Postavljanje generala Ljubiše Jokića umesto Dragana Paskaša direktan je ustupak crnogorskim vlastima, da bi za uzvrat na mesto ministra odbrane bio postavljen kandidat iz Srbije
Sukob između dvojice ministara, Mlađana Dinkića i Prvoslava Davinića, tinjao je više od pola godine: počeo je ugovorom o ustupanju zgrade Vojnotehničkog instituta u zamenu za dovršenje izgradnje stanova za oficire na Bežaniji, sklopljenog bez znanja vlade i kasnije zabašurenog, nastavljen je zbog nepoštovanja plana otpuštanja civila iz vojne službe i velikih dugova Vojske dobavljačima, što je takođe zabašureno, da bi kulminirao aferom „pancir“ i zahtevom da Davinić, ukoliko sam ne podnese ostavku, bude smenjen.
Po Ustavnoj povelji mesto ministra odbrane pripada Crnoj Gori, ako je ministar spoljnih poslova iz Srbije, kao što jeste. S druge strane, za srpske vlasti je to apsolutno neprihvatljivo, jer Vojska se skoro u potpunosti finansira iz budžeta Srbije i po tom osnovu ministar bi morao biti iz Srbije.
Kako ministra odbrane, kao i ostale članove Ministarskog saveta, postavlja i razrešava Skupština SCG „dvostrukom većinom“, što znači da za bilo koju kadrovsku promenu mora glasati i većina poslanika iz Crne Gore, zahtev za smenjivanje Davinića otvorio je prostor za trgovinu kako međurepubličku tako i međustranačku na „srpskoj strani“ jer svako je imao svog kandidata. Davinić je posle dužeg nećkanja ipak podneo ostavku tako da glasanje o razrešenju i nije bilo potrebno, ali je izbor njegovog naslednika ostao predmet cenjkanja.
TRI KRITERIJUMA: Posle dužeg usaglašavanja stavova, obnarodovano je da je najbolje rešenje za ministra vojnog dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA, general-major u penziji. „Budući će ministar odbrane biti izabran na osnovu tri kriterijuma: borbe protiv korupcije, saradnje sa Haškim sudom i reforme Vojske Srbije i Crne Gore. Te uslove ispunjava Zoran Stanković i mi se nadamo da će Stanković da prihvati ponuđeno mesto“, izjavio je na konferenciji za štampu Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije.
Istog dana kad je javnost o ovome izveštena, Zoran Stanković je izjavio da ponuđeno mesto neće prihvatiti i da za odbijanje ima dovoljno razloga. Nekoliko dana kasnije, kada ga je premijer Koštunica pozvao na razgovor o njegovom eventualnom postavljenju, rekao je da će se pozivu odazvati ali da mišljenje neće promeniti. Sledećeg dana je rekao da će razmisliti, da bi opet koji dan kasnije ponudu prihvatio.
VALJA–NE VALJA: Kandidovanje dr Zorana Stankovića izazvalo je mnoge negativne komentare: po predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji je pre sadašnje funkcije bio ministar odbrane SCG, Zoran Stanković nije dobro rešenje. Kako je rekao, ne postoji nijedna zemlja koja ide prema evroatlantskim integracijama ili je u NATO-u ili Partnerstvu za mir, koja ima bivšeg generala za ministra odbrane i da je takav izbor „veoma neuobičajeno rešenje“ i obrazložio da je „jedna stvar voditi kliniku i baviti se lekarskim poslom, a sasvim drugačije voditi Ministarstvo odbrane“, te da „nije u pitanju samo personalno rešenje, već kakvu politiku ministar odbrane ima nameru da vodi i u kom pravcu Vlada Srbije namerava da vodi reforme Vojske“, ali i da bi bilo dobro da Ministarstvo odbrane bude „u rukama Srbije“, da je „to logično, jer Srbija obezbeđuje 95 procenata za budžet Vojske Srbije i Crne Gore“, ali samo „pod uslovom da Crna Gora pristane na takvo rešenje“.
Na stav predsednika Republike odmah je reagovao portparol DSS-a konstatacijom da izbor ministra odbrane nije u nadležnosti predsednika Republike i da nije uobičajeno ni da psiholog bude ministar odbrane, pa je Tadić ipak to bio.
Protiv je i Srpska radikalna stranka, ali ne zato što je Stanković vojno lice, već zato „što sarađuje sa Haškim tribunalom“, te da će poslanici te stranke glasati protiv njegovog naimenovanja. Kako je najavio potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović, protiv ovog predloga glasaće i poslanici Demokratske stranke. Skupštinska matematika, međutim, kaže da ovi glasovi „protiv“ ne mogu uticati na postavljenje ministra, bar što se glasova iz Srbije tiče. Ostalo je „samo“ nagoditi se sa crnogorskim vlastima, što podrazumeva ispunjavanje određenih uslova.
ISPUNJENI USLOVI: Rasplet cele priče ukazuje na to da je jedan od prvih uslova bio da sa mesta načelnika Generalštaba bude uklonjen general Dragan Paskaš, jer je odobrio upotrebu vojnog helikoptera za postavljanje limene crkve na planini Rumiji poviše Bara sredinom ove godine i da se uopražnjeno mesto „popuni“ crnogorskim kadrom. Taj zahtev je ispunjen, ne baš kako je traženo već je upotrebljena „čarobna formula“ – penzionisanje. Zvanično, general Paskaš nije smenjen zbog „desanta na Rumiju“, već je penzionisan jer „ispunjava sve zakonom propisane uslove“, na isti način kako je svojevremeno sa dužnosti otišao general Branko Krga, pre njega Pavković, a pre njega… koliko da se trgovina bar formalno prikrije, ali i zato što bi smenjivanje načelnika Generalštaba zbog toga što je izašao u susret Srpskoj pravoslavnoj crkvi imalo negativne političke konotacije po aktuelnu srpsku vlast. Kolateralno je smenjeno još nekoliko generala jer i oni, kao Paskaš, ispunjavaju uslove za penzionisanje, što je otvorilo prostor za dodatno „fino štelovanje“ preraspodele pozicija u vojnom vrhu.
Iako je visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković uporno ponavljao da je neprihvatljivo da Zoran Stanković bude ministar odbrane jer „ne želi saradnju sa Tribunalom u Hagu“ i da je „prijatelj Ratka Mladića“, te da bi se takvim kadrovskim rešenjem ponovo uvela praksa da ministar vojni ne bude civilno lice, dogovor je ipak postignut: portparol Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić rekao je da, po imenovanju general-potpukovnika Ljubiše Jokića na mesto načelnika Generalštaba Vojske SCG, Crna Gora više ne bi trebalo da se protivi izboru Zorana Stankovića, jer više „ne postoje razlozi da ne bude uvažen argument Srbije kada je reč o imenovanju novog ministra odbrane“.
Prema mnogim analitičarima, postavljanje generala Ljubiše Jokića umesto Dragana Paskaša direktan je ustupak crnogorskim vlastima, da bi za uzvrat na mesto ministra odbrane bio postavljen kandidat iz Srbije. „Demokratska stranka Srbije postavila je svog čoveka na čelo Ministarstva odbrane, Demokratska stranka je zadržala mesto zamenika načelnika Generalštaba, a kandidat iz Crne Gore je načelnik Generalštaba. Svaka politička grupacija je namirena, što je dobro u političkom smislu, ali će se tek videti da li je to dobro i po državu“, ocenio je Vladan Vlajković, autor knjige Vojna tajna, i dodao da će se tek videti da li će ova očigledna trgovina biti dobra i po državu, uz konstataciju da je sigurno da „o depolitizaciji vojske posle trenutnih promena nema ni govora“.
Predsednik Marović, koji se kao i Davinić više ne spominje kao akter afere „pancir“, zvanično je predložio Zorana Stankovića za ministra odbrane. Ostalo je samo da se izbor formalno „overi“ u parlamentu, što će se nesumnjivo i dogoditi. Vuk je sit, ovce su na broju. Bar do sledeće afere i sledeće trgovine.
Dragan Paskaš, general-potpukovnik
Načelnik Generalštaba VSCG general-potpukovnik Dragan Paskaš rođen je 4. aprila 1951. godine u Bačkom Gračacu. Posle klasične gimnazije upisao je Vojnu akademiju kopnene vojske (smer artiljerija), potom Komandno-štabnu školu taktike, te Školu nacionalne odbrane. U aktivnoj vojnoj službi je od 30. jula 1974. godine. Službovao je u elitnim jedinicama Vojske, ranga puk, brigada, divizija i korpus. Prošao je put komandnih dužnosti, od komandira voda, baterije, komandanta diviziona, preko puka, brigade i divizije, sve do komandanta korpusa. Na mesto načelnika Generalštaba VSCG postavljen je krajem decembra 2004. godine, nakon penzionisanja generala Branka Krge. Svoje kratko načelnikovanje ocenjuje kao veoma uspešno. Kako je rekao, za devet meseci, koliko je proveo na mestu načelnika Generalštaba, u potpunosti je realizovan plan reorganizacije Vojske za 2005. i delimično za 2006. godinu, smanjen je broj vojnika i oficira: „ugašeno“ je šest korpusa i 34 brigade, ukinito 12 garnizona, skraćen je vojni rok na šest meseci. Za svog naslednika kaže „da ga poznaje“ i da „ga treba pustiti da radi i pokaže rezultate“.
Ljubiša Jokić, general-potpukovnik
Novi načelnik Vojske Srbije i Crne Gore general-potpukovnik Ljubiša Jokić rođen je u Velikoj kod Plava, u Crnoj Gori, 1958. godine. Sa najvišim ocenama završio je Pilotsku akademiju u Mostaru, Visoku vazduhoplovnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Između ostalog, bio je komandant kontrole letanja na aerodromu Golubovci kod Podgorice, kasnije komandant tog aerodroma, sekretar Vrhovnog saveta odbrane, načelnik Vojnog kabineta i pomoćnik ministra odbrane SCG u sektoru za ljudske resurse.
Dr Zoran Stanković, patolog, general-major u penziji
Rođen je 1954. godine u selu Trgovište blizu Vladičinog Hana gde je završio osnovnu i srednju školu, a 1980. godine diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Nišu. Doktorsku disertaciju, iz oblasti sudske medicine, odbranio je 1997. godine na Univerzitetu u Beogradu. Ekspert je UN-a za sudsku medicinu, predaje na Policijskoj akademiji u Beogradu, a do 31. marta ove godine, kada je penzionisan jer je „ispunio uslove“, bio je načelnik VMA. Prema ranijim izjavama, u prijateljskim je odnosima sa generalom Ratkom Mladićem i ne zna niti želi da zna gde je, a pre nekoliko meseci javno ga je pozvao na predaju.
Ljubiša Jokić
Dr Zoran Stanković
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
