i onaj koji je bezobrazan pa prosto neće“, kaže za „Vreme“ Radomir Stanić, pomoćnik direktora za distribuciju električne energije Elektroprivrede Srbije. U ove druge, po pisanju „Blica“, spada vladika Filaret. Navodno, još pre dve godine je sveštenstvu i monaštvu naredio da račune za struju ignorišu, a da će on to „srediti sa ministrom energetike“. Sve u svemu, dug Mileševske eparhije dostigao je 5.000.000 dinara.
MUKE SA NAPLATOM: „Nema tu mnogo mudrovanja“, nastavlja Stanić. „Svako ko ne plati račun prvo bude opomenut da dug izmiri, zatim mu se zapreti isključenjem i na kraju mu se isporuka električne energije obustavi, sve dok račun ne izmiri i ne plati troškove ponovnog priključenja.“
Teorijski je tako, ta teorija je zapisana u Zakonu o energetici, ali u praksi je drugačije: da nije tako, „Blic“ ne bi imao povoda da piše o dugovanju vladike Filareta, niti bi ukupan dug za utrošenu električnu energiju bio konstanta – po sadašnjem kursu reda 800 miliona evra, otprilike onoliko koliko bi vredela termoelektrana „Kolubara B“ da je završena.
„Imamo razumevanja za tešku materijalnu situaciju, za bolesnog u kući, znate za one neke ljudske stvari… Ali, dug se ne otpisuje: može da se ima razumevanje – da se ne isključi struja nekome ko je u tom trenutku u teškoj situaciji i uvek će biti razumevanja, ali to ne znači da ‘taj neko’ ne treba dug da plati, već da možemo da mu izađemo u susret, pa da dug namiri na rate. Niko nije amnestiran od plaćanja: struja mora da se plati, inače sledi utuženje“, kaže Stanić.
Ipak, nije ni to jednostavno: na primer, ekipa na terenu ima nalog za isključenje potrošača koji više meseci ne plaća račune, ne reaguje na opomene, a kad dođu tom potrošaču na vrata, niko ih ne otvara, a strujomer je u kući. Ili, strujomer je tamo gde propisi nalažu da bude, na prednjoj fasadi, ali kapija je zaključana. Može takav potrošač da bude „isključen“ i na banderi, ali samo ako postoji obaška vod za njega. U suprotnom, ništa od posla: ne može da se isključi uredni platiša jer njegov komšija račune ne plaća. „U tom slučaju idemo na utuženje za naplatu duga“, decidan je Stanić.
„Ne mogu da prihvatim“, dodaje, „da je neko rekao ‘neću da isključim struju Filaretu’, ili neću da isključim bilo kome. Mogu da razumem da kada je ekipa došla nije bio tu, da nije bilo pristupačno merno mesto, da jednostavno u datom trenutku nije bilo mogućnosti da se isključi, ali ne mogu da verujem da je neko rekao ‘ne, on ne mora da plaća struju’. Broj naloga za isključenje je relativno veliki: nije to pet slučajeva pa svaki slučaj može da se analizira do kraja. Verovatno u tom nekom kretanju ka naplati, neko promakne na ovaj ili onaj način. Ne želim da verujem da je namerno.“
ŠIFRA „ĐERDAP„: Od ukupne električne energije koja se isporuči u mrežu, 15 odsto „ishlapi“: polovina ili nešto više od polovine su tehnički gubici zbog otpora provodnika kao i gubici u transformatorima, dok drugi deo – polovina ili nešto manje od polovine biva ukradeno. U 2011. godini otkriveno je 10.500 slučajeva krađe električne energije, na 52 načina: od direktnog „kačenja na banderu“, preko „šlogiranja faze“, fizičke ili elektromagnetne blokade brojčanika, sve do „baj-pasova“, „caktalica“ i tako toga, ali nema najrasprostranjenijeg načina krađe struje poznatog pod kodnim imenom „Đerdap“.
U stvari, nije reč o bogzna kako inventivnom načinu: reč je o klasičnom „baj-pasu“, samo što nije izveden u „uradi sam“ aranžmanu, već ga postavlja „ovlašćeno lice“ – električar zaposlen kod lokalnog distributera električne energije, slično kao što se „na kvarno“ priključuje na kablovsku televiziju.
To je isto kao sa marihuanom: svako poznaje nekoga ko poznaje nekoga ko zna za nekoga ko ima pouzdan izvor. Analogno tome, nije teško „iz četvrtog klika“ doći do električara, inače zaposlenog u Elektroprivredi, koji će za par stotina evra da ugradi preklopnik kojim se „premošćava“ brojilo: na položaju „jedan“ potrošnja se meri, na položaju „dva“ brojilo se zaobilazi. Napredne verzije imaju i tajmere, tako da gazda-domaćin ne mora svakog dana da se saginje ili vere na merdevine i ručno da preklapa struju, jer preklopnik je obavezno negde nisko ili negde visoko, već to uradi sklopka po unapred utvrđenom programu. Napredna verzija je, razume se, skuplja.
„Problem je što krađa struje, odnosno ‘neovlašćeno korišćenje električne energije’ kako se to delo zvanično naziva, nije odgovarajuće sankcionisana“, vajka se Stanić. „Prema zakonu, za to ‘neovlašćeno korišćenje električne energije’ zaprećeno je kaznom zatvora od jedne do tri godine, a po našim statistikama u manje od dva odsto slučajeva presuda je bila vremenska kazna i to u prvostepenom postupku, koja „pod obavezno“ u drugom stepenu bude preinačena na uslovnu. Time se šalje poruka ‘slobodno kradite, nećemo vam ništa’.“
ASPIRIN: Sve će to prestati kad indukciona brojila budu zamenjena digitalnim, kada bude bilo moguće da se potrošnja na daljinu očita i da se potrošač na daljinu isključi. Praktično, biće premošćene sve do sada poznate otežavajuće okolnosti kad neplatiši treba da se isključi struja: centralni kompjuter ustanovi da je jedna faktura ostala da „visi“, da nije pokrivena, kaže štampaču „odštampaj opomenu“ na isti način kao što mu kaže da odštampa račun, ako i to bude bez reakcije, ili i sledeća faktura ostane nenaplaćena, a on kaže brojilu „isključuj“, a štampaču „štampaj tužbu“. Tako bi to, valjda, trebalo da radi.
„Automatika će raditi na nivou na kome se to i do sada radilo, samo što će biti mnogo brže, bez sekiranja, maltretiranja i igranja ‘mačke i miša’ tipa ‘nisam kod kuće, dođi drugi put da mi isključiš struju’. Recimo, hoću da isključim sve one koji nisu platili dva meseca, kompjuter ih izdvoji i isključi sve odjednom, ili hoću da isključim sve one koji duguju više od već koliko hiljada dinara, kompjuter to takođe obavi, brzo i efikasno. To je nivo automatizacije koji ćemo postići.“
Neko maliciozan bi primetio da vladika Filaret ni u tom slučaju neće morati da brine: dovoljno je samo da se u program ugradi „osim“ datoteka, a da procedura „isključi“ sadrži funkciju „osim“, pa da izvršna komanda „isključi sve koji duguju više od ‘toliko’ meseci ili ‘onoliko’ dinara“ dobije pod-komandu „osim Njegovog preosveštenstva, mog kuma i kumčeta pašenoga, sekretara lokalnog odbora te-i-te stranke bez koje lokalna vlast gubi većinu, podrazumeva se i sedište odbora te-i-te stranke…“. Na ovu opasku, Stanić odlučno odmahuje glavom: „Nema šanse da tako bude.“
„U nekom selu pored Užica naši monteri su ustanovili krađu struje, pa je bilo povlačenje za ruke ‘nemoj da me prijaviš molim te’, plakanje, kukanje, ovo, ono… Bude pokrenuta procedura, bude izračunato da je ‘neovlašćeno korišćeno’ struje za recimo 60.000 dinara, ponudi se kradljivcu, pardon, neovlašćenom korisniku, da račun izmiri, on odbije, sudski veštak proceni da je vrednost ‘neovlašćeno korišćene’ struje deset puta manja, on to plati i bude osuđen na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana. Posle par meseci ode ekipa ponovo u to isto selo da kontroliše ustanove ‘neovlašćeno korišćenje električne energije’ u tri susedne kuće. Videli ljudi kako je prošao komšija, pa hoće i oni: cene, isplati se.“
Od ukupno isporučenih 28.437.755 MWh električne energije potrošačima 2011. godine, u domaćinstvima je „pogoreno“ najviše – 14.665.631, potom u industriji, lakoj i teškoj – 8.132.879 MWh, komunalna, mala i srednja preduzeća, javna rasveta, republička uprava, lokalne samouprave, škole, bolnice, vrtići i tako takvi potrošači resto. Prevedeno u delove, na domaćinstva „otpada“ više od pola ukupne isporuke, na laku i tešku industriju oko dve sedmine. Prevedeno u proizvodne kapacitete, uslovno rečeno sve što se proizvede u dvema najvećim termoelektranama, „Nikola Tesla A“ i „Nikola Tesla B“, završi u domaćinstvima; dve najveće hidroelektrane, „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, proizvedu otprilike koliko potroše laka i teška industrija, ostali „pojedu“ proizvodnju svih ostalih termo i hidro elektrana, sem HE „Vlasina“ koja proizvede struje taman koliko se potroši za osvetljavanje srpskih gradova i sela. Nešto malo pretekne i za izvoz: pored poljoprivrede, jedino je još elektroprivreda neto izvoznik. Nije to bogzna koliko, ali ipak…
Potrošnja je najveća u zimskim mesecima, najmanja je krajem proleća i početkom jeseni, dok je tokom leta, uprkos svoj silesiji klima-uređaja, samo malo veća od najmanje. Razlika je grejanje, ali i duži rad sijalica zbog kraće obdanice. Ukupna potrošnja tokom zimskih meseci bezmalo je upola veća od najmanje kasnoprolećne i ranojesenje. Razlika između najveće i najmanje potrošnje u zavisnosti od doba godine najveća je u kategoriji „široka potrošnja“ – zimska je više od upola veća od letnje, dok industrija zimi troši tek 10 odsto više nego leti, a kod svih drugih ta razlika je reda 25 odsto.
Ako se odvojeno posmatraju noćna i dnevna potrošnja po kategorijama potrošača, slika je još jasnija. Naime, dijagram noćne potrošnje u industriji je zamalo pa ravan, dok je dnevna zimska za petnaestak odsto veća od dnevne letnje. Kod malih i srednjih preduzeća razlika je veća, kako u jednotarifnom tako i u dvotarifnom merenju, s tim da je u dvotarifnom oscilacija, kao i kod „velike“ industrije, veća u dnevnoj, skupljoj tarifi. Te oscilacije se, bez ikakve sumnje, mogu pripisati sijalicama i grejalicama, tj. osvetljenju i grejanju: danju je razlika veća zbog grejanja kancelarija, a kanda se na struju greju i pogoni malih i srednjih preduzeća.
Kod domaćinstava sa jednotarifnim merenjem potrošnje, zimsko-letnja razlika je vrlo mala, svega desetak odsto, dok je kod dvotarifnog dramatična: zimska dnevna potrošnja je za dve trećine veća od letnje, a noćna „svega“ upola. Jednotarifni potrošači, očigledno je, greju se na drva/ugalj, dok ovi dvotarifni za grejanje koriste struju. Da je tako, dokazuje dijagram prosečne angažovane snage u noćnoj i dnevnoj tarifi: u letnjim mesecima skoro pa da se poklapa, dok se tokom zime 50 odsto više energije povlači tokom noći. Razumljivo je: „noćna“ struja je četiri puta jeftinija od dnevne, a jeftinija tarifa traje dvostruko kraće od skuplje.
„Trošiti struju za grejanje je greh prema budućim generacijama“, tvrdi Stanić. Dve trećine struje, objašnjava, proizvodi se u termoelektranama: u njima se sagoreva ugalj, ostvarena toplotna energija se transformiše u električnu koja se uz neminovne gubitke transportuje do potrošača, da bi se opet pretvorila u toplotu. „Taj ugalj bi mogao direktno da se koristi za grejanje“, kaže Stanić. „Jednostavno, ne postoji dovoljna svest o potrebi racionalnog trošenja električne energije.“
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
