Beli i neuništivi

Virtuelni svet postao je prošle nedelje bogatiji za dve novine: Goran Davidović, lider neformalnog udruženja Nacionalni stroj, počeo je da vodi blog (onlajn dnevnik), a hrvatski neonacisti dobili su svoj potforum na Stormfrontu, najpopularnijem nacističkom sajtu na palneti. Time su se pridružili srećnoj porodici svih nacista sveta, koji u bezbednosti i toplini svog doma, sedeći za računarom, troše nagomilanu negativnu energiju sastavljajući razne spiskove, što za odstrel, što za „ne daj bože“, kujući razne teorije zavere o tome ko, kako, i zašto radi o glavi „superiornoj beloj rasi“.

Naravno, njihove srpske kolege teško su prihvatile ovu novinu. Iznenađujuće, sa njihove strane nije bilo pretnji ni otvorenih svađa. Pre bi se reklo da ih je osnivanje potforuma Stormfront Hrvatska pogodilo i da su celu stvar doživeli tragično. „Ovo je velika sramota. Tamo će se veličati ustaše i negirati Jasenovac“, u plačljivo intoniranoj poruci konstatuje jedan od učesnika na forumu Stormfront Srbija: „Što se mene tiče, mogu da rade na svom forumu šta hoće pošto se ja više neću pojavljivati na ovom sajtu, jer ne želim da pišem na istom sajtu gde ustaše imaju svoj deo.“ Ostatak poruke upućen je administratorima foruma i odnosi se na molbu da njegov nalog bude uklonjen, kako više ne bi mogao da pristupi forumu. Nakon toga, sledi setno opraštanje sa drugovima, od kojih neki tvrde da će takođe prestati da dolaze na Stormfront. Takođe, u pojedinim porukama prisutna je izvesna doza ljubomore, jer hrvatske kolege nacisti mogu da se pohvale da su im preci bili Hitlerovi saveznici. Na toj tački rasprava odlazi u drugom pravcu, jer počinje lanac dokazivanja da ustaše nisu bili nacisti, te da je reč o „prljavoj propagandi koja vređa svakog rasistu“.

Za to vreme Goran Davidović, koji tvrdi da mu nadimak nije Firer, na svom blogu uglavnom komentariše pažljivo odabrane dnevne vesti. Naslovi njegovih blogova govore više nego što sam Davidović uspeva da kaže u svojim pisanijima: „Postoji li ciganski rasizam“, „Crnogorske ustaše minirale crkvu“… Uz njegove tekstove uredno su postavljeni linkovi za Stormfront i druge domaće sajtove nacističkog ili šovinističkog sadržaja, kao i za slične sajtove iz Rumunije, Grčke, Poljske, Češke i, naročito, Rusije. Posebno mesto zauzima link ka zvaničnoj veb prezentaciji Dejvida Djuka, osnivača Stormfronta i jednog od najzagriženijih negatora holokausta u SAD.

Uprkos svemu tome, Davidović odlučno odbija da u njegovim uverenjima ima bilo čega rasističkog ili, daleko bilo, nacističkog. On je samo patriota, borac za očuvanje tradicije srpskog naroda. U tom svetlu, nije jasno kako Davidović, kao takav, može da bude na čelu udruženja kakvo je Nacionalni stroj. Naime, u njihovom programu postoje bar tri problematične stavke. „Puno građansko pravo, kao svest nacionalne odgovornosti, mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje, koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani nebele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava“, rečeno je u sedmoj tački programa Nacionalnog stroja. U devetoj tački, ovo udruženje je još jasnije: „Verujemo u biološku nejednakost, kako među pojedincima tako i među rasama. Fizičke, mentalne i moralne rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive.“ Kulminacija nailazi u tački 10 koja kaže: „Zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja.“

SVE JE DOZVOLJENO: Posetilac nenaviknut na sajtove kakav je Stormfront, sigurno će se zapitati kako je moguće da takvi sadržaji neometano egzistiraju na internetu i kako autori ostaju nekažnjeni. Prema srpskom Krivičnom zakoniku, za izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje među narodima i etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Međutim, ova odredba je neprimenljiva kada su internet forumi i blogovi u pitanju.

Autore problematičnog bloga ili forumskih poruka praktično je nemoguće naći. Pre svega, oni pišu isključivo na forumima gde je raspirivanje mržnje poželjno. Svaki forum ima svoj pravilnik i on je nešto što za svakog učesnika mora da bude svetinja jer, u suprotnom, administrator ima pravo da mu trajno uskrati mogućnost pristupa i slanja poruka. Administrator je, narodski rečeno, gazda na forumu. Samo on zna mejl i IP adrese preko kojih bi bilo moguće locirati nekoga. Međutim, pravila koja važe na forumu Stormfront Srbija izgledaju ovako: „Jevrejima i pripadnicima muslimanske veroispovesti je strogo zabranjeno da učestvuju u raspravama na forumu. Ovo važi i za Cigane, narkomane, homoseksualce i sve one koji se ne uklapaju u definiciju zdravog belog čoveka.“ Strogo je zabranjeno i „objavljivanje jevrejske, ustaške, muslimanske, šiptarske propagande ili linkova, odricanje od srpskih teritorija ili zastupanja stavova NVO i priznavanje bilo kakvih zločina koje su navodno počinile srpske snage u ratu ili sažaljevanje nad eventualnim žrtvama navodnih zločina“. Iz toga je više nego očigledno da se od administratora ne može očekivati pomoć.

Logično pitanje bi bilo zašto onda za širenje verske, rasne ili nacionalne mržnje na forumu ne odgovara sam administrator? Međutim, tek to je jalov posao. Problem je u tome što su ovakvi forumi uglavnom registrovani na serverima u inostranstvu, i to najčešće u egzotičnim i dalekim zemljama. Tako vlasnici i autori spornih foruma ubijaju dve muve jednim udarcem: s jedne strane, nedostupni su lokalnim organima gonjenja, a sa druge, vlasnik servera ne zna ništa o tome da njegov server neko koristi za širenje problematičnih ideja, jer je teško očekivati da, na primer, na Kanarskim ostrvima neko govori srpski.

PRIJATELJSKE VEZE: Ipak, ima i foruma na kojima pojedini učesnici vole s vremena na vreme da napišu po koju uvredu na račun Albanaca, Roma ili nevladinih organizacija, a, administartori ipak odrade svoj posao, pa izgrednik dobije bar opomenu, što je poslednji korak pred banovanje (trajna ili privremena zabrana pristupa forumu). Međutim, kada je reč o domaćim forumima na kojima je, između ostalog, moguće raspravljati o društvenim ili političkim temama, javlja se druga vrsta problema. Svaki od tih foruma ima pravilnik po kom su strogo zabranjeni vređanje, pretnje, govor mržnje i slično. U slučaju da dođe do kršenja pravila, svaki učesnik foruma ima mogućnost da slučaj prijavi administratoru. Ova opcija postoji iz prostog razloga što bi bilo nemoguće očekivati da administrator stigne da pročita svaku od po nekoliko hiljada poruka koje se svakog dana pojave na forumu. Međutim, nepoštovanje pravilnika ne podrazumeva odgovarajuće sankcije, već mnogo toga zavisi od ličnih simpatija ili antipatija administratora prema učesniku foruma.

To je naročito izraženo na forumima koji su prevashodno zabavnog karaktera, ali imaju političke potforume. Tamo se mogu naći teme i komentari na kakvima bi čak i društvo sa Stormfronta moglo da se uči. Na primer, na jednom od takvih foruma, postavljena je tema na kojoj su priložene fotografije Albanaca poginulih na Kosovu tokom 1999. godine, a učesnici foruma podsmevali su se njihovom izgledu. Niko od čak tri administratora nije reagovao, iako je pravilnikom takvo ponašanje zabranjeno. Mali eksperiment pisca ovog teksta potvrdio je da sve zavisi od ličnog stava administratora. Namerni ulazak u političku raspravu sa jednim članom foruma rezultirao je nizom uvreda i pretnjom fizičkim napadom. Nakon što je ovaj ispad prijavljen administratoru, umesto opomene ratobornom članu foruma, usledio je savet da se nekima ne treba zamerati.

Sve u svemu, situacija je kao u onoj reklami koja kaže „Internet je čudo!“, jer internet zaista jeste svet za sebe, očigledno prilično nezavisan od realnog. Mogli bismo reći da to nije ništa strašno i da su svi ti ljudi koji u virtuelnom svetu seju mržnju hrabri samo dok sede za tastaturom i kriju se iza nadimaka. Međutim, tolika „demokratija“ obezvređuje neka pravila postavljena u realnom svetu. Jer, kakva je korist od sankcionisanja govora mržnje u, na primer, novinama, ako onaj ko zbog toga bude odgovarajuće kažnjen može i dalje neometano da širi svoje ideje, samo u drugom mediju?