Bez promena – do daljnjeg

Rat za kabl je okončan. Državni Telekom je pobedio. Borba je bila duga, sa velikim ulogom i očekivanim ishodom. Pobedio je onaj ko je iza sebe imao silu države i praktično neograničeni budžet. Međutim, poražen nije većinski vlasnik Junajted grupe, belosvetski investicioni fond BC Partners. Oni su pazarili, oplodili kapital pa prodali, zaradivši milijardu i po evra.

Da li će biti poražena publika, to jest građani? Kada se pomeranju tektonskih ploča na tržištu kablovskih operatera dodaju igrarije oko sastava Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i zavrtanje slavine američkih donacija, sagovornici “Vremena” kažu da bi medijski krajolik Srbije mogao da poprimi još tamniju nijansu crne.

ŠTA SE DESILO?

Posle godinu dana nagađanja i glasina, Junajted grupa, veliki medijski i telekomunikacioni koncern, prodala je SBB, zlatnu koku u Srbiji. Dok na poremećenom i dirigovanom tržištu nije lako zaraditi od reklama, kablovski operater SBB donosio je stabilne prihode od ponude televizije i interneta. Prema poslednjim podacima, oko 43 odsto domaćinstava u Srbiji koristi kablovsku ponudu SBB. Velikom ofanzivom države, to jest Telekoma, rast SBB ometen je pre nekoliko godina, tako da je Telekom držao nešto više od polovine domaćinstava. Kupac SBB je e&PPF Telecom, nastao spajanjem češke PPF grupe, koja je u Srbiji vlasnik Jetela, i Emiratske telekomunikacione grupe iz Abu Dabija.

Pride je Junajted grupa prodala Telekomu sva prava na sportske prenose za ceo region. To u praksi znači da se Sport klub gasi, a da će svi prenosi ići na Telekomovoj Areni. Telekom će postati vlasnik i Net TV plusa, čime će dominirati televizorima gastarbajtera.

Stvar će se naći na stolu Komisije za zaštitu konkurencije i svi očekuju da se odobri u prvoj polovini godine. Upućeni kažu da nije pitanje da li će, već samo kada. Pošto teško da posao ovih razmera nije i politički ušuškan. U nemuštim saopštenjima i Junajted grupa i Telekom hvalili su se poslom. Ali ko ima više razloga za zadovoljstvo videlo se iz nastupa Vladimira Lučića, direktora državnog operatera.

“Ovim potezom kompanija sada kontroliše preko 60 odsto tržišta, čime je stvoren potpuno novi ekosistem u sektoru telekomunikacija”, rekao je Lučić u intervju za Juronjuz, jednu od televizija koje finansira Telekom.

“INFORMER” SVIMA!

Dok Lučić donosi futurističke blagovesti o 5G mreži, veštačkoj inteligenciji, snimanju serija i filmova, raspoloženje među novinarima i urednicima medija Junajted grupe daleko je od dobrog.

Zvanično, ključni mediji, poput televizija N1 i Nove S, ne menjaju vlasnika. Prema saopštenju kompanije, oni će ostati u ponudi SBB i na platformi EON, a biće ponuđeni i Jetelovoj mreži kablovske televizije. Osim Sport kluba, koji bez prava na sportske prenose ostaje ljuštura. Ipak, najavljeno je da će tamošnji novinari i komentatori biti udomljeni na N1.

Da bi pak kablovske televizije imale poentu, one moraju negde biti prenošene. Kako kaže više izvora “Vremena”, još oko pet godina važi njihov ugovor sa SBB, bez obzira na promenu vlasnika. U tom periodu, televizije će od operatera dobijati novac po priključku.

“Što se tiče uređivačke politike, rečeno nam je da radimo kao i do sada, da nema nikakvih promena”, prenosi jedan novinar. I drugi novinari kažu slično. Ali koliko će to trajati i kako će se finansirati manji mediji – ne znaju. Osim dve udarne televizije, Junajted grupa u Srbiji drži Grand, Sinemaniju, dečije kanale, novine i portale “Nova”, “Danas” i “Radar”, zatim portal “Forbs” i neke manje.

“Bez obzira na uveravanja da će N1, Nova S i drugi koji su do sada bili pod istim krovom sa SBB ostati isti i da se neće menjati uređivačka koncepcija, bojim se da će to trajati jedno vreme, a da ćemo onda videti određene promene. Telekom je postao monopolska firma kakve u oblasti medija nema u Evropi”, kaže profesor Rade Veljanovski.

Zvanično, na kablu ostaje duopol pošto SBB sa novim vlasnikom ostaje takmac Telekomu. Ali, češko-arapski kapital i do sada je imao otvorena vrata kod srpskih vlasti. Jetel najmi infrastrukturu Telekoma. A najavljeno je i da će svi Telekomovi kanali biti dostupni svima, dakle i na SBB-u. Tako će – osim što će moći da gleda sav sport na Areni – i druga polovina Srbije ubrzo videti Juronjuz, K1, Tanjug, te galeriju televizija koje su pokrenule tabloidne novine bliske vlastima. Njih, direktno ili prikriveno, finansira Telekom.

“Vreme” ima uvid u jedno još neobjavljeno istraživanje, prema kojem je Telekom najveći oglašivač u režimskoj štampi – ima dvostruko više oglasa od drugoplasiranog. Čak 15 odsto oglasa u dnevnim listovima dolazi od Telekoma i to kad se ne računaju oglasi Telekomovih televizija.

foto: a. anđić

VUČIĆ HOĆE DA “POMOGNE”

Nejasno je da li će Telekom “konsolidovati” preskupu i suvišnu televizijsku ponudu. Većina kanala koje poseduje na granici je statističke greške po gledanosti. Ako se to desi, mogao bi doći kraj inflaciji medija koja je prenaduvala i broj novinara, ali im i donela radost većih plata – ako su spremni da slede određenu “uređivačku politiku”.

Krug se zatvara – Telekom se širi uz pomoć narodnog novca, donoseći tom narodu režimsku propagandu. Konceptu jedan vođa – jedan urednik maltene više ništa ne stoji na putu.

Predsednik Aleksandar Vučić i njegovi tabloidi likuju, jer je Dragan Šolak tobože rasprodao imetak, premda je Šolak odavno tek manjinski vlasnik Junajted grupe. Vučić je prognozirao da će se stanje na N1 i Novoj S pogoršati do novembra ili decembra. “Zato što oni nisu uspeli da obezbede dodatno finansiranje, pa će onda malo da ih pootpuštaju pa ćemo mi da pomognemo da deo tih ljudi zaposlimo ovde, onde, uzmemo nekog za pi-ara”, rekao je Vučić.

Zluradost na stranu, zbilja će budućnost dve kritičke televizije moći da se iščita po tome da li sledi talas odlazaka TV lica i uredničkih vedeta na televizije iz Telekomovog univerzuma, koje su i do sada, nudeći masne plate, znale da prirede spektakularne transfere.

ISTO I SA REM I BEZ NJEGA

Mimo studentskog i narodnog bunta na ulicama, režimska propaganda u medijskoj sferi ne mora da strahuje od smetnji. Pogotovo ne od izbora novog Saveta REM. On trenutno ne postoji, budući da je silom zakona umirovljena ekipa oko Olivere Zekić, čiji je poslednji potez bio da TV “Informeru” dodeli beogradsku frekvenciju jer ima “najbolji elaborat”.

Nema sumnje da će Zekić dobiti sebi ravne naslednike, da ćute na divljanje sa nacionalnih frekvencija. Procedura je sprovedena tako da vlast može da izabere komotnu većinu odanih ljudi, među kojima se ovog puta nude politički analitičar Dejan Vuk Stanković i novinarka Sanja Lubardić, oboje istaknuti u režimskoj propagandi. Ili Leontina, koja je komponovala pesme za SNS. “REM, telo koje bi trebalo da garantuje slobodu medija i javni interes, već godinama je simbol političke kontrole, a ne nezavisnosti. Umesto da proces izbora novih članova bude prilika za jačanje institucije, postao je farsični prikaz zloupotreba”, pisala je nedavno za “Vreme” Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa. Taj novi Savet REM bi, kad ga bude i kad stigne, mogao da se pozabavi famoznom petom nacionalnom frekvencijom, koja godinama stoji upražnjena. Upućeni kažu da je odavno namenjena Televiziji “Blic”.

MALI MEDIJI U MODUSU PREŽIVLJAVANJA

Ako je odlučena igra slonova, u kojoj su moć i milijarde evra, kako stoje mali, nezavisni i lokalni mediji, koji su među tim slonovima i do sada teško životarili? I tu je odgovor isti – rđavo.

Težak udarac je stigao iz Vašingtona, gde je povratnik u Belu kuću Donald Tramp naredio da se zamrznu skoro sve pare koje iz američkog budžeta raspodeljuje USAID, što za razne obuke, školovanja, jačanje demokratije, što za medije širom sveta. I to je naišlo na likovanje vlasti u Srbiji, iako su država i lokalne samouprave najveći korisnici novca. Radovala se, recimo, predsednica Skupštine Ana Brnabić, koja je dugo bila udarna igla USAID-a u Srbiji.

U Sjedinjenim Državama sledi natezanje pred sudovima, ali posledice se već osećaju. “Pogođeni su mali nezavisni mediji koji nisu deo korporacija. Možda su dva ili tri sa nacionalnim značajem, a ostalo su lokalni mediji”, priča nam jedan beogradski novinar, čiji je medij uzdrman izostankom ranije odobrenih donacija.

Pri tome su donacije, mahom iz zapadnih fondova, ionako iznudica na razorenom tržištu.

Poznata je anegdota koju je pokojni glavni urednik “Vremena” Dragoljub Žarković pričao o tome kako je ovaj nedeljnik preko noći ostao bez oglašivača pošto je Vučić poturio izmišljenu priču da je to “tajkunski list” Miroslava Miškovića. Oglašivačima je nuđeno da im “Vreme” besplatno objavi bar po još jedan oglas u znak zahvalnosti za saradnju, a oni su rekli: “Nemojte, molim vas!”

Novac od oglasa teče ka velikim provladinim medijima.

“Neki mali mediji nisu dovoljno vidljivi da privuku oglase. Kod drugih, koji su kritički, mnoge kompanije iz straha ne žele da se oglašavaju”, kaže naš sagovornik iz nezavisnog medija.

Na to dolazi navika domaće publika da su mediji “besplatni”. A samo publika može da spasi svoj interes da bude informisana. Ako ne kupuje novine, ne pretplati se ili ne donira redovno novac medijima kojima veruje – biće prepuštena haosu društvenih mreža i TV “Informeru”, koji ima najbolji elaborat.

Kapitalisti i zabavljači