Rat je najstariji zanat na svetu i ratova poput današnjih je uvek bilo, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički novinar Boško Jakšić. Zašto smatra da ipak neće biti velikog rata i kako se Srbija drži u ovom svetskom vihoru
Hoće li ovo na Bliskom istoku prerasti u veliki, totalni rat? Neće, kaže za „Vreme“ Boško Jakšić, čuveni novinar koji je u poslednjih pola veka izbliza pratio sve krize na Bliskom istoku.
Veliki, otvoreni rat bi, kaže, podrazumevao učešće Irana i, na drugoj strani, Sjedinjenih Država koje bi morale da potisnu sve što misle o izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu i intervenišu:
„Tako da nas možda čeka poluvarijanta šireg konflikta, replika onoga što se dogodilo sa Libanom 1982. i 2006, a oba ta rata sam pokrivao kao novinar. Ako se unapred predviđa gubitnik – ne u vojnom, nego u političkom smislu – to će opet biti izraelski premijer“, kaže Jakšić.
„Neće biti totalne pobede“
Izraelski desničari, ali i opozicija sada traže „eliminaciju Hezbolaha“ koja podseća na cilj „totalne pobede nad Hamasom“. Taj nemogući cilj, kaže Jakšić, vodio je ciničnoj računici po kojoj je u redu pobiti desetine hiljada civila u Gazi.
„Niti će biti totalne pobede nad Hezbolahom, niti će se stvoriti uslovi da se 60.000 Jevreja vrati svojim domovima na severu Izraela“, dodaje on.
Razgovor sa Jakšićem je na naslovnoj strani idućeg broja „Vremena“ koje na kioske stiže u četvrtak (3. oktobar). Pričali smo tu i o snalaženju Srbije u ovakvom svetu i o upozorenjima predsednika Aleksandra Vučića na „dvostruke standarde“ Zapada.
O tome Jakšić kaže da veliki ne vole da im mali drže piridike, i da se Vučić igra strpljenjem tih velikih – i Zapada i Rusa – ali ih za sada nekako zadovoljava.
„Dovoljno razuma da se izbegne treći svetski rat“
Taj svet, u kojem Vučić i Srbija sa njim „lelujaju“, zapao je u teška vremena, kaže Jakšić. Teško je reći kako i kada će se završiti, ali kaže da neće biti trećeg svetskog rata niti nuklearnog sukoba – toga se svi previše plaše.
„Ovi pobočni ratovi, regionalni i lokalni – njih je uvek bilo. Protivrečim omiljenoj dosetki da je prostitucija najstariji zanat. Nije, rat je najstariji zanat. Prostitucija je nastala zbog ratnika, da se razonode tokom odmora. Rat je imanentan civilizaciji. Ali, dobro je da postoji dovoljno razuma da se izbegne treći svetski rat“, dodaje on.
Ceo intervju sa Boškom Jakšićem čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (3. oktobar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
