Ptica rugalica

”Zapamti da je greh ubiti pticu rugalicu (…) Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu”, reči su advokata Atikusa Finča, jednog od likova u romanu Ubiti pticu rugalicu (To Kill a Mockingbird) američke autorke Harper Li objavljenog 1960. godine. U tom romanu autorka se bavila temama rasizma, predrasuda, nevino optuženim crncem za silovanje bele devojke, ali i neprilagođenim belcima koji trpe nepravdu u učmalom gradu u američkoj državi Alabami tridesetih godina, u vreme Velike depresiije.

Roman govori i o dečjem pogledu na surov svet rasne netrpeljivosti kroz lik Skaut Finč, šestogodišnje ćerke advokata Atikusa, kojoj je onemogućeno bezbrižno odrastanje. Skaut Finčje ujedno glavni lik i pripovedač u romanu, i smatra se jednim od najuticajnijih izmišljenih likova u književnosti na engleskom jeziku. U početku nezrela i obično puna dečjeg besa, Skaut odrasta u žestoko pravednu osobu sa nezaustavljivim osećajem za pravdu.

Motiv ptice rugalice u romanu Ubiti pticu rugalicu simbolizuje ideju nevinosti bez zaštite, a prema tome, ubiti pricu rugalicu znači ubiti nedužnost. Mnogo godina kasnije, motiv ptice rugalice u trilogiji Igre gladi Suzan Kolins predstavlja nešto sasvim drugo.

Ekranizovana trilogija Igre gladi ‒ The Hunger Games (2008), Cathing Fire (2009) i Mockingjay (2010) autorke Suzane Kolins, doživela je ogroman uspeh među mladima upravo zbog teme filma – maltretiranja mladih od strane vlasti.

Svet Igara gladi je akciono-naučno fantastična distopija smeštena u izmišljene severnoameričke zemlje Panem, koja se sastoji od bogatog Kapitola i 13 distrikta u različitim stepenima razvijenosti i stanjima siromaštva. Svake godine po dva tinejdžera, jedan dečak i jedna devojčica, iz prvih 12 okruga bivaju izabrani žrebom da učestvuju u prinudnoj televizijskoj borbi za opstanak poznatoj kao “Igre gladi”. Ovaj spektakl brutalnosti i preživljavanja organizuje moćna elita kako bi održala kontrolu nad slabima. Minimalna starosna granica za učešće u Igrama gladi je 12 godina, a broj listića u žrebu povećava se za jedan svake godine.

Motiv ptice rugalice ima snažnu simboličku ulogu u romanima Lijeve i Kolinsove iako se pojavljuje u različitim kontekstima i žanrovima. U romanu Harper Li, ptica rugalica (mockingbird) simbol je nevinosti i moralne nepravde, dok je u Igrama gladi Suzane Kolins izmišljena ptica mockingjay (nastala iz rugalice) simbol otpora, nade i revolucije.

U distopijskom svetu Kolinsove ptica mockingjay je neplanirani rezultat genetskog eksperimenta Kapitola, koji se pretvorio u simbol pobune potlačenih i snage pojedinca naspram represivnog sistema. Mockingjay je fikcionalna ptica, nastala ukrštanjem prave ptice rugalice (mockingbird) i genetski modifikovane ptice jabberjay, koju je stvorio Kapitol u svrhu špijunaže jer je ta veštačka tvorevina, prema planu Kapitola, trebalo da snima i ponavlja ljudski govor. No, projekat špijunske ptice je propao, pa su ukrštanjem prave i genetski modifikovane ptice stvorili pricu rugaljicu (mockingjay), nešto što je Kapitol stvorio, ali nije mogao da kontroliše.

Junakinja filma Ketnis Everdin nosi broš s tom pticom i postaje lice ustanka protiv tiranije. Zanimljivo je da pesma The Hanging Tree takođe igra važnu ulogu u trilogiji, predstavlja vid signalizacije i komunikacije u pokretu otpora. U romanu Harper Li, ptica rugalica je žrtva, a kod Kolinsove ptica postaje “otporaš”.

Ptice kao simbol i motiv stare su koliko i čovečanstvo: orlovi i sokolovi za državnost i viteštvo, rode za rađanje, golubovi i ptice rugalice za mir i bezazlenost, grlice za nežnost, vrane za kolegijalnost (“vrana vrani oči ne vadi”) i mudrost (“vrane su ti svu pamet popile”), laste za proleće, paun za raskoš, sove za mudrost (ali i za noćni tip ličnosti), zebe za lepotu i šarm (ali i za jutarnji tip osobe)… Ptice rugalice najpoznatije su po svojoj jedinstvenoj sposobnosti ruganja mnogim različitim zvukovima, uključujući one drugih ptica. U Srbiji se pretežno mogu videti duž obale reke Tise gde živi oko 260 vrsta ptica, a među njima i jata čvoraka, kako se u narodu nazivaju ptice rugalice.

Generacije studenata u Srbiji koje su odrastale na trilogiji Igre gladi prepoznale su se u tom naučno-fantastičnom filmu u okolnostima nadrealne stvarnosti u kojoj žive, te su usvojili motive iz numere The Hanging Tree kao poziv na pobunu zbog maltretiranja, prebijanja, hapšenja, zatvaranja i svih ostalih oblika nasilja nad studentima.

Greh je ubiti čvorka jer on samo peva. Greh je prebiti studenta jer on samo traži pravdu.