Ko će brže uvesti Srbiju u Evropu – Mišković ili Tadić
Od stalnog dopisnika
U Briselu su odavno navikli da im iz zemalja koje streme ka članstvu u Evropskoj uniji stižu brojne delegacije, često veće nego što to povod zahteva. Delegacija iz Beograda koja se u nedelju kasno uveče iskrcala iz Deltinog čartera bila je po mnogo čemu neobična: među četrdesetak delegata koji su stigli na zakazani sastanak sa komesarom za proširenje Olijem Renom nije bilo nijednog ministra niti partijskog lidera, mada je nekolicina zauzimala važne funkcije u raznim prethodnim vladama. Nedostatak političke težine, međutim, nadoknađen je težinom u novcu – bar deset milijardi dolara, po nekim procenama – od čega gotovo trećina otpada na Miroslava Miškovića, vlasnika i osnivača Delta holdinga. Ostatak misije činili su mahom takođe moćni biznismeni, članovi čuvenog Kluba privrednika iz Šekspirove 27, uz nekolicinu predstavnika velikih svetskih kompanija koje posluju u Srbiji.
Misija je bila neobična i po tome što je, i pre nego što je spisak putnika sastavljen, postala predmet brojnih spekulacija u beogradskoj javnosti, poslovično sumnjičavoj i sklonoj teorijama zavere, pa je tako ovaj pohod tumačen kao pokušaj uspostavljanja paralelne diplomatije, pa čak i kao težnja srpskih oligarha da od EU dobiju neku vrstu zvaničnog priznanja za svoju navodno ključnu ulogu u formiranju proevropske vlade nakon majskih izbora. Priče o skorašnjem otvaranju Deltine kancelarije u Briselu, ipak, niko nije mogao da potvrdi, a i delegati i zvaničnici EU bili su podjednako uzdržani u pogledu realnih ciljeva i dometa pohoda srpskih privrednika na evropsku i belgijsku prestonicu.
Sam susret Miškovića i ekipe sa Olijem Renom bio je, međutim, otvoren za javnost, možda upravo da bi se razvejale spekulacije, i upriličen u svečanoj sali luksuznog hotela „Konrad“. Igrom slučaja, u istom hotelu odseo je i američki multimilijarder Džordž Soros kada je prošlog meseca boravio u Briselu, samo što je, za razliku od Miškovića, Soros sa evropskim komesarima razgovarao u palati Berlimon, zvaničnom sedištu Komisije.
Miškovićev govor na otvaranju skupa bio je, po običaju, kratak i jezgrovit. Nakon što se zahvalio domaćinima, a posebno Oliju Renu, na gostoprimstvu, požalio se na „negativan uticaj dnevne politike na poslovnu politiku u nekim zemljama u regionu“, iz čega je, međutim, izuzeo Crnu Goru, koju je posebno pohvalio zbog otvorenog tržišta. U jasnom odmaku od politike i političara, istakao je da „samo razvoj privrede može da doprinese međusobnom približavanju zemalja u regionu i boljem životu građana“. Na kraju, zatražio je od EU da pomogne oko Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini, kome je Srbija pristupila prošle godine, ali čije je sprovođenje, po Miškoviću, otežano zbog negativnog uticaja političara. „Ja ovoga puta molim da, na neki način, regulisanje, realizacija ovog sporazuma bude i pomoć Evropske unije, jer se kroz dnevnu politiku često dešava da sporazum ne funkcioniše u onoj meri kako je predviđen“, rekao je Mišković.
Drugi govornici bili su na manje-više istom fonu, zalažući se za otklanjanje političkih prepreka slobodnom protoku ljudi, a naročito robe i kapitala, dok je Goran Pitić, šef srpskog ogranka Sosijete ženeral banke, predložio osnivanje zajedničkog fonda, uz pomoć EU, koji bi strane investitore zaštitio od političkog rizika. Nekoliko govornika osvrnulo se i na hroničan problem dobijanja šengenskih viza, što je valjda dokaz da i bogati plaču, odnosno povremeno prolaze kroz ponižavajuću proceduru na šalterima zapadnih ambasada u Beogradu.
Odgovor Olija Rena na pritužbe naših privrednika bio je takođe kratak i jezgrovit. Nakon što je ceremonijalno pohvalio Srbiju zbog napretka u evropskim integracijama i istakao značaj Balkana za EU, Ren je ponovio ranije dato obećanje da bi Srbija mogla da dobije status kandidata i pre kraja 2009. godine, pod uslovom, naravno, da uskoro stigne pozitivan izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca o saradnji sa Haškim tribunalom. A onda je počeo da nabraja prepreke koje stoje na putu brže integracije zemalja Balkana u EU: sveprisutna korupcija, netransparentnost institucija, nedostatak vladavine prava i – što je verovatno posebno bolno odjeknulo u ušima bar nekolicine prisutnih – izbegavanje plaćanja poreza. Ren je apelovao na privrednike da sami, kod kuće, doprinesu otklanjanju tih problema, umesto da pomoć traže od Brisela. „Biznis treba da se bavi biznisom“, poručio je i dodao: „Možete deset sati dnevno da radite, a posle toga da sat ili dva posvetite reformama.“ Na kraju, podsetio je Miškovića da EU nije učestvovala u stvaranju Cefta sporazuma (on je rezultat napora takozvane Višegradske grupe zemalja), te da stoga nije u mogućnosti da utiče na njegovo sprovođenje, već je to prevashodan zadatak zemalja potpisnica. Oli Ren je posle sat i po, koliko je trajao prvi deo sesije, zahvalio učesnicima i napustio skup zbog ranije preuzetih obaveza.
Konačan sud o efektima sastanka u „Konradu“ nije lako dati. Pohod na Brisel pao je u nezgodnom trenutku za Balkan i za Srbiju, jer je skoro sva pažnja Evrope trenutno usmerena na saniranje posledica finansijske krize izazvane krahom američkih banaka. Drugi problem je što će izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti obelodanjen početkom idućeg meseca, po svemu sudeći biti negativan, zbog silnog vremena izgubljenog zbog Kosova i blokade parlamenta (Makedoniji je već rečeno da ne ispunjava osnovne uslove za početak pregovora o pridruživanju). Jedno je sigurno: sa kakvim god su ambicijama Mišković i društvo krenuli put Brisela, postigli su bar to da se njihov glas čuje. A da li para stvarno vrti tamo gde burgija neće, tek ćemo imati prilike da se uverimo.
Prema pisanju poljskog magazina „Vprost“, najbogatiji čovek u Srbiji je Miroslav Mišković, čije se bogatstvo od prošle godine uvećalo za 800 miliona dolara i sada iznosi 2,8 milijardi. Time je zauzeo 35. mesto na listi najbogatijih ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi. To je jedno mesto ispred Filipa Ceptera, prošlogodišnjeg srpskog „prvaka“. Naime, Cepterovo bogatstvo se stanjilo za 1,4 milijarde pa je tako vlasnik firme Cepter Internacional pao za 13 mesta u odnosu na listu iz 2007. A za razliku od susedne Hrvatske koja ima samo jednog „predstavnika“, Srbija ih ima četvoricu. Nova imena na listi su i biznismeni Predrag Ranković Peconi i Đorđe Nicović sa bogatstvom koje se procenjuje na po 700 miliona dolara.
Izvor: Privredna komora Srbije
Izvor: Privredna komora Srbije
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
